header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow На крају ће ипак победити Истина!
На крају ће ипак победити Истина! Штампај Е-пошта
петак, 23 април 2010

На крају ће ипак победити Истина!

Администратор Атанасије у свом хистеричном и клеветничком тексту: ''Коментар на Отворено писмо парасинагоге "артемијеваца" (http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/episkop-atanasije-komentar-na-otvoreno-pismo-parasinagoge-artemijevaca)  између осталог, правећи се невешт, каже и ово:

''Сви се они, по познатом менталитету свих парасинагогалних секташких група, одмах позивају на “верујући народ”, а под њим подразумевају групу или групице надобудних “духовника” и психолошки заведених верника (има и пар новопечених вероучитеља, „духовних чада оца Николаја“ – што је нова категорија „црквености“ на северу), застрашених громопуцатељним слоганима о “издаји и продаји Српства и Православља”, о “угрожености од папизма, екуменизма, глобализма” и још каквих све не изама, који су права опсесија духовно слепих “ревнитеља” умишљене “борбе за Православље”...''

''...Да је то тако, довољно је ма и летимично погледати основне тезе платформе овог Отвореног писма, које врви од незнања, црквеног и моралног нихилизма и надмене дрскости, замаскиране донкихотским хероизмом борбе са ветрењачама''.

''Громопуцатељни слогани о угрожености од папизма и екуменизма'', ''донкихотовска борба са ветрењачама'', - дакле, администратор тврди да нема разлога за осећање угрожености од папизма и екуменизма у нашој Цркви, него има само ветрењача. Они који се буне против ''умишљене угрожености'' од папизма и екуменизма, према администратору нису ништа друго него лудаци. Да видимо зашто не би било разлога за једно такво осећање угрожености. Могућа су само два случаја: а) Или у нашој Цркви нема ни једног епископа који подржава било папизам било екуменизам, б) Или у нашој Цркви има епископа који подржавају и папизам и екуменизам, али то није разлог да се верник осећа угрожен због тога што су папизам и екуменизам добре ствари, па сви треба да их прихватимо. У сваком случају, сјајно! Добро је да знамо да нема никаквог разлога за бригу. Рекао Атанасије – а има и других доказа! Но, за сваки случај да се подсетимо шта је говорио Ава Јустин Ћелијски, као и сви Свети Оци:

''Као што у Господа Христа не може бити неколико тела, тако у Њега не може бити неколико цркава... отуда је раздељење, деоба Цркве онтолошки, суштински немогућа. Раздељења (или: цепања) Цркве никада није било нити га може бити, а бивале су и биваће отпадања од Цркве (и искључења из Цркве). Тако су најпре отпали од Цркве гностици, па аријанци, па духоборци, па монофизизи, па иконоборци, па римокатолици, па протестанти, па унијати, па, ...редом сви остали отпадници, припадници јеретичко-расколничког легиона'' (Догматика Православне Цркве, књига III, Београд 1978, стр. 209-212)

Или у Авиним Житијама Светих:

ЖИТИЈЕ СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ МАРКА ЕФЕСКОГ

Исповедника Православља

''После тога стадоше и Патријарх и цар и други епископи наваљивати на св. Марка, да учини неке уступке и направи неки компромис по начелу икономије ради тобожњег добра државе и народа. На то им свети Марко одговараше: "Ствари вере не допуштају никакво попуштање и икономију. То је као кад би казао: отсеци себи главу па иди куда хоћеш. Никада, о човече! Оно што се тиче Цркве, не решава се компромисима. Јер не постоји нешто средње измећу истине и лажи"''.

Дакле, ни сам Патријарх ни други епископи нису могли да превагну својим бројем над истином коју је исповедао Свети марко Ефески. Па неће превагнути ни данас они који се уздају само у аритметику, а издали су не само свог брата Владику Артемија, него и самог Господа.

Тако су, дакле, говорили Ава Јустин Ћелијски, Свети Марко Ефески, и сви Свети Оци.

Али, не лези враже, 2009. године, на скупу посвећеном 30-тогодишњици упокојења Аве Јустина, говорио је и администратор Атанасије, онај исти који нам у свом научно-фантастичном тексту о парасинагогама поручује да смо лудаци:

Видео: http://www.youtube.com/watch?v=uSecIiKzcZE

Дакле, администратор Атанасије је рекао:

''Велики православни теолог и митрополит Јован Зизјулас је као лаик посетио оца Јустина. И био је задивљен оцем Јустином. Али и отац Јустин је био задивљен тадашњим Јанисом и дубином његове Христочежњивости, његове Христоцентричности''.

Тако администратор говори о Зизјуласу на скупу посвећеном сећању на Аву Јустина! Рекло би се сасвим промашио тему, али, не, администратор уствари хоће да промовише ''великог православног теолога'' Зизјуласа међу Србима па користи ауторитет Аве Јустина да Зизјуласу створи потребни кредибилитет у Србији.

А да видимо шта и како прича тај ''велики православни теолог'' Зизјулас, још давне 1998 године. у свом обраћању папи:

''И управо су ради овог светог циља - јединства, наше две Цркве званично и започеле теолошки дијалог е да би, на основу свог заједничког наслеђа првих хиљаду година живота Цркве, могли да уклоне препреке за пуно заједничење, препреке које су се јавиле после трагичне Схизме, што нас раздваја већ готово читав миленијум. Горко искуство ово дугог периода раздвојености нас је учинило потпуно свесним потребе да се убрза процес обнове нашег пуног заједничења тако да би се Црква Божија, приближавајући се трећем миленијуму хришћанске ере, могла наћи и видиво уједињена као што је то била пре велике Схизме. Као што је то Ваша Светост умесно нагласила пре неколико година, Исток и Запад јесу два плућна крила којима Црква дише; њихово јединство је суштинско за здрав живот Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве''.

(http://borbazaveru.info/content/view/1106/53/)

Дакле, према Зизјуласу, постоје ''две Цркве'', а не Једна, Света, Саборна, и Апостолска Црква. Дакле,  Православна Црква није Црква, него само једно ''плућно крило'' којим Црква дише. Дакле, јединство са римокатолицима, који су ''друго плућно крило'' је ''суштинско'' за ''здрав живот Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Дакле, ''Једна, Света, Саборна, и Апостолска Црква'' није била здрава од 1054 године до данас, него је све време била тешко болесна. Дакле, 1054 се десило цепање Једне, Свете, Саборне, и Апостолске Цркве, а не отпадање римокатолика од ње. Дакле, врата Хада нису у стању да надвладају Цркву Христову, али отпадање римокатоличких јеретика је успело да је надвлада, па јој је одузело читаво једно плућно крило, те је због тога Православна Црква имала ''горко искуство'' скоро хиљаду година!

Тако овде  администраторов ''велики православни теолог'' најгорим улизиштвом учи јавно теорију грана, због које је Ава Јустин Ћелијски и назвао екуменизам свејереси. Да је екуменизам тада, а поготово сада, био само дијалог, како то говоре они који воле да се играју жмурке са верним народом, Ава Јустин никада не би окарактерисао екуменизам као свејерес. Али екуменизам никада није био ''дијалог'', већ је увек био теорија грана у пракси. Будући да је он римокатоличко-протестантски производ, и будући да римокатолици и протестанти, за разлику од Православних, никада нису ни смели да устврде да су они та Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква, природно је да су управо римокатолици и протестанти лансирали теорију грана, по којој ето и они представљају по једну грану некадашње Цркве (дај шта даш), која ће опет постати Црквом тек када се све те гране уједине. Свако има право да се теши како зна и уме да би ублажио осећање отпадије од Цркве, али је заиста трагично да су многи православни епископи били спремни да се сложе са јеретицима да и сама Православна Црква представља само једну од тих грана. Тако су се они и сами придружили јеретицима у њиховом Христоборству, будући да сви сложно негирају Христа и Његову експлицитну тврдњу да ни врата Хада неће надвладати Његову Цркву док је света и века. Уместо да исправљају себе, доктори теологије, књижевници и фарисеји нашег доба, удружили су се у напорима да исправљају Христа.

Тако ''велики православни теолог'' говори 1998. године испред ''поштоване Римске Цркве, "Цркве председавајуће у љубави", по добро познатом изразу Св. Игнатија Антиохијског '' (видети остатак тог говора на наведеном линку), игноришући чињеницу да  је доста воде протекло од времена Светог Игнатија Антиохијског, и да је некадашња ''Црква председавајућа у љубави'' у међувремену престала да буде Црква и постала јерес, и никада се за то своје одступништво није покајала, нити потрудила да се врати под окриље Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве, веће је, напротив, по својој већ пословичној гордости, непрекидно хтела да влада другима.

А члан Синода, владика Иринеј Буловић, овако говори пред ''другим плућним крилом'', у катедрали Дјевице Марије на Неимару 2003. године (http://borbazaveru.org/content/view/1087/53/):

''...Надамо се и молимо се Духу Светом да ће поново кад-тад доћи време постојања јединствене хришћанске васељене, када ће, ако се то у историји оствари, као што се надамо и молимо, поново, по древном канонском поретку епископ града Рима, бити први епископ хришћанске васељене''.

''Зашто сам то споменуо светог Иринеја Лионског? Јер је он некада, у освит трећег века по рођењу Христовом, као велики теолог, читаве Цркве Истока и Запада, говорећи о првенству Римске Цркве, у тадашњем хршћанском свету, назвао ту црквом "Црквом која председава у љубави". ''

О, срамоте!!! Свезнајући епископ бачки Иринеј Буловић, верни следбеник Зизјуласа, није добро научио лекцију, па опет мора и (не)свесно да обмањује и доводи у заблуду, овог пута не српске православне вернике него своју браћу, римокатолике, да је Свети Иринеј Лионски био тај који је назвао римску Цркву ''Црквом која председава у љубави'', док његов идол Зизјулас лепо каже да је то рекао Свети Игнатије Антиохијски, а не Свети Иринеј Лионски. О срамоте!!! Но за владику бачког није уопште ни важно који је светитељ ране Цркве то рекао, важно је само да он сам, владика бачки тако данас  верује, мисли и говори, да је данашња римокатоличка 'црква' - ''Црква која преседава у љубави''. Да ли владика бачки чује шта му говоре Јасеновачке и друге усташке жртве док се он овако сладуњаво удвара Риму?

Како је велика та њихова чежња за ''уједињењем Цркава'' по сваку цену! Није ни чудо, јер се са једним плућним крилом не може добро дисати, па је ''уједињење са Римом'' екуменистима потребно као ваздух.

Ово су само два примера недозвољених работа којима се баве неки епископи Српске Православне Цркве, иза леђа верујућег народа, а у чије име они бестидно говоре. Могли би смо навести тоне таквих и сличних примера. А администратор се, међутим, упркос свим тим необоривим чињеницама усуђује да вређа нашу интелигенцију тврдећи да се ту ради о ''донкихотској борби са ветрењачама'' и ''громопуцатељним слоганима о “издаји и продаји Српства и Православља”, о “угрожености од папизма, екуменизма, глобализма” и још каквих све не изама...''!!!

Администратор се усуђује да се позива на Аву Јустина Ћелијског не би ли уздигао Зизјуласа, који учи потпуно супротно од онога како је учио Ава Јустин! Заиста је ђаво однео шалу кад смо доживели да чујемо такве безобразлуке од некадашњег корифеја Православља.

Некадашњи корифеј православља се стално пита:

''Има ли ико свестан и савестан, трезвен и трезвоуман, да само и помисли да овакве безочне клевете на Патријарха, и Синод, и Местобљуститеља, и Викара, и оваква суманута мегаломанија, могу заиста користити самом Владици Артемију?''

О каквој ''користи'' он ту говори? О овоземаљској користи очигледно, о користи која би се састојала у томе да Владику Артемија поново врате у милост Синода и екумениста. Јер ћутање свих нас православних верника Српске Православне Цркве, би тобоже ''спасло'' владику Артемија. Од чега би га то спасло – од цркворушитеља? И какву би му то ''корист'' донело? Тако је о ''користи'' говорио администратор Атанасије, а чујмо како говори Господ – нигде ни речи о ''користи'':

Јеванђеље од Матеја (10, 16-22):

Рече Господ ученицима Својима: Ево Ја вас шаљем као овце међу вукове. Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови. Чувајте се од људи, јер ће вас предати судовима, и по синагогама својим тући ће вас. И пред старешине и цареве изводиће вас Мене ради за сведочанство њима и незнабошцима. А када вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити, јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати. Јер нећете ви говорити, него ће Дух Оца вашега говорити из вас. А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће деца на родитеље и побиће их. И сви ће вас мрзити због имена Мога, али који претрпи до краја, тај ће се спасти.

Јеванђеље од Јована (15, 17-27 и 16, 1-2)

Рече Господ Својим ученицима: Ово вам заповедам: да љубите једни друге. Ако бас мрзи свет, знајте да Мене омрзну пре вас. Кад бисте били од света, свет би своје љубио, а како нисте од света него вас Ја изабрах од света, зато вас мрзи свет. Опомињите се речи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара својега. Ако Мене гонише, и вас ће гонити; ако Моју реч одржаше, и вашу ће одржати. Али све ће вам ово чинити због имена Мојега, јер не познају Оног Који Ме посла. Да нисам дошао и говорио им , не би греха имали; а сада изговора немају за грех свој. Који мрзи Мене и Оца Мојега мрзи. Да не творих међу њима дела која нико други није творио, не би греха имали; а сада су и видели и омрзнули и Мене и Оца Мојега. Али да се испуни реч написана у Закону њихову: омрзнуше Ме ни за што. А када дође Утешитељ кога ћу вам Ја послати од Оца, Дух Истине, Који од Оца исходи, Он ће сведочити за Мене. А и ви ћете сведочити, јер сте од почетка са Мном. Ово сам вам казао да се не саблазните. Изгоноће вас из синагога. Али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси.

Нигде ни речи о ''користи'' у речима Господа нашег Исуса Христа. О ''користи'' ове врсте говорио је некад само Јуда Искариотски.

Свети Архијерејски Сабор ће ове године очигледно имати пуне руке посла да претресе све то што неки епископи у СПЦ раде без ичијег овлашћења, и сви ти који тако раде ће на крају морати да положе рачуне и пред Сабором и пред верујућим народом. Но, ако се то не обави ни на овом Сабору, Истина неће постати мање Истина, и као у случају Светог Марка Ефеског, или као у случају Давида и Голијата, пре или касније победиће они малобројни који имају за саборца самога Христа, а не они који су својом гордошћу против Христа устали.

Бранислав Ђорђевић

Последњи пут ажурирано ( петак, 23 април 2010 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 49 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ДУШЕКОРИСНЕ  ПОУКЕ ИЗ ОПСТИНСКЕ ПУСТИЊЕ:
(избор и превод са руског: "Борба за веру"
 
"Када је Бог у твојој лађи, то не значи да олује неће бити, већ да твоја лађа неће потонути".
 
"Јеванђеље је као падобран - неће ти користити ако је затворено".


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.