ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ (грч: Σκέπης της Θεοτόκου), празник установљен у Русији у току XII века у част Пресвете Богородице, коју је у Влахернском храму видео (902) преподобни Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем у току бденија. Празнује се 1. октобра. Иако се појављивање Пресвете Богородице десило у Цариграду, овај празник слави се само у помесним црквама словенских народа. Овај празник је познат и под именом Покровице, Богородичин покров и Женски празник.

Покров Пресвете Богородице јесте њен омофор (покривач) који је она разастрла над Хришћанима - у виђењу које је имао преподобни Андреј Јуродиви и његов ученик Епифаније у Влахернском храму у Цариграду, док су били на молитви. Наиме, мноштво народа се сабрало на молитву за спас отаџбине и отклањање ратне опасности од Сарацена половином X века. Храм је био пун, и у четврти час бденија, указала се Пресвета Богородица с мноштвом светих, са раширеним омофором како закриљује Хришћане који се моле. То појављивање Мајке Божије и њен заштитнички гест су били јака морална подршка за Грке, па су Сарацени били потиснути и поражени. Након тих догађаја, установљен је празник Покрова Пресвете Богородице. Тај празник је храмовни дан више храмова у нашој помесној цркви - између осталих, и у Пећкој Патријаришји.

Народни обичаји

У Поповом пољу многе жене посте пред Покровице како би се причестиле на сам дан празника. Славе га жене да би лакше рађале и подизале децу. Они који немају деце се моле на тај дан Пресветој Богородици да добију децу.