МИ СМО САДА ХАЈДУЦИ Отац НИКОЛАЈ, бивши игуман манастира Црна Река. Сви монаси и ја решили смо да се одметнемо и наставимо с подршком праведној борби епископа Артемија, поручује Николај.
Одлука да напустимо манастир Црну реку била је саборна, а са владиком Артемијом нисмо ни у каквој вези, па ни у телефонској, како му и ово не бисмо натоварили на врат, каже отац Николај, бивши старешина манастира Црна река у разговору за “Вести”. Након што су без канонског отпуста напустили манастир Црну реку, 17 монаха сместило се у село Лозница код Чачка, у етно-домаћинству Милоја Стевановића. - Наш случај је до сада незабележен у српској цркви, као што је незабележено и то да један епископ буде уклоњен без доказане кривице и без суда, као што је то случај с Артемијем. Братство манастира Црна река је преко ове неправедне одлуке некако и прешло, али оно што је превршило сваку меру и издало наше стрпљење била је одлука да епископ Артемије не буде више наш духовник. Тада смо устали да подржимо праведну борбу епископа Артемија који је наш манастирски духовник већ 28 година. Одлучили смо се да се одметнемо у хајдуке. Да, баш тако, да се одметнемо у хајдуке. Напустили сте манастир без канонског отпуста, шта то значи? - Тражили смо од Амфилохија отпуст осам дана пре него што смо напустили манастир, али он је рекао да нам отпуст неће дати. После тога су браћа саборно одлучила да напусте манастир, свесни свих могућих последица. Дао сам слободу браћи да сваки од њих појединачно одлучи молитвено, по савести, и они су одлучили овако. Седаманест монаха је кренуло, а у манастиру је остао једино отац Иринеј како би предао манастир владики Теодосију и два наша брата која се налазе у планинским испосницама. Ово је било време да покажемо какви смо били ученици владике Артемија и да покажемо нашу веру. Односно, да покажемо шта смо од нашег учитеља и духовника Артемија научили. Како је народ тог краја доживео одлазак монаха? - Манастир Црна река је био духовна оаза и сигурност за житеље тог краја, па је људима наш одлазак истински тешко пао. Велики је плач био и велике сузе, али више није имало смисла остајати тамо. Црна река је за нас сада само леп сан. Јер, ово је рат у којем се добијају и губе битке, ово је рат за православље. Због чега сте дошли баш у ово село на планини Јелици? - У питању је случајност јер је наш брат Милоје Стевановић, који је велики верник и добитник многих грамата, чуо шта се дешава и одмах нам понудио гостопримство у свом етно-домаћинству у селу Лозница. Дочекани смо сољу и хлебом, што говори да људи поштују нашу одлуку да се боримо за нашег владику и духовника Артемија, за наше достојанство, а понајвише за православље. Овде смо и не знамо шта ћемо даље, али смо одмах обавестили и владику Хризостома на чијој смо епархији да нећемо чинодејствовати, али да нам нико не може забранити да се молимо Богу. Од патријарха и Синода само казне Може ли патријарх српски Иринеј да разреши ову ситуацију? - Нисам сигуран да може и да има намеру. Не очекујемо милост ни од њега, ни од Синода, већ казне. Они су на потезу, а ми ћемо поднети све казне ма какве оне биле, али нам је савест чиста. Издаја светосавља Спрема нам се нешто због чега ће се многи у гробу преврнути, нешто што се није могло претпоставити ни у фантазијама. Дакле, да би ушли у Европу, припрема се издаја светосавља и светог Саве, српства и светих предака мученика. Припрема се унија са Латинима, што потврђује и изјава надбискупа Хочевара по којој “Срби не могу у Европу са светим Савом”. На све ово је указивао и епископ Аремије и то је разлог због чега је нападнут, тврди отац Николај. 07. 06. 2010. 00:00h | З. МАРЈАНОВИЋ; ВЕСТИ http://www.novinar.de/2010/06/07/mi-smo-sada-hajduci.html#more-15332 |