Политичка превирања која окружују смрт папе Фрање још једном потврђују чињеницу да се масонерија трансформисала из тајног друштва у легалну силу, отворено покушавајући да постане нешто попут папства раног европског средњег века.

 Масони показују невиђену јавну активност, покушавају да себи дају респектибилан изглед и отворено говоре о својој „браћи“ на врху друштва.

Након смрти идолопоклоничког папе, бројне водеће ложе изразиле су солидарност са покојником и похвалиле принципе његовог деловања, директно наводећи да се они поклапају са циљевима слободног зидарства.

Само је Велика ложа Аргентине благо укорила Фрању што није успео да у потпуности легализује слободно зидарство у католичком окружењу, поништивши претходне декрете против масона. Међутим, чак је и ова ложа углавном хвалила његов понтификат.

 Ево једне типичне изјаве Велике ложе Италије (скраћено):

„Велика ложа Италије Древних, Слободних и Прихваћених Масона придружује се универзалној жалости због смрти папе Фрање, пастира који је отелотворивао вредности братства, понизности и жељу за планетарним хуманизмом... Долазећи са „краја света“, Хорхе Марио Бергољо је знао како да промени Цркву, доносећи револуционарна учења Светог Фрање Асишког (масони су у праву – његова учења су била јеретички револуционарна чак и по католичким стандардима, али Рим се тада плашио побуне његових следбеника и покушао је да их усмери у мирном правцу канонизујући њиховог идола – прим. И.Д.) у садашњем тренутку историје.“

Наша Комуна жели да ода почаст визији папе Фрање, чији је рад дубоко у складу са принципима слободног зидарства: централна улога појединца, поштовање достојанства сваке особе, изградња заједнице солидарности, тежња ка општем добру. Његова енциклика "Fratelli tutti" постала је манифест. Libertas, Aequalitas, Fraternitas [Слобода, Једнакост, Братство] је троједина оса система вредности слободних зидара. Превазићи поделе, идеологије и доминантну једногласност како би се препознало богатство разлика и изградило човечанство уједињено у различитости: то је била Фрањина ватрена жеља, и управо ту визију следи Велика ложа Италије.

... Вера која је способна да преиспитује саму себе, да прихвати сумње и да се укључи у дијалог, што такође налазимо у масонској методи иницијације, заснованој на путу ослобођеном догме и поткрепљеној континуираном потрагом за истином. Велика ложа Италије дели позив папе Фрање за „планетарну савест“ која препознаје човечанство као заједницу судбине. Поштујемо његово сећање тако што настављамо да радимо на етици уздржаности, поштовању другога и изградњи Храма заснованог на солидарности, слободи мисли и универзалном братству“.

Лучано Ромоли Велики мајстор Велике ложе Италије Рим, 22. април 2025.

У ствари, „Велики мајстор“ Лучано је признао да је Франциско Бергољо његов „брат“, тежећи својом пропагандом циљу да се креће ка коначном спајању ове секте са Ватиканом, ка ЛЕГАЛНОЈ контроли масона над католицизмом – незаконито је ова контрола генерално успостављена током периода Другог ватиканског концила, а највероватније и раније.

Што се тиче енциклике папе Фрање „Fratelli tutti“ („Сви су браћа“), усвојене 2020. године, коју масони с правом величају, овај папски документ тврди „неопходност“ изградње новог светског поретка, подстичући миграције – пресељење народа, уништавање националних држава, спајање религија и стварање легалне светске владе.

Наравно, све је ово написано Бергољовим уобичајеним неспретним, клизавим и двосмисленим стилом, али управо је то поента.

Чак је и познати патријаршијски либерал Александар Шчипков, први заменик председника Синодалног одељења за односе Цркве и друштва, прилично дубоко анализирао овај скандалозни документ и осудио га.

Током његовог живота, масони су отворено подржавали папу Фрању, а након његове смрти, као што видимо, активно користе смрт овог „брата“ за своје циљеве.

Превод: "Борба за веру"

Извор: ТГ Игора Друза