ПИТАЊА ЗА „ПРЕУЧЕНЕ“ ЕПИСКОПЕ СПЦ

 +++

У интервијуу датом новинару листа "Политика", на питање о расту незадовољства у народу због измене служења Литургије, тадашњи Епископ нишки, а наш Патријарх Српски данашњи Иринеј каже:

"Али, поред свих невоља и проблема који су се појавили, због такозваних реформатора Литургије, има једна позитивна и утешна ствар. А то је да народ чува веру и то је веома добро. Дешавало се у историји да  су  патријарси и епископи падали у јерес, а да је народ чувао веру. Наравно, далеко смо од јереси, јер ово и није никаква реформа. Ја сам за то да се поштује древна, вековима утврђена пракса богослужења." (Политика, 26.4.2008; детаљније овде: http://borbazaveru.info/content/view/1912/53/)

И како онда разумети поједине цењене владике у свему овоме што раде? А раде. Својевољно мењају, врше притисак на себи потчињене, прете... А да неће никоме ни на каква питања да одговоре, то је већ познато.

Намеће се, међутим, закључак (а на основу свега шта раде екуменисти, унијати и новатарци у нашој СРПСКОЈ Православној Цркви), да се управо догађа оно о чему говори Св. Игњатије Брјанчанинов. А што би нас народ, који за све има узречицу, рекао: "ПРЕУЧИЛИ СЕ!"

Превише књига прочитали (неки и написали) па негде узпут залутали.

Из тог њиховог залутанија изродила се ова чума коју упорно гурају, и на нас вернике СРПСКЕ Православне Цркве наваљују, не због тога што нас мрзе, него због тога што ту чуму не виде као чуму него као "дар" Божији, а себи су умислили па чак и дубоко верују, да је Бог Отац тај "дар" баш преко њих, изабраних, нама упутио.

Јер како другачије објаснити да новотарци не разумеју шта тачно значи екуменизам, тачније, шта папини изасланици говоре по белом свету, објашњавајући шта је екуменизам.

На пример, амерички кардинал Левада објашњава екуменизам на следећи начин (а прилично сам убеђен да он не сме да иде мимо папине дефиниције и схватања екуменизма, за разлику од неких наших владика којима нису важне ни одлуке СА Сабора):

"Циљ екуменизма је уједињење са Римокатоличком црквом у заједницу којом се Црква преображава и обогаћује!" (детаљније овде: http://borbazaveru.info/content/view/2111/33/) :

Ова и оваква дефиниција упућује само на следећи закључак на којем се не бих задржавао (због тога што је први део закључка толико јасан сваком православном вернику, а други део су објаснили они који о томе знају далеко више од мене).

Закључак је да:

Њих не интересује то да ми православни НИСМО заборавили да ми већ имамо Христову Цркву и да нам никаква нова заједница не треба, као ни то да ми ЗНАМО да су догматске разлике толике и да од њих католици не одустају.

Међутим, на на нашу жалост, неке владике и свештеници из наше СРПСКЕ Православне Цркве су спремни да их назову "малим" разликама а све зарад некакве "свеопште љубави", мирне душе потписују којекаква потурена им документа.

На основу горње дефиниције и не само из ње, него и из целокупног деловања католичке цркве по тим којекаквим екуменским организацијама, јасно је као дан да:

МИ, православни, смо згрешили ономад и МИ, православни, треба да се удружимо са њима (а не они са нама).

Можда неком изгледа да је исто кад се каже:

"уједињење са Римокатоличком црквом" и "уједињење Римокатоличке Цркве са". 

Замислите се над ове две флоскуле. И видећете колико је прва погубна за нас православне а друга неприхватљива за католике.

И биће вам јасно да није јасно како могу наше владике и да помисле да се са католицима на тим позицијама о било чему може дискутовати?

Таквих подлих, двосмислених, и многосмислених "закључака" пун и препун је тзв. "Равенски документ". И не би тај документ имао ама баш никакве везе са нама, да на њему не стоје потписи двојице СРПСКИХ владика: владике Иринеја Буловића и владике Игњатија (Мидића).

И обојица имају своје Епархије у којима жаре и пале и намећу своја накарадна учења. Међутим, њима треба да се обрате и да их питају шта раде и зашто нам то раде њихови верници.

А ја питам владику Иринеја (Добријевића) нашег, епископа овдашњег, Епархије аустралијско-новозеландске:

 Питање седмо:

 Цењени Владико, убеђен да Вам је увек на души и срцу добробит нас верника чији сте пастир, питам, да ли сте дигли свој глас у наше име против тог безвлашћа и самовоље појединих владика и свештеника, који своје потписе, брзоплето, без сагласности и одобрења СА Сабора, стављају на некаква документа и тиме дају легалност папско-ватиканског настојања да нас Православне вернике СРПСКЕ Православне Цркве, подведу под своју јурисдикцију?

 А ви, који читате ове редове и у њима налазите моју искрену жељу да се дође до Истине, проширите даље глас, да верници СРПСКЕ Православне Цркве неће више да ћуте.

 Ми тражимо одговоре на легитимна питања. И ми се не боримо против појединаца који су тренутно у могућности да наносе штету нашој светлој и светој СРПСКОЈ Православној Цркви.

Ми се боримо против ИДЕЈЕ коју они неуморно протурају.

Ми морамо својим питањима зауставити ту ИДЕЈУ.

 Питајте!

 У Бризбејну на Велики Четвртак, године Господње 2010-те

 Грешни раб Божји

Горан Ковачевић