На фото: бискуп Гргур ашикује

Ја бих речи оца Георгија (овде:) допунио чињеницом да када јерархија живи на речима светитељски, а на делима као демони, онда није изненађујуће што јавни људи (па и не баш јавни људи) престају да виде представнике Цркве као ауторитет. А након појаве осећања гађења и одвратности при виђењу црквених службеника, лако је потпуно изгубити поверење у Цркву.

 Погледајте број абортуса и развода у земљи. Ове бројке су астрономске, а ипак већина ових људи себе сматра православцима. Шта то значи? Шта више од привлачења људи да дођу у цркву два пута годишње и благосиљају храну, новопечени пастири и епископат нису у стању да привуку људе у цркву. У чему је проблем? У недостатку личног примера. Постоји такав трик у маркетингу да ако продајете производ који сами не користите, онда ваш производ и ви сами изазивате неповерење. Тако је и са проповедницима: када људи виде да не живе оно што проповедају, онда свима постаје јасно да су на делу двоструки стандарди, а ни сами проповедници не верују у оно што проповедају (уосталом, ако су веровали, тада бисмо живели како је исправно, а не како је згодно). Како можете прихватити веру и веровати некоме ко проповеда нешто у шта он сам не верује? Због тога људи иду у цркву два пута годишње – на Божић и Ускрс, па зато, сматрајући се православнима, живе као нехришћани, а неки чак и формално престају да иду у цркву и бацају се у разне невоље.

Веома је важно имати личне примере хришћанског живота. У првим вековима је управо то био случај и апостол је стога смело могао да напише „Угледајте се на мене као и ја на Христа“. Он не само да је поучавао, него је својим животом подражавао Христа и стога је могао смело да проповеда и не оклева да позива друге да се угледају на његов живот. А наши верници гледају у црквено руководство и шта виде? Стицање, жеља за луксузом, екстремно лукавство, издаја, подлост, дволичност и још много тога. А на службама нам ови људи са скупом ових квалитета говоре да сви треба да живимо као свети. Ово је тако тужна ситуација. Али риба увек, увек, увек труне од главе. Што се тиче конкретно Поклонске, требало би да размотримо питање какво она уопште има право да деци шири неку врсту паганске глупости...

Превод: "Борба за веру"

Извор: https://t.me/alex_voznesensky/22018