Јеромонах Игњатије

ЦРКВА ХРИСТОВА У ВРЕМЕ АНТИХРИСТОВО

према учењу Светог Писма и Светих Отаца

И на овом камену сазидаћу

Цркву Своју, и ни врата паклена

Истинита је реч, чврсто обећање.

Црква је непоколебива, чак и

ако сам пакао крене на њу и

владари таме изазову потрес.

Свети Атанасије Велики

Антихрист ће се појавити непосредно пре другог доласка Христовог, према Светом Писму (Дан. погл. 7, 11, 12; Откр. погл. 12, 13, 17, 20; Мт. погл. 24; Марк. погл. 13; Лука погл. 17, 21; 2. Сол. погл 2) и према учењу Светих Отаца Цркве (Свети Јован Дамаскин вели: "Мора се знати да ће Антихрист доћи пре но што дође крај света")

Каква ће средства непријатељ Божји употребити да би успоставио своју власт над "сваким језиком, коленом, и племеном" (Откр. 13, 7)? Да ли ће бити у стању да успостави своје злобне законе међу људима и хоће ли завладати Светом Црквом? Његова намера је да искорени веру у Исуса Христа као Богочовека и Спаситеља, и да собом, као новим предметом обожавања, замени Христа. Он ће покушати да разори Христово учење и Свете Тајне, отворено пропагирајући себе као јединог Христа и бога. Да би остварио своје циљеве, он неће користити само обману и лажна чудеса, него ће такође предузети страшно гоњење против оних који се одупиру његовој власти. И мада ће успоставити своју владавину над многима, он неће успети да завлада Црквом Христовом.

Сам Спаситељ је рекао да ће Јевреји Антихриста препознати као свога месију. "Ја дођох у име Оца Својега и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити" (Јов. 5, 43). Видимо да је вера у два Христа немогућа. Онај који прихвати правог Христа, мора одбацити лажног; а онај који прихвати лажног, мора се одрећи правог Христа – Месије. Стога Иринеј, Лионски светитељ, Антихриста назива отпадником од Христа који ће захтевати да се узвиси изнад свега и да му се клањају као Богу. Апостол Јован пише: "Ко је лажљивац осим онога који одриче да Исус није Христос? Ово је антихрист, који се одриче Оца и Сина" (1. Јов. 2, 22). Према томе, у складу са Светим Писмом, најсуштаственији и најочитији знак Антихриста биће његово одрицање божанскости Господа Исуса Христа.

У Првој посланици Еванђелист Јован јасно сведочи да Антихрист неће потајно одбацити Господа Исуса Христа који је у телу дошао, него ће то отворено учинити (1. Јов. 4, 3). Речи "који не исповеда" не значе само скривено одбијање вере у Христову Божанственост, него је то одбијање отворено, показано пред другима. Овим речима Спаситељ исказује исту идеју (Лука 12, 8; Мат. 10, 32; Марко 8, 38). Уопште, у језику Светог писма реч "исповедати" користи се као појам отвореног, гласног потврђивања истине која је извесна и овај појам се разликује од унутарње, скривене вере (упор. Рим. 10, 10; Тит. 1, 10; Јн. 1, 9; 2. Јн. 1, 7; Рим. 10, 9). Апостол Јован користи појам "не исповеда" да означи отворено одбацивање Христове Божанствености. "Кушајте духове" вели он, јесу ли од Бога... сваки дух који не исповеда да је Исус Христос у телу дошао није од Бога"... Он унапред упозорава да ће Антихрист отворено одбацивати Оца и Сина. Упозорење је врло прецизно да Хришћани не би упали у замке Антихристове у дане кад се Он јави.

Као и Свети Јован, и Апостол Павле предсказује да ће последњи непријатељ Христов јавно устати против Господа Исуса Христа и Његове Цркве. Непријатељска дела јеретика која су у Павлово време већ почела да се јављају и наставила се после његовог представљења Господу (Дела, 20, 29), он зове "тајном безакоња" (2. Сол. 2, 7) јер на тајанствен начин они су покушавали и покушавају да унесу забуну у Цркву Христову. Свети Павле Антихриста назива откривењем тајне безакоња, које ће доћи након коначне отпадије од вере (2. Сол. 2, 3-9): "Да вас нико не превари никаквијем начином, јер неће доћи док не дође најприје отпад, и не покаже се човек безакоња, син погибли, који се противи и подиже изнад свега што се зове Бог или се поштује, тако да ће он сјести у цркви Божјој као Бог показујући себе да је бог. Не памтите ли да сам вам ово казивао још кад сам код вас био? И сад знате што задржава да се не јави у своје вријеме. Јер се већ ради тајна безакоња, само док се уклони онај који сад задржава. Па ће се онда јавити безаконик, којега ће Господ Исус убити духом уста Својијех, и искоријенити свјетлошћу доласка Својега; којега је (безаконика, нап. прир.) долазак по чињењу сотонину са сваком силом, и знацима и лажнијем чудесима".

Тако је рана саборна Црква учила кроз уста Својих чувених Отаца и Учитеља. Свети Иринеј је писао да ће Антихрист да се покаже безверним, неправедним и безаконим као одступник. Свети Иларије сведочи да кроз јеретике аријанце ђаво покушава да убеди људе како Христос није јединородни Син Божији него син по благодатном усвојењу. Кроз Антихриста он ће убеђивати људе да Христос није Син Божији чак ни по усвојењу, на тај начин потпуно срамотећи име истинског Христа. Блажени Августин каже да ће Антихрист спречавати крштавања деце, мада ће бити родитеља који ће радије издржати сва мучења него да оставе децу некрштену. Свети Јероним предсказује да ће непријатељ Христов победити преко удружења Јевреја одбијајући свете заповести Христове, док ће, према Светом Јефрему Сиријанцу, Звер ставити свој печат – зли запис на десну руку и на чело човеково да овај не би могао да се прекрсти. На челу ће жиг спречавати човека да свето име Спаситељево чува у својим мислима. Змија ће ставити свој знак уместо Крста Христовог. У складу с овим, несумњиво је да ће он забранити помињање имена Господа и Спаса у току свог времена. (Такође, види "О Христу и Антихристу" Светог Иполита, Римског, и Тумачења Откривења Светог Андреја Кесаријског).

Поред отвореног одбацивања Божанствености Спасове, Његовог односа према Богу Оцу и Његовог учења, Антихрист ће за себе приграбити божанско достојанство и шириће ново, безбожно учење, које ће бити у супротности са учењем Христовим. Господ јасно указује на то да ће "други доћи у име своје" (Јов. 5, 43), то јест не у име Бога Оца, у чије име је дошао наш Спаситељ, а ни у Христово име, него ће доћи у своје име; шириће нову науку, не признајући ниједан ауторитет изнад свог. "Видите ли", вели Јован Златоусти", да Он за Себе увек каже како је "послат", да Му је суд дат од Оца, да Он ништа не чини сам од Себе – да би овим речима могао да спречи све њихове изговоре за неверје? Али ко је онај за Кога Христос каже да ће "доћи у име своје"?

Он овде говори о Антихристу, и даје несумњив доказ њиховог неверја. "Ако Мене као Бога љубави гоните, то бисте још више морали чинити у случају Антихристовом". Јер Он неће рећи да је од Оца послан, него ће у свему поступати супротно – неће рећи да долази по Очевој вољи, него ће тирански грабити оно што му не припада, и тврдиће да је он Бог над свима. Као што каже Свети Павле (2. Сол. 2, 4): "Који се противи и подиже више свега што се зове Бог или се поштује, тако да ће он сјести у Цркви Божијој као Бог, показујући себе да је Бог". То значи да ће "доћи у име своје".

Свети Апостол Павле детаљније учи како ће Антихрист прогласити себе за Бога и отворено тражити од људи да му се клањају као таквом (2. Сол. 2, 3-4). Овим речима Свети Павле предсказује да ће Антихрист председавати међу оним хришћанима који су припадали истинској Цркви, али су отпали од ње, и као свој углаву препознали Христовог непријатеља, обожавајући га. "У храму ће Божијем он седети", вели Свети Иринеј, "обмањујући оне који му се клањају, као да је Христос". Пазитељи од Бога постављени управљају Црквом Божијом (Дап. 20, 28) којима је вођење хришћана поверено од самог Спаситеља, али који без обзира на све сматрају себе слугама јединог Пазитеља, Онога Који је Христос; да би показао како Антихрист неће надгледати Цркву на овај начин, и да вођом Цркве неће сматрати Господа Исуса Христа, свети Апостол каже да ће он приграбити господовање над Црквом као узурпатор божанске величине. Рекавши да ће се подизати више свега што се зове Бог, или се поштује, тако да ће седети у Цркви Божијој као Бог, он одмах додаје "показујући себе да је бог". Ово нам говори да ће Антихрист отворено искати божанско поклоњење за себе, не само показујући себе као Бога, него тврдећи да он јесте Бог, представљају се као Бог.

Према Светом Писму, Свети Оци уче следеће:

Свети Иринеј Лионски: "непријатељ ће седети у храму Јерусалимском, да би себе показао као Христа. Захтеваће да га сви њиме зачарани као Христа обожавају. Антихрист ће тражити поклоњење као да је он Бог".

Свети Иполити Римски: "Испунивши се гордошћу, Антихрист ће почети да се преузноси и велича себе као Бога и изригнуће хулу на Христа". Чинећи ово тако отворено да ће наредити да се побију сви који му се не клањају као Богу.

Свети Амвросије Милански: "Лажни пророк ће прорицати о Антихристу и тврдиће и да је он Христос, а и сам безаконик лично настојаће да све обмане како је он – Христос".

Свети Јефрем Сиријанац: "Многи ће веровати у Антихриста и славиће га као Бога", и "Многи ће се клањати мучитељу с дрхтањем вапијући – Ти си наш спаситељ".

Блажени Теодорит Кирски: "Антихрист неће објавити да је он само највиши од свих лажних богова, него ће седети у Храму Божијем као Бог... Јевреји, који нису поверовали у Господа, као да је Он био непријатељ Божји, вероваће у Антихриста који ће себе прогласити богом над свима".

Свети Јован Дамаскин: "Јевреји, који нису прихватили Господа Исуса Христа као истинитог Сина Божијег и Бога, примиће обмањивача који ће себе звати Богом!"

Тако је читава рана Хришћанска Црква веровала да ће последњи непријатељ Христов, који ће одбацивати Господа Исуса као Сина Божијег, отворено себе називати Христом и Богом. Каква ће средства користити Антихрист међу људима да би ослабио њихову веру у Господа Исуса Христа и Његово Еванђеље? – Према Светом Писму и Светим Оцима, да би спровео своју демонску замисао, непријатељ ће, с једне стране, користити стална и жестока гоњења настојећи да њима из крила Свете Цркве одстрани слабије чланове њене; на другој страни, користиће лажна чуда и знаке, да би преварио, ако је могуће и изабране.

Наш Спаситељ је прорекао да ће овакве невоље снаћи вернике пред сам крај света. Кад су га Свети Апостоли питали какви ће бити знаци Његовог доласка и краја света, Господ им је објаснио да ће први знак бити разорење Јерусалима и Храма, а овом опису краја додао је и појаву лажних пророка, ратове између народа, умножење безакоња, потпуно хлађење узајамне љубави, због чега ће многи мрзети једни друге.

Спаситељ је нарочито живо приказао слике различитих невоља као знакове краја света: "Јер ће бити невоља велика какова није била од постања свијета досад нити ће бити; и да се они дани не скрате, нико не би остао, али изабранијех ради скратиће се дани они" (Мт. 24, 21-22). У то време спасење ће бити могуће путем наде у Бога и дуготрајног трпења патњи. Господ наш упозорава Своје следбенике да у то време не верују лажним пророцима или Антихристу (Мт. 24, 23-26). У књизи пророка Данила (11, 44 и другде), а нарочито у Откривењу Јовановом (погл. 11, 7; 13, 7, итд.) налазимо напомене о великим невољама које ће узнемирити Свету Цркву у те дане, у последње дане.

Свети Оци се слажу са учењем Светог Писма када кажу да ће Црква издржати сурова и стална гоњења од стране Антихриста од којих ће једино спасење бити долазак Сина Божијег.

Свети Јустин Мученик каже да "човек отпадије" неће само хулити на Најузвишенијег, него ће се наоружати против Хришћана, гонећи их.

Свети Иринеј Лионски зове Антихристово време временом суровости и тешког прогона Цркве, које ће бити горе од сваког претходног у историји.

Свети Иполит пише да ће Антихрист, осиони гордељивац, наредити народима да смрћу казне све Хришћане који одбију да му се клањају као Богу. Свети Кирило Јерусалимски наставља: "Он ће бити познат по својим злочинима нечовештва и безакоња, превазилазећи све неправеднике и неваљалце који су му претходили: размећући се против свих људи, а највише против нас Хришћана, дух убилачки, немилосрдни и лукави" (Катихезе 5, глава 12).

Свети Јефрем Сиријанац не нарочито жив начин слика последње гоњење Хришћана које ће спровести Антихрист. Он каже да ће Антихрист свима који у њега не поверују поступати на "оштар, суров, пун мржње, страшан, убилачки начин", да ће "у то време деца умирати на грудима мајки, и мајке ће умирати над својом децом, а очеви ће умирати са својим супругама и децом на тргу, и никога неће бити на сахрани". "Јер Антихрист ће доћи да би уништио људе, да би рањавао", каже Свети Јован Златоусти. "И каква све средства он тада неће употребити! Промениће и одбациће све, што својим заповестима, што страхом који ће уливати. Биће страшан на сваки начин: силом својом, суровошћу својом, безаконим наредбама својим.

Блажени Августин каже да ће у Антихристова времена ђаво бити ослобођен, зато ће веће насиље бити од ослобођеног ђавола него кад је био свезан, и гоњења овог времена превазићи ће сва претходна гоњења по својој суровости. Он ће све силе своје употребити за прогон Цркве.

Сличне мисли налазимо изражене у делима Светог Андреје Кесаријског и Светог Јована Дамаскина.

Као додатак суровим прогонима, Антихрист ће употребити превару да би обмануо Хришћане. Према Светом Писму, у ту сврху ће му служити лажна чудеса и знаци. Господ је говорио о чудима која ће слуге Антихристове чинити. Он је рекао да ће, према спољашњој појави својој, и учинку који ће остваривати на људе, ова чуда изгледати као истинита. Лажни христоси и пророци "показаће знаке велике и чудеса еда би, ако је могуће, преварили и изабране" (Мт. 24, 24). Необична природа ових знака ће, према речима Спасовим, бити таква да ће и изабрани бити угрожени опасношћу преваре. "Обмана ће тада бити силна због знакова преварних", бележи Свети Јован Златоусти.

Свети Павле има посебну мисао о чудима која ће Антихрист спроводити. Он вели (2. Сол. 2, 9-10): "Којега је долазак по чињењу сотонину са сваком силом, и знацима и лажнијем чудесима. И са сваком пријеваром неправде међу онима који гину: јер љубави истине не примише, да би се спасли". Ове речи показују разлику између лажних чуда Антихристових и истинитих чуда Христових. Прво, Апостол је рекао да ће Антихрист имати велику моћ и чинити чудеса, али упозорава Хришћане да не мисле како је овај у стању да чини истинска чудеса. Стога он Антихристова чудодела назива лажним.

И заиста, чуда ће му бити лажна. Свети Амвросије Милански вели: "Баш као што је Син Божији, оваплоћен, поставши човеком, доказивао да је Бог Својим знацима и чудесима, тако ће се Сатана отворити према човеку, да би лажним чудесима себе Богом показао." Она су лажна по свом пореклу, јер исходе од оца лажи кроз кога ће доћи Антихрист. Стога, уче Оци Цркве, "Сатана ће се служити Антихристом као оруђем, делајући кроз њега". По својој суштини, чуда ће бити лажна јер неће превазилазити природне законе свемира – како их превазилазе истинска чуда, која се чине у складу са вољом Божијом, јер ова (воља) побеђује законе природе. Иако лажна у сваком погледу, чуда ће изгледати као права. У додатку, ове Апостолове речи указују на лажна чуда и превару – подмуклост, које ће Антихрист користити као средство за побеђивање над слабима у вери. Рекавши да ће непријатељ Божји доћи са "сваком силом, и знацима он додаје и сваком пријеваром неправде међу онима који гину, јер љубави истине не примише да би се спасли" (2. Сол. 2, 10).

Свети Златоуст вели: "Слуге Антихристове, који су претходили Апостолима, преварише многе". Они ће доћи, каже Спас, "и превариће многе". Али они који ће се појавити пре другог доласка Спасовог биће лукавији од првих: "чиниће знаке велике и чудеса, еда би преварио, ако је могуће, и изабране." Овде он не говори само о Антихристу, већ и о онима који му служе".

Објашњавајући Христове речи: "Кад вам кажу – Ено га у пустињи, не излазите; ено га у собама – не верујте", Свети Јован Златоусти пише: "Гледајте како нас Христос упозорава. Не излазите, вели он, у пустињу... Он не каже да се иде тамо и да се не верује, него да се уопште не излази. Јер ће у те дане искушење бити велико због преварених знака".

Свети Кирило Јерусалимски учи да ће непријатељ Христов бити "чаробњак врло искусан у вештини преваре и чарања. Он ће врачати и чинити лажна чудеса да би кушао људе тако да ће се њима чинити да васкрслог човека, иако он неће заиста васкрснути. Видећете кљасте како ходају, слепце који су изненада прогледали, иако они неће заиста бити исцељени".

Брижљиво разматрајући чудеса Антихристова, свети Јефрем Сиријанац пише: "Планине и острва ће израњати из мора наочиглед свију, али ће све ово бити обмана и нестварно. Уз ово, он ће обмањивати свет и све ће очи засенити. Многи ће му веровати и славиће га".

Сва наша позивања на Свето писмо и Свете оце, показују да ће Антихрист употребити окрутност и силу, као и превару с лажним чудесима да би искоренио веру у Господа Исуса Христа. Блажени Августин запажа: "Прво гоњење Цркве, када су Хришћани принуђивани да приносе жртве идолима уз претњу прогањањем, мучењем и смрћу, било је силом спроведено. Друго гоњење Цркве спроводили су лажни учитељи и лажна браћа, служећи се лукавством и обманом. Треће гоњење биће од Антихриста, и биће најопасније од свију јер ће се састојати од силе, лукавства и преваре. Силу ће употребљавати да би спровео своју вољу, а лажна чуда да би обмануо".

Коначни исход Антихристове побуне против Цркве биће тај да ће он на своју страну привући оне "који љубави истине не примише да би се спасли". Према Светом писму, Антихрист ће владати не само умовима и срцима оних који су Христа одбацили, него ће с њима створити и читаву заједницу, а они ће га препознати као свог поглавицу и следиће његова наређења. Писмо често спомиње да ће Антихрист бити цар и освајач који ће заратити с многим владарима и поразити их, ригајући хуле на Бога, и тлачећи свеце Божије (Дан. 7, 23-25).

"Сви рани писци Цркве уче да ће пред крај света бити десет царева... и да ће устати једанаести мањи цар (Антихрист) који ће поразити тројицу од десеторице..., и победивши их, остала седморица ће се потчинити његовој власти".

У Светом Писму царство Антихристово описано је као друштво супротно Цркви Божијој чак и у својој спољашној организацији. У Откривењу видимо да ће Сатани бити допуштено да дела слободно, да из свих народа сабере људе под своју власт и са њима да опколи табор светих вољени град (Откр. 20, 7-9). Свети Августин тумачи ово "Биће то последњи прогон који ће претходити страшном суду; у читавом свету ће Света Црква бити изложена слугама ђавољим".

Свети Иринеј Лионски вели да ће Антихрист завести царство у које ће сабрати, под својом влашћу, неверујуће Јевреје.

"Христос је Цар, па је и Антихрист цар. Господ је сабрао своје стадо да не би лутало, и Антихрист ће на сличан начин сабрати своје заведене људе".

Свети Јефрем Сирјанац сведочи: "Многе класе и народи развиће сличну мисао, и са великом радошћу прогласиће Антихриста за цара".

Свето Писмо недвосмислено сведочи да ће сви припадници царства Антихристовог имати посебан жиг, којим ће се разликовати од Хришћана (Откр. 13, 16-17): "И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, те им даде жиг на десној руци њиховој или на челима њиховима. Да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, или име звијери, или број имена њезина".

Како ће људи доћи у стање такве заслепљености у коме ће људско биће, какво су и они сами, прогласити за Бога? Хоће ли човечанство изгубити свој здрави разум? Ова обмана ће се јавити у време у коме ће вера људска у Бога Истинитог увенути, и зато ће их Бог "дати у покварен ум, да чине што не ваља" (Рим. 1, 2). Предаће их у покварен ум због безбројних преступа њихових, због њиховог противљења Истини и крајње покварености срца. Стога ће они бити заслепљени и неће бити у могућности да разликују истину од лажи, па ће истину Божију претворити у лаж, и обожаваће твар и служиће јој уместо Творцу (Рим. 1, 25). "Јер љубави истине не примише да би се спасли. И зато ће им Бог дати силу пријеваре, да вјерују лажи: да приме суд сви који не вјероваше истини, него вољеше неправду" (2. Сол. 2, 10-12). Ови ће људи заборавити Творца и служити створење. У то време ниједно видљиво створење по сили и моћи неће моћи да се упореди са Антихристом, нити ће имати утицај какав је његов, који ће он остваривати средствима за застрашивање и заслепљивање људи, тако да ће они обожавати ово необично биће.

Мада ће Антихрист свој утицај проширити на сваки народ на земљи, Света Црква Христова постојаће све до другог славног доласка Господњег. Сам Господ је обећао Својим Апостолима: "Сазидаћу Цркву Своју и ни врата паклена неће је надвладати" (Мат. 16, 18). Под речју "Црква" треба подразумевати све оне који су верни Христу и следе Његово учење. Речима "врата паклена" Спас означава сваку врсту прогона Цркве, на пример, искушења, јереси, и све силе које враг користи, укључујући и Антихриста. Свети Атанасије Велики пише о обећању Господњем које се тиче очувања Цркве: "Истинита је реч, чврсто обећање. Црква је непоколебива, чак и ако сам пакао крене на њу и владари таме изазову потрес".

Свети Јован Дамаскин учи: "Чак и ако "врата паклена" устану против Цркве, то јест, уста јеретика, оруђа демонска, они неће победити Цркву, иако ће се и наоружати, неће је потући".

Речи "неће је савладати", према Светом Златоусту, значе да Цркву не могу уништити никаквим начином. "Оно што је Господ створио ниједан човек не може уништити".

Зато што је Спаситељ дао Своје обећање о несумњивој и бескомпромисној непоколебивости Цркве, ми треба да чврсто верујемо да нема тих непријатељских средстава која могу да је разоре. Никаква гоњења Атнихристова неће срушити оно што је Господ саздао. У једној од својих проповеди Митрополит Филарет Московски вели: "Непријатељи Цркве устаће против Цркве, али је неће сломити. Колико дуго? Несумњиво, до свршетка времена. Јер, када би били у стању да је сломе у неком од будућих времена, тада Господ, Свевидац времена не би рекао тако одлучно да она неће бити надвладана".

Пре Свог Вазнесења Господ је силно утешно обећање дао Својим ученицима. Следећим речима упутио их је да проповедају Еванђеље, охрабрујући их и подстичући на трпење да би издржали предстојеће борбе: "И ево Ја сам с вама у све дане, до свршетка вијека" (Мт. 28, 20). "Зар не видите силу Христову? Зар не видите сигурност ових речи? Он неће бити само са Апостолима, већ са свим људима који у њега поверују. Јер, Апостоли не могу живети до краја света, већ Он свим верницима, као једном телу, поручује: "Ја сам с вама, Ја ћу скршити све препреке".

На другом месту Господ вели (Јов. 14, 16); "И ја ћу молити Оца, и послаће вам другог Утешитеља, да буде с вама вавијек". Свети Златоуст пита: "Шта значи кад Он каже – да буде с вама вавијек? Значи исто оно што и речи Исуса Христа, које он каже за Себе:"И ја сам с вама у све дане, до свршетка света".

Ово происходи из обећања да ће Дух Свети Својом благодаћу увек пребивати у Цркви, никад је не остављајући без Своје заштите и осигурања.

Уз тврдњу да ће Света Црква опстати до свршетка времена, Свето Писмо нам казује да ће и у та последња, тешка времена опстати изабраници Божији. Говорећи о Свом другом доласку, Спас је рекао: "И тада ће се показати знак Сина Човечијега на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи; и угледаће Сина човечијега где иде на облацима небеским са силом и славом великом. И сабраће изабране Своје а великијем гласом трубнијем; и сабраће изабране Његове од четири вјетра, од краја до краја небеса" (Мт. 24, 30-31). Ове речи јасно сведоче да ће све до другог доласка бити људи – угодника Господа Бога, не само на једном месту, већ на разним местима.

Да Хришћанско богослужење и савршавање Светих Тајни неће бити укинуто у време Антихристово потврђује Свети Павле: "Јер кад год једете овај хљеб и чашу пијете (тј. Тело и Крв Христову), смрт Господњу обзнањујете докле не дође" (1. Кор. 11, 26). Митрополит Филарет Московски каже: "Овде откривамо једну важну истину у малој речи "докле не". Да бисмо то боље разумели, обраћам се Апостолу с питањем: "Хоће ли Хришћани јести тајанствено Тело и пити Чашу Господњу?" одговор налазимо у речи Апостоловој: "докле не дође", то јест Тајна Тела и Крви Христове сачуваће се без прекида у истинској Цркви све до другог доласка Христовог, до краја времена, што значи исто. Овога не може бити без благодети свештенства, а благодети свештенства нема без благодети јерархије, те је јасно да ће служба епископска према Апостоловом предвиђању, бити у Цркви у сва времена и благодат ће се непрекидно изливати све док се не приближи Царство Славе".

Рани оци Цркве изражавају исто мишљење. "Показујући да ће Света Евхаристија постојати до краја света, Апостол Павле вели: "докле не дође". Свети Јован Дамаскин и Свети Јефрем Сиријанац слажу се са овим виђењем. Вера у непоколебивост Цркве била је општеприхваћена у раној Цркви.

Тертулијан учи: "Хришћанско друштво никад неће онемоћати и биће нарочито јако онда кад буде изгледало да је пред нестанком".

Свети Амвросије Милански: "Царство Цркве опстаће во вјеки вјеков, јер је Бог основао Цркву и предодредио је да постоји у све векове".

Свети Јован Златоусти пише: "Не напуштајте Цркву, јер од Ње нема ничег моћнијег; Она никад неће остарити и увек ће цветати; стога Писмо, показујући Њену издрживост, назива Цркву – гором (планином)". Овај Свети Отац, у својим тумачењима Еванђеља по Матеју додаје да ће у Антихристове дане Црква бити испуњена Јеврејима који ће се обратити – Христу.

Свети Јован Дамаскин напомиње: "Ми чврсто верујемо да Црква никад неће пасти, никад се поколебати, никад бити уништена. Јер је ово Христос учио, онај који је небеса утврдио, и земљу основао, и стоји да се не помери, како вели Дух Свети (Пс. 32, 6). Антихрист ће себи привући "слабоумне и млитаве умом, завешће их и одвојити од Бога живога".

Свети Иполит потврђује да Црква, иако гоњена, неће престати да постоји.

Свети Кирило Јерусалимски, заснивајући своју беседу на пророштву Даниловом (12, 1-3), учи: "Бог ће допустити да Антихрист гони Цркву не зато што то не може зауставити, него зато што, као и обично, жели да увенча борце", и зато ће "најчаснији од свих живих бити узети на облаке, примајући, у знак почасти, то да буду узвишенији од свих људи".

Свети Јефрем вели: "Многи ће људи, којима буде могуће, Богу угађати у планинама и у пустињама, да би се спасили усрднијим молитвама... Јер ће се Бог, видећи многе њихове сузе и искрену веру њихову, смиловати на њих, као Нежни Отац, и заштитиће их".

Блажени Теодорит: "Антихрист неће владати над свима, него само над онима који заслужују вечно проклетство; који би, чак и да овај не завлада, ипак одлучили себе од спасења".

Свети Андреј Кесаријски учи да ће Антихрист потчинити само оне чија имена нису записана у Књизи Живота. Многи верни ће, јер су Христа свим срцем волели, победити непријатеља Христовог.

Дакле, из учења Светог Писма и Светих Отаца видимо да ће Света Црква и Њене Свете Тајне опстати непоколебиво до краја света.

Јеромонах Игњатије

(Orthodox Life, 5-6 1990.)

Приређивач: "Борба за веру"