Кривица чекистичко-олигархијског режима Руске Федерације за оно што се дешава Дурову је неоспорна. Павел Дуров није добио своје богатство као резултат поделе још увек совјетске имовине, попут именованих олигарха, под надзором шефова комитета. Сам је то зарадио, својом памећу и талентом.

Он долази из те генерације, која је, с једне стране, потпуни производ новог времена, када је талентованој омладини речено да више нема државне контроле, а сада имамо и „друштво једнаких могућности“. И која је, с друге стране, брзо схватила сву размеру лицемерја властодржаца, схватила је да је главна жеља функционера на свим нивоима да одрже своју власт и повећају, пре свега, сопствено благостање. На рачун свега, а никако стварања просперитета земље и народа. Он је један од оних бриљантних, елитних омладинаца који су брзо схватили шта је шта и, добивши замах, извлачили закључке, идући тамо где је изгледало слободније и обећавајуће. У том смислу, његов пример је најпознатији и, да тако кажем, обимнији, али далеко од јединог. И, парадоксално, ова нова генерација, наизглед захваљујући самом изгледу новом времену, на крају је за нас постала изгубљена. Колико је руских инжењера, проналазача, програмера са много мање просперитетном судбином од Дурове принуђено да ради инкогнито у иностранству, дајући своја открића странцима, јер добро знају да овде, у домовини, неће смети да раде или ће им све узети себични, лоповски службеници!

Занимљиво је да је Телеграм, који сви користе и који је посебно популаран у Русији, креирала компанија која се дуго налази ван своје вољене Отаџбине. Под вођством човека који није хтео да се покори диктату својих матичних обавештајних служби. Они посебно брижни тзв. „Патриоте“ који су сада саркастични, говорећи отприлике у духу да, кажу, није хтео да сарађује са својим обавештајним службама, а сад су га преузели странци, некако не желе да схвате једноставну ствар. Управо је фундаментална независност Дурова, који није предао кључеве, радије емигрирајући, до сада створила солидну основу за информациону безбедност не само за неке приватне блогере, већ и, на пример, за зараћену руску војску. Пошто је донедавно постојало чврсто уверење да ниједан могући издајник из редова тзв. „наши“, вођен неким посебним индивидуалним мотивима, неће предати злогласне кључеве непријатељској обавештајној служби.

Али неспремност да се постане доушник у посебно великим размерама, као што сви знају, никако није једини разлог за емиграцију Дурова. Други разлог је тај што су му именовани олигарси истиснули „ВКонтакте“ (руска друштвена мрежа попут америчког „Фејсбука“ и „Инстаграма“, коју је основао Павел Дуров – нап. „Борба за веру“), који сада води Киријенков син, који је гласник из простора слободе претворио у начин намерног развраћања народа. И то је чињеница која се не може оспорити.

Што се тиче чудног доласка Дурова у Париз, када је тако интелигентна особа починила тако непредвидиву и очигледну глупост, овде су, уз недостатак конкретних информација, како кажу, могуће све опције.

Међу оним што се пише о Дурову има доста очигледних глупости, које се, у извесном смислу, могу оправдати само незнањем писаца. Колико год месенџер био „непробојан“, по потреби стручњаци из специјалних служби откривају све што им је потребно да би конкретно радили на одређеним особама осумњиченим за одређена кривична дела. Примери су опште познати. Друга ствар је да сваки пут ово укључује потребу за посебним напорима. Обавештајне службе увек желе да олакшају себи живот како би могле да контролишу свакога у сваком тренутку. Све ово говоримо само да бисмо нагласили да би Дуров, да се потпуно супротставио обавештајним службама, био затворен много раније.

Ако је сада водио неке преговоре у Бакуу, који, по свему судећи, нису имали сасвим позитиван резултат, а након тога отишао у Париз, где је, на први поглед, вероватно требало да буде задржан, онда је, по нашем мишљењу, очигледно да је од некога добио неке гаранције. Које су, како то често бива у свету обавештајних служби, прекршене. Дакле, више је него вероватно да се он „није испоручио“, већ је „испоручен“. Међутим, ово је само хипотеза. По којој западне обавештајне службе и неке од руских, уз нехотично учешће Дурова, изводе некакву мутну комбинацију, у којој тај део руске „елите“, који се колоквијално назива „партијом похабаног света“, може бити укључен.

Суштина је у томе да је Специјална војна операција угрожена. Пошто Дуров очигледно није херој и готово сигурно ће обезбедити тзв. „Французе“ са информацијама које су им потребне. А наша војска ће бити потпуно транспарентна са својом преписком. Велики поздрав од генерала који су украли 11 трилиона, што би било више него довољно за стварање алтернативног затвореног система службене преписке. ПМЦ „Вагнер” је имао један... Постоји нада да ће, према протоколима о поступању који су доступни у компанији у случају хапшења Дурова или његовог заменика, запослени моћи да предузму одговарајуће мере, након чега ће стари кључеви бити бескорисни. Односно, опет постоји нада за некада руске младе геније који нису хтели на да напусте свој родни матични број...

С сваком случају, кривица садашњег чекистичко-олигархијског режима у Русији за оно што се дешава је неспорна.

Превод: „Борба за веру“

Извор: https://amin.su/