Многи се сећају данашњег читања Посланице (1. Коринћанима 5:9–11) само по једној фрази: „Не дружите се са блудницима“. Али апостол Павле набраја више од само блудника.

 Ту спадају и похлепници, идолопоклоници, пијанци и злоречиви (опадачи).

Реч „злоречиви“  је овде посебно занимљива.

Типично, особа мисли:

„Ја не блудничим, све је у реду“.

Али такође може лако назвати друге будалама, стално говорећи са иритацијом, чак и агресијом, подсмехом или понижавањем.

Ово делује као ситница.

Међутим, Апостол је ово сматрао озбиљним грехом, упоредивим са смртним гресима.

Живећи у Јапану, све више примећујем једну особеност локалне културе.

 Наравно, овде има и грубих људи.

Али за већину Јапанаца, не само реч „будала“ се сматра неприхватљивом, већ и блажи изрази попут „није добар човек“.

На руском често чујете изговор:

„То није псовање“.

 То се уопште не преводи као псовање; нема еквивалената.

Уобичајено је да Јапанац чује смирен, пријатељски говор у било којој ситуацији, чак и у конфликтним, користећи формални облик обраћања „Ви“, који подсећа на библијски.

Комуникација у рускоговорном подручју ствара значајан контраст.

Наравно, то не значи да Јапанци аутоматски живе по Јеванђељу.

Али понекад оно на шта смо сами одавно навикли постаје уочљивије.

Лако примећујемо озбиљне грехе и скоро смо престали да примећујемо грехе језика, јер их је друштво одавно прихватило као уобичајене.

Али данашње читање Посланице подсећа нас на нешто сасвим друго.

Није довољно само избегавати најочигледније, тешке грехе.

Ако заиста желимо да живимо по Јеванђељу, морамо обратити више пажње на сопствене речи.

На крају крајева, управо кроз њих се често открива стање наших срца и формирају односи са другима.

Извор: ТГ Георгија Сузукија