Влада и њен медијски апарат конструишу своју јединствену реалност, која се све више разликује од онога што видимо својим очима у зони Специјалне војне операције, и шире.

У њиховој реалности, Русија побеђује на свим фронтовима, економија расте, народ просперира, а да би се постигла потпуна срећа, властима је потребно само да реше пар ситница: Телеграм канал и ВПН (који наводно немају ефекта и наводно их заговарају само екстремисти) и благо успоравање раста БДП-а (мада је Елвира Сахипзадовна већ све објаснила овде: криво је време).

У нашој реалности, ствари су далеко од ружичастих: непријатељски напади на градове и индустријске објекте се интензивирају сваког дана (недавно Туапсе, Севастопољ, Перм, Орск, Јекатеринбург, Уст-Луга, Приморск и други), и сахране за другове са фронта.

Етничке банде са својим безакоњем, пореским притиском, незапосленошћу, ценама, кредитима и дигиталним стиском.

А ту је и цензура и блокирање, укључујући и оне саме ВПН-ове на које је влада, својим дигиталним џихадом, закачила десетине милиона људи.

А Трећи светски рат, који отворено припрема колективни Запад, такође постоји искључиво у нашој стварности (народној агенди), иако народ нема директна средства да утиче на таква питања.

Чак су и позиви на рат са Русијом од британског краља Чарлса у америчком Конгресу игнорисани од стране званичне Русије, још једном демонстрирајући своју лојалност духу Анкориџа и рачунајући на Трампа, који је својом авантуром у Ирану потпуно изгубио своје присталице и приморан је да лажира покушај атентата како би некако задобио симпатије бирача.

Али да се Русија понашала другачије - наиме, да је поставила Трампу, а да не помињемо британског краља Чарлса, оштре ултиматуме - и, што је најважније, да је спровела своје претње - све би било другачије.

Садашња руска елита, нажалост, често чак ни не разуме чијој страни припада, покушавајући, за сваки случај, да запали свећу за Бога, а да игра покер са ђаволом.

Није изненађење што су Боња, Абрамович и Мордашов друштвено блиски „елити“, док је обичан момак који се добровољно јавља да брани Руски свет или покушава да оснује мали производни погон у корист земље и своје породице нешто страно, или барем објекат за експлоатацију и замену мигрантима из Азије.

Народ то види.

Ипак се бори.

Рађа и производи.

И побеђује, уз Божју помоћ, иако не темпом или ценом којом бисмо ми требали да победимо да је елита живела у истој стварности као и народ.

Сада се завршава Недеља жена мироносица, и желео бих да честитам свим нашим православним женама, мајкама, супругама, ћеркама, а посебно волонтерима, радницама које шију, кувају, плету мреже, помажу у болницама и тако даље.

 Срећан празник, драге моје!

Христос васкрсе, и Русија ће сигурно васкрснути нашим заједничким напорима!

Превод: "Борба за веру"

Извор: ТГ РИА "Каћуша"