header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Посланица верног народа епископима СПЦ Штампај Е-пошта
субота, 03 април 2010

ПОСЛАНИЦА ВЕРНОГ НАРОДА ЕПИСКОПИМА СПЦ

Ваша Преосвештенства, наши оци духовни,

Са болом и запрепашћењем смо, као и већина православних Срба, читали и слушали овогодишњу Васкршњу посланицу СА Сабора СПЦ, у којој се налази толико тога неприхватљивог за свако христољубиво и родољубиво срце. Иза речи о Васкрсењу Христовом скривен је отров неистина о Епархији рашко-призренској, па вас сада, као ваша духовна деца, питамо:

- Да ли сте читали Посланицу коју је неко написао и потписао вашим именима?

- Да ли сте дали сагласност да се ваша имена ставе испод текста Посланице?

- Да ли је могуће да се изнад 44 имена митроносаца СПЦ испишу толике неистине, често дате у виду хвалоспева једном несрећном и смутоносном човеку – умировљеном епископу Атанасију Јевтићу?

- Да ли је могуће да је вама неприкосновени тумач Јеванђеља и канона постао човек који је познат по својој изјави да се канони могу окачити мачку о реп? Зашто сте допустили да се ваше епископско достојанство каља фалсификовањем Јеванђеља? Јер у Васкршњој посланици кажете: „...Уз то, свето Јеванђеље нас опомиње да се клонимо „парасинагога”, што значи засебних окупљања секташког типа, као и лажних пророка и учитеља, јер они „долазе у оделу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви” (Мт 17, 15). Као што је и вама познато реч „парасинагога“ није јеванђељска. Иако је стављена под наводнике, очигледно са намером аутора Посланице да дефинише одређене појаве, ипак, мање упућенима, овај израз може изгледати веома уопштено и нејасно. Међутим, већ наредне реченице, у којима се говори о „мирењу завађене браће“ и стању на Косову и Метохији, појашњавају смисао и тенденцију употребе израза „парасинагога“.

- Зар је то читав епископат СПЦ стао иза неистина администратора Атанасија Јевтића о ситуацији у Рашко-призренској епархији? Зар сте његову  „истину“ усвојили као своју истину? Зар вам није познато да је умировљени епископ Атанасије, администратор Епархије рашко-призренске, употребио израз „парасинагога“ како би њиме жигосао као „расколнике“ исповеднике Светог Православља међу свештенством,  монаштвом  (посебно истичући монахе манастира Црна Река и манастира Свети Архангели) и верницима који су потписали „Апел свештенства, монаштва и верног народа Свештеном Сабору СПЦ“ (http://borbazaveru.info/content/view/2136/1/).  Израз „парасинагога“ администратор Атанасије је употребио у свом напису „Коментар на отворено писмо парасинагоге 'артемијеваца''“, објављеног на новом сајту Епархије рашко-призренске 25.3.2010, а исти је пренет и на званичном сајту СПЦ истог дана. Чак и дотични неприкосновени тумач канона у СПЦ, у првом пасусу текста који смо поменули, каже: „Израз парасинагога (слично "паравојска") потиче из првог канона светог Василија Великог /.../“ Дакле, не из Јеванђеља, како је сугерисано у Васкршњој посланици, већ из Првог канона Светог Василија Великог.

      - Да ли се са вашим знањем, и уз вашу сагласност, администратор Атанасије у Васкршњој посланици „чеше по ушима“, и то чеше толико да не успева да савлада своју нестрпљивост, већ дан раније него што је Патријарх прочитао Посланицу објављује на свом сајту, у тексту под насловом „Васкршњи поздрав епископа Атанасија“, део те Посланице:

Поздрављамо нашу браћу и сестре, нашу духовну децу, на Косову и Метохији. Поздрављамо их крсноварскрсним поздравом, видећи како свештенство и верни народ Божији у миру и љубави, смирењу и послушности похађа своје Храмове и Светиње, учествује у богослужењу и причешћује се Божанским Тајнама Христовим у ове свете и спасоносне дане Христовог усхођења у Јерусалим да победи смрт и отвори свима нама врата Васкрсења и живота вечног. Владика Атанасије, Епископ који по одлуци нашега Патријарха и Светог Синода привремено замењује Епископа Артемија, посећује народ и Светиње широм Косова и Метохије и, у слози и једномислију са свештенством и народом, служи од царског Призрена на југу, широм Метохије до Велике Хоче и Пећи, и од подножја Шаре, преко Косовског Поморавља до Новог Брда и Митровице и до подножја Копаоника на северу. Хвала Богу, наш народ је решен да на овом светом олтару стоји и опстоји, верујући у Крст и Васкрсење Христово и наше, чувајући се неслоге и не збуњујући се причама које не воде очувању вере и духовног и националног идентитета.

Зна наш народ шта значи држати се здравих речи Господњих и непатвореног учења побожности, а шта опет, значи и куда води залудно препирање, „од чега настаје завист, свађа, хуљења, лукава подозрења, празна надмудривања људи изопаченог ума и лишених истине, који мисле да је побожност извор добитка“ (1Тим.6,3-5). У обновљеним Светињама узноси се заједничка молитва свештенства и народа: „Сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо!“ Једним устима и једним срцем пева се молитва јединства вере и заједништва Духа Светога, на славу Сабора Свете Тројице и очување Православне Црквено-народне Саборности.

Молимо се Богу да се, молитвама Светога Саве и Светог Цара Лазара, врати мир и слобода на наше страдално Косово, нашу духовну колевку и наш Јерусалим, тамо где су наше највеће Светиње, које су бисери православне културе и свеукупне хришћанске баштине.“ (http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/vaskrsnji-pozdrav-episkopa-atanasija)

- Да ли сте, оци наши, заоборавили да овај човек, који је дао оставку на управљање својој епархијом још 1999, а затим приграбио Епархију жичку за време живог владике Стефана, опет граби туђу епархију поред њеног живог епископа?

- Да ли знате да је то кршење Устава СПЦ (члан 111), који администратора предвиђа само за упражњену епархију чији је епископ саборски осуђен или умро?

- Да ли сте уочили да је епископ Атанасије за администора постављен по члану 70. тачка 21 Устава СПЦ, где се каже да „Синод постављајући администраторе води бригу о удовим епархијама“, то јест о онима чији је владика умро. Да ли је то неко владику Артемија прогласио мртвим?

- Да ли сте приметили да се текст Посланице коју је Патријарх прочитао јавности, и коју су медији пренели, разликује од текста Посланице разаслане широм СПЦ? Јер, у прочитаном саопштењу се каже да је „Владика Атанасије, Епископ који по одлуци Светог Синода привремено замењује епископа Артемија/.../ (http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/_uskrsnja_poslanica_srpske_pravoslavne_crkve_video.55.html?news_id=187206), док се у Посланици која је разаслана широм СПЦ, и која је објављена на званичном сајту СПЦ, каже да је „Владика Атанасије, Епископ који по одлуци нашега Патријарха и Светог Синода привремено замењује епископа Артемија/.../“ Ко то међу синодалцима фалсификује садржај Васкршње посланице?

- Зашто нас писци Посланице не обавештавају о „поновном хиротонисању епископа Атанасија“, који се својом вољом повукао са Богом му поверене епархије, упркос канонима, што је Сабор СПЦ својевремено одобрио? Зар умиривљени епископ Атанасије није сам о себи „пророковао“ када је својевремено писао: ''Епископ пак бивши Флорински Хризостом остао је и сам, и самоме себи нејасан и недоречен. Увек се потписивао као "бивши Флорински", дакле Епископ без Епархије, што је први знак његовог личног схватања сопственог неканонског статуса и садржаја. Јер сходно Светоканонском Предању Цркве, Епископ без Епархије је титула без садржаја'' (Епископ Атанасије, ''Заблуде расколника, тзв. старокалендараца'', на страни 61).  Да ли се то администратор Атанасије, уз сагласност епископата СПЦ, игра епископа и Цркве? Јер кад му се ћефне он постане пензионисани епископ (због болести), па, опет, кад му се ћефне он постане активни епископ (због здравља)? Ово нас неодољиво подсећа на епископа Игњатија и његово играње „бића“ и „небића“.

Врло је индикативно да је један од потписника Васкршње Поланице и „Епископ рашко-призренски Артемије“. Ово несумњиво значи да ви признајете владику Артемија за законитог и канонског епископа Епархије рашко-призренске. Међутим, у свом „Упутству часном Свештенству, преподобном Монаштву и благочестивом верном Народу Богоспасаване Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске“, које издао 14. фебруара 2010. године, Администратор Атанасије је, може се слободно рећи, наредио непомињање канонског епископа Епархије рашко-призренске Артемија:

>>1. Свештеници и Свештеномонаси помињаће на Св. Литургији и осталим Богослужењима:

а) на Јектенијама и Великом Входу: “за Свјатјејшег Архиепископа и Патријарха нашег Иринеја, за Преоовећеног Епископа нашег Атанасија, Администратора ове Епархије, за часно Свештенство, сав клир и верни народ…”

б) на: “Најпре помени” (у Анафори Литургије): “Најпре помени Господе Епископа нашег Атанасија, и даруј га Светим Твојим Црквама…”

2. Односно Пр. Еп. Артемија: ако служи сам (подразумева се да он као дугогодишњи Епископ зна канонски поредак кога ће да помиње) саслужујући свештенослужитељи помињаће на Јектенијама као напред (Патријарха, Епископа нашег Адмнинистратора и само: “епископа Артемија”.

Исто то и на Великом Входу. На “Најпре помени”: кад Еп. Артемије заврши своје узглашавање “најпре помени…” онда ће саслужујуће Свештенство: “Најпре помени Господе Епископа нашег Атанасија…”. Када пак Еп. Артемије саслужује са Епископом Атанасијем онда се подразумева да ће на Јектенијама саслужујуће Свештенство помињати: “Свјатјејшег Патријарха, Епископа нашег Атанасија и Епископа Артемија…”, а на “Первих помјани”: само Епископа Администратора.<< (http://borbazaveru.info/content/view/2121/37/)

Међутим, сви они у Рашко-призренској епархији који не помињу законитог и канонског епископа Артемија подлежу рашчињењу, с обзиром да је такво њихово поступање, по канонима Свете Православне Цркве, расколништво, а они сами расколници. То је регулисано 13, 14, и 15. каноном Деветог Помесног Сабора, као и 19. Каноном Осмог, Картагенског Сабора. Наводимо  15. Канон Деветог Помесног Сабора, који сумира претходна два канона тог Сабора, и 19. канон Осмог Помесног Сабора:

Канон 15, Деветог Помесног Сабора:

''Што је наређено у погледу презвитера, епископа и митрополита, то још више значаја мора имати у погледу патријарха. Према томе, презвитер, епископ или митрополит, који се усуди прекинути општење са својим патријархом, и не буде, као што је наређено и установљено, спомињао име његово на божанственој служби, него пре саборне одлуке и коначне осуде његове, произведе раскол, у погледу сваког таквога свети сабор наређује, да буде сасвим искључен из свештенства, ако се само докаже такав његов безаконити поступак.- Уосталом, ово се наређује и потврђује у погледу оних, који само под изговором неких преступа одступају од својих предстојника и расколе производе, и руше јединство цркве. Јер они који се одељују од општења са својим предстојником због какве јереси, која је од светих сабора или отаца осуђена, то јест, кад он јавно проповеда јерес и откритим челом то у цркви учи, такви не само што неће подлећи каноничкој казни за то, што су пре саборног решења оделили се од таквог епископа, него ће на против бити заслужни части, која православнима пристоји, пошто они нису осудили епископе, него псеудоепископе и псеудоучитеље, нити су расколом порушили јединство цркве, него на против похитали су да ослободе цркву од раскола и раздељења''.

Канон 19, Осмог (Картагенског) Сабора:

''Да, кад је један епископ оптужен посао мора се приказати епископу који првенствује у епархији.

Аврелије епископ рече:  Ако је који епископ оптужен, тужилац има приказати посао епископима који првенствују у области оптуженога; оптужени међутим нека се не лишава општења, осим случаја ако је био позван граматом на суд да одговара пред онима који су изабрани да му суде, пак се не јави у одређени дан, то јест, у току месец дана, кад се зна да је примио грамату. Ако прикаже истините и важне узроке, који су му запречили да поднесе одговор у погледу онога што је против њега изнесено, нека му кроз други још месец остане право за правдање; али кад и други месец истекне, нека онда нема више општења док се сасвим не оправда. Ако се не одазове ни на свеопштем годишњем сабору, да се бар ту реши његов посао, у таквом случају сматраће се, као да је сам против себе осуду изрекао...''

Видимо дакле да, будући да Владика Артемије није никада учио јерес, ни у Цркви, ни ван Цркве,  будући да његова кривица није доказана, нити је он осуђен од стране Сабора, будући да се он повиновао одлуци Синода, ма како она била противуставна и неканонска, и будући да се у Рашко-призренској епархији и даље служи на његовом антиминсу - они који  не помињу владику Артемија на Светим Литургијама у Рашко-призренској епархији, и они који то непомињање наредише, треба да буду рашчињени од стране Светог Архијерејског Сабора као расколници.

Видимо, дакле, да под маском оптужби упућених владици Артемију да он, тобоже, прави раскол, његови тужитељи скривају сопствено расколништво и непоштовање Светог Архијерејског Сабора, те је, стога, прикладно за њих употребити израз „парасинагога“.

- Није ли лицемерство над лицемерством злоупотреба имена Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог? Није ли фарисејско лицемерство позивање на „измирење, братску љубав и слогу“ у исто време у које епископ Атанасије разваљује браве и катанце усред Грачанице, а дечански монаси предвођени својим игуманом песницама спречавају неодметнуту духовну децу владике Артемија да уђу у Свету Грачаницу? Није ли фарисејско лицемерство причати о светосавској слози у време кад епископ Атанасије, не презајући пред светошћу Страсне седмице и страшног спомена на Јудину издају (Велика Среда), забрањује причешће Светим Тајнама и Свете божанствене службе Црноречким монасима, којима, као и монасима Светих Архангела, Атанасијеви ласкавци нису достојни ни ремења на обући да одвежу?

- Пошто смо ове године у Васкршњој посланици имали цитате из дела познатог литургијског реформатора Шмемана, да ли то значи да ћемо за Божић ове године имати цитате из дела хиперекуменисте и црквеног реформатора Јована Зизјуласа, чија је догматика истиснула догматику Светог Јустина Ћелијског са Богословског факултата у Београду? Да ли ћемо наредне празничне посланице добијати са илустрацијама псевдо-иконописца Стаматиса Склириса?

- Немадоше ли писци Васкршње посланице паметнијег посла, него да уместо богољубља и братољубља потежу оружје из арсенала Атанасијевих погрда, називајући све који устају против његовог безакоња секташима окупљеним по „парасинагогама“ и „лажним пророцима“? Коме треба Атанасијево самохвалисање да путује широм Косова и Метохије, кад знамо да га штити НАТО војска и шиптарска полиција и да су цркве у којима служи обнављали накарадно и наопако исти они који су их у марту 2004. рушили?

- Да ли је неко уочио да невиђена срамота текстописаца Васкршње посланице надмашује првомајске прогласе Брозовог режима, набијајући народу на нос ружичасте наочаре, да би народ кроз њих видео сву лепоту „Косовске идиле“ коју је на КФОР-овим тенковима донео Атанасије Јевтић уз помоћ костоломаца дечанског игумана Теодосија, који су одавно постали само његова лична гарда?

Хоћемо да верујемо да ви нисте потписали ову гомилу неистина и осуда, да не стојите иза самовоље и беса Атанасија Јевтића и да ћете своје несагласје показати како повлачењем потписа испод Посланице, тако и утврђивањем одговорности оних који су ваше епископско и људско достојанство злоупотребили наносећи бол свим православним Србима за најрадоснији празник наше Цркве Васкрс. Такође се надамо да ћете на предстојећем Сабору осудити саблазан коју нам је Синод приредио уочи Великог Поста својом противуставном и неканонском одлуком и да ће епископу Артемију коначно бити учињена правда.

Просећи ваше свете молитве поздрављамо вас васкршњим поздравом

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

СЛЕДИ 129 ПОТПИСА

Последњи пут ажурирано ( субота, 03 април 2010 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 9 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.