"Румунска црква Украјине". Управо тако је Румунска патријаршија назвала нову формацију у свом устројству чији су циљеви очигледни. Није као да је било неочекивано или да није било упозорења на то. О интересима РумПЦ у Украјини се већ дуго разговара. Међутим, Букурешт је сада јасно ставио до знања да је дошло време.

Позадина

Да бисмо разумели разлоге за формирање „Румунске цркве Украјине“, нема разлога да идемо далеко. Вратимо се буквално пре неколико година, у 2019. годину богату црквеним догађајима. Након покретања пројекта под називом "ПЦУ" на Фанару, именовани старешина ове организације "Епифаније" Думенко одмах је отрчао да покуца на врата помесних Цркава тражећи признање и међусобну сарадњу. Желећи да се поигра са Букурештом, "ПЦУ" је чак створио такозвани Румунски викаријат који, међутим, није интересовао ниједну буковинску заједницу.

Рачуница је била отприлике оваква: ми вам дајемо 150 буковинских парохија (то је број који је Думенко назначио), а ви нама признање "ПЦУ" и даље свеобухватне добросуседске односе.

Међутим, Румунска патријаршија није ценила такву „великодушност“ "ПЦУ". Букурешт је добро знао да Думенко нема ниједну од тих 150 буковинских парохија. Штавише, Румунска црква је, након стварања "ПЦУ", више пута изјављивала да за њих ова структура није канонска.

Ипак, Букурешту се допала идеја о некој врсти црквеног уједињења. На крају, у јулу 2020. године, Румунска патријаршија је одобрила прописе о украјинском викаријату.

Као резултат тога, након истицања рока, односи између "ПЦУ" и РумПЦ су потпуно замрзнути.

Карактеристично је да се УПЦ у целој овој ситуацији осећала веома пријатно. Тих истих 150 буковинских парохија (у стварности, наравно, више) су под старатељством УПЦ у саставу Черновичке епархије. Осим тога, Румунска патријаршија није ограничавала комуникацију са УПЦ у Буковини, знајући добро да је у њиховом интересу да играју улогу „милосрдног Самарјанина “, док у исто време украјинске власти на сваки могући начин крше права верника који говоре румунски у оквиру канонске Цркве. А нешто сугерише да је у стварању "Румунске цркве Украјине" управо овај фактор постао одлучујући.

Лонгинус фактор

Наравно, митрополит банченски Лонгин (Жар) је успео да скрене максималну пажњу на прогон УПЦ који се одвија у Украјини. Притисак власти на Банченски манастир, вишеструки претреси СБУ у манастиру и емотивна реакција на оно што се дешавало са митрополитом Лонгином под истрагом, наравно, нису прошли незапажено у Румунији. Забринути грађани одржали су низ скупова у Букурешту у знак подршке манастиру Банчен и прогоњеном митрополиту Лонгину. Румунски ТВ канали су такође активно пратили ову тему, огорчени чињеницом да се грађани који говоре румунски у Украјини прогањају на верској основи.

Након тога, било је чак и неколико гласних изјава румунских парламентараца. "ПЦУ је политички потез Порошенка, који је усвојио Зеленски, вештачки створена 'црква' која је добила благослов васељенског патријарха Вартоломеја, што је изазвало велику пометњу у Украјини“, - рекао је посланик у румунском парламенту Думитру-Виорел Фокша.  Скупштински посланик је нагласио да је свештенство румунских православних заједница, које је у окриљу УПЦ, подвргнуто притисцима власти.

„Овај Зеленски, кога сам бранио, затвара 100 румунских цркава и забрањује румунски језик у тим црквама. Хеј Зеленски! Ово су наши људи! Шта мислите, колико ће још ови несрећни људи моћи да трпе тугу коју сте крајем прошле године навалили на њихове главе забрањујући Румунима да говоре румунски? Ви који се играте са глобусом. Дођи са мном на румунску ТВ и уживо разговарај са мном, ти или неко од твојих саветника“, - рекао је бивши посланик у румунском парламенту Гелу Вишан, коментаришући прогон УПЦ.

Врхунац је, наравно, била ситуација са нападом на митрополита Лонгина. Шокантне фотографије претученог владике прошириле су се по целом свету, а посебно су погодиле Румунију. Водитељ ТВ канала Реалитатеа плус позвао је румунског председника Клауса Јоханиса да одговори на ситуацију са нападом на митрополита банченског Лонгина и да се побрине за Румуне који живе у Украјини. Након тога, архијереј је отишао на лечење у Румунију, а његова операција срца је емитована онлајн на једном од кључних ТВ канала у земљи.

Према нашим сазнањима, митрополит Лонгин не намерава да се враћа у Украјину. Чини се да је овакав развој догађаја био очекиван, јер је Синод УПЦ пре неколико месеци сменио епископа са места игумана манастира Банчен, што је изазвало крајње изненађење многих у Цркви. Али, како се испоставило, Синод је знао шта ради. А ако узмемо у обзир информативну промоцију личности митрополита Лонгина у румунским медијима, постоји основана претпоставка да ће овај епископ ипак играти улогу у историји "Румунске цркве Украјине".

Проширење или маневарски простор?

Говорећи о "Румунској цркви Украјине", потребно је узети у обзир став још две странке – РПЦ и УПЦ. Односи између РПЦ и Румунске патријаршије сада нису у најбољем стању, разлог за то је, пре свега, активирање у Молдавији "Бесарабске митрополије" РумПЦ, којој се Православна црква Молдавије (Московска патријаршије) супротставља крајње несигурно. Није без разлога у одлуци задњег Синода РумПЦ овом питању посвећен посебан параграф, који јасно каже да се санкције ПЦМ према свештеницима који су прешли у "Бесарабску митрополију" сматрају неважећим.

Наравно, на први поглед се стиче утисак да је стварање "Румунске цркве Украјине" још један бачен камен у башту РПЦ. Признајући Украјину као своју канонску територију, Руска црква схвата да су такви поступци Румунске патријаршије донекле слични ономе што се дешава у Молдавији. Релативно говорећи, ако "Румунска црква Украјине" обухвата неколико стотина парохија у Буковини и Закарпатју, онда ће се РПЦ, са становишта канонских територија, донекле смањити.

Међутим, морамо узети у обзир чињеницу да је данас Руској цркви много теже да протествује против Румунске патријаршије. Румунска црква следи пример РПЦ, што је демонстрирано у Африци. До стварања Афричког егзархата дошло је, наводи РПЦ, на захтев православног свештенства и верника у афричким земљама који нису желели да остану у саставу Александријске патријаршије. Мотивација је било признање украјинске "ПЦУ" од стране патријарха Теодора. Сада, у случају било каквих протеста РПЦ, Румунска црква ће рећи да је "Румунска црква

Украјине" настала на захтев потлачених верника Украјине који говоре румунски, које РПЦ из објективних разлога, није у стању да заштити. И покушајте да се расправљате са овим аргументом.

Са становишта УПЦ, овакав развој догађаја је још двосмисленији. Будући да је на корак од потпуне законске забране, канонска црква у Украјини биће принуђена да тражи начине да настави да постоји. Протекторат других помесних Цркава је начин да се избегне потпуна експропријација имовине и да канонска алтернатива за вернике. Тиме што су део Румунске, Пољске или било које друге Цркве, парохије УПЦ аутоматски добијају заштиту оних држава на чијој територији се налазе њихови центри руковођења. Односно, ако буковинске парохије оду под РумПЦ, онда ће се у случају притиска Букурешт заузети за њих. Ако парохије Галиције и Волиња оду у Пољску цркву, Варшава ће их заштитити.

Иначе, ова опција већ има своју пилот верзију. У новембру 2023. известили смо да се Солотвински деканат Хустске епархије УПЦ обратио свом владајућем епископу са молбом за благослов за прелазак у Румунску патријаршију. Занимљиво је да је митрополит хустски и виноградовски Марко одобрио такав захтев. Пост скриптум ове вести је био следећи: „...сви православни Румуни у Украјини (углавном из Закарпатске, Черновицке и Одеске области), који су под јурисдикцијом Украјинске православне цркве, морају да се организују у посебну верску структуру – Румунска православна црква Украјине и траже заштиту од Румунске патријаршије“.

Сходно томе, са становишта РПЦ, стварањем алтернативне канонске структуре за Украјину, РумПЦ, наравно, наставља своју експанзију. Међутим, са позиције УПЦ, ово је прилика да се очува канонско постојање на територији Украјине у случају да је Црква забрањена законом. Другим речима, постоји простор за маневар. Дакле, има разлога за претпоставку да ни РПЦ ни УПЦ неће радикално реаговати на ову вест. Могућа је размена демарша, али ништа више.

Пета страна ситуације

На крају би се у описаној договорили [нејасно место код колега!]  РумПЦ, РПЦ, УПЦ и "ПЦУ". Ипак, не треба отписивати украјинске власти. Да би "Румунска црква Украјине" почела да функционише, она ће на овај или онај начин морати да се региструје по украјинском законодавству. Мора се рећи да је експертско окружење било спремна за овакав развој догађаја. Још у новембру 2023, дворски религиозни научник Александар Саган назвао је опције за пренос парохија УПЦ Румунској цркви „специјалном операцијом ГРУ, ФСБ и Московске патријаршије".

Могуће је да ће све тежње румунских парохија УПЦ бити сломљене суровом реалношћу украјинске бирократије. Наравно, приоритет украјинске владе је развој "ПЦ". Стога је отворено питање да ли ће "Румунска црква Украјине" моћи да делује у правном пољу. Међутим, то је прилично вероватно, посебно имајући у виду тренутну рањивост Украјине на утицај западних партнера, од којих је један Румунија. Нека врста царинске блокаде од стране Румуније врло брзо ће опаметити украјински естаблишмент, натеравши га да поштује права националних мањина и региструје све што је потребно на својој територији, укључујући и "Румунску цркву Украјине".

Превод: „Правблог“

Извор: https://raskolam.net/ru