header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Патријарх Иринеј: Ја сам екумениста и пацифиста Штампај Е-пошта
четвртак, 30 септембар 2010

ГЛАВНИ СТРАЖАР ЦРКВЕ СВЕТОСАВСКЕ ТРУБИ НА СПАВАЊЕ

- Коментар на део изјаве патријарха Иринеја агенцији Танјуг од  30. 9. 2010.- 

У последње време сведоци смо корачања, џиновским корацима, српских екумениста у правцу Уније са римским папом. У континуитету се смењују њихове екуменистичке изјаве, сусрети, заједничке молитве, додела признања, преговори о папском примату (без да се претходно римски папа покајао и одрекао и једне од својих многобројних јереси, које су осуђене и анатемисане од стране Светих Отаца), припремање крижева и платоа на коме ће се одвијати прослава „великог јубилеја сестринских цркава"... Све ово показује да се српским екуменистима веома жури.

Лађа Српске Православне Цркве, којом кормилари Господ Исус Христос, држи сигуран курс у правцу Истока сунчанога, у правцу Вечног Пристаништа, у правцу Небеске Србије. Али, има и ових који се „буне“ и „помишљају залудне ствари“ - да ову пречудну лађу, руком Божијом начињену, скрену са правца њене пловидбе и усмере је тамо где је царство мрака, где обитава онај кога се православни на крштењу одричу и на кога пљују. Но, овима што помишљају залудне ствари, „Онај што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева“ (Псал. 2,4).

Патријарх српски Иринеј је јуче дао изјаву агенцији ТАНЈУГ (у прилогу доносимо извод из патријархове изјаве) у којој је рекао за себе да је екумениста и пацифиста, и да верује „да оног погрома у Хрватској током последњег рата и касније не би било да су односи наши били ближи и да је било разговора“. Ово су изјаве које Поглавар Српске Цркве никако не би смео себи допустити. Ове изјаве постављају пред нас многобројна питања, али намећу и одређене закључке. На пример: Свети Јустин Ћелијски каже да је екуменизам „свејерес“, а патријарх Иринеј себе назива екуменистом (и још се хвали!)!? Да су Срби у Хрватској "били ближи" (да ли примајући унију?) са духовним потомцима оних који су благосиљали усташки покољ Срба у Другом светском рату, не би, изгледа, било ни погрома Срба током последњег рата.

Но, пошто сматрамо да нико није боље прокоментарисао било шта од онога што се тиче Српске Цркве и српског народа од Св. Владике Николаја, доносимо његову беседу  изговорену 29. августа 1937. године у Горњем Милановцу, поводом потписивања Конкордата Краљевине Југославије и Ватикана:

>>/.../ Но, одакле дуну онај тајанствени ветар што усколеба језеро нашег живота и подиже буру? Кад сам био у Јерусалиму, рекли су ми једнога дана, да не треба да излазим из куће, јер је дунуо ветар из Мисира. То је заиста чудан ветар. Не осећаш га да дува, али он је ту, и од њега се кваре уши и очи. Тајанствени ветар који је произвео буру код нас личи на тај мисирски ветар. Он је дунуо из прекомора. Тај ветар тајанствено удара на нашу земљу још од Светог Саве.

- Слава му и чест!

И Свети Сава је чувао српски народ да не оглуви и не ослепи од тог ветра. Кад је видео свога брата Вукана, тешко ударена тим западним ветром, он га је одбацио од себе и од народа српскога да не заражава друге. Кад је видео, да је тај ветар замајао и брата му Стевана, који заслепљен пружи руку да прими круну од онога који дува тим ветром западним, он га доведе у Жичу, па на свенародном Сабору круниса га православном круном, и окрете и управи, и њега и сав српски народ, ка Истоку, одакле се и јавио Спаситељ света; одакле се и сунце рађа. Но овај тајанствени ветар заслепио је у наше дане неке синове православне, те не виде шта раде.

- Није, није ветар него хаљадарка!

Напад је дошао изненада. Но главни стражар на капији Цркве Светосавске није спавао. Ви сви знате, као ратници и војници, шта је дужност стражара у логору где се војска одмара. Кад спази непријатеља, он мора да труби на узбуну. Ако то не учини, шта је он?

- Издајица!

Патријарх Варнава био је будан стражар. Кад је уговор са римским папом објављен у нашој земљи, он је громогласно затрубио народу српском на узбуну. Он је викао, да је тај уговор угарак, који ће нам кућу запалити, државу ослабити, народ поцепати и безброј рана и зала вашем националном телу нанети.

-Слава му!

Народ је чуо глас свога Патријарха, и узбунио се. Народ је схватио опасност. Он је осетио дим и мирис од оног угарка. Али они који пуним устима говоре за себе: „Ми смо православци нису се дали уразумити, нису се могли пробудити. Гакање гусака некад је пробудило римски сенат, а вика Патријархова није могла пробудити ону високу господу нашу. Они су говорили: на капију не улази непријатељ, него спасилац. И да не уноси угарак, него маслинову грану!

- Доле издајице!

Шест пуних месеци Патријарх је викао, говорио, опомињао, саветовао, но уши њихове нису хтеле чути. Патријарх је говорио некима од владика: „Ја осећам да ће ме ова борба стати живота, но не жалим, само да се спасе наша Света Црква и наш намучени народ од новога ропства. И заиста стало га је живота.

-Отрован је! -  захори се из многих грла.

Ја знам само једно: теже је борити се са мртвим него са живим.

-Тако је!

Као Хришћани ми верујемо у несмртност душе човечије. Ми верујемо још да живе душе из онога света воде борбу за правду Божју. Због тога верујемо и у то, да ће жива душа Патријарха Варнаве нама помагати у овој борби, а мучити мучитеље његове.

- Смрт злотворима! /.../

Ја сам јуче служио службу Божју у манастиру Враћевшници покрај гроба митрополита Добошара. И кад сам после у ћутању стајао над његовим гробом, чинило ми се да чујем глас славног владике Добошара: Три пут су ми се ових дана преврнуле кости у гробу. Једном због онакве смрти српског Патријарха. Други пут због језуитске најезде на моју отаџбину. Трећи пут због мојих праунука, који помажу ту најезду.

-  Доле савезници Језуита!/.../    

 Ми желимо спасење и оној господи која гоне Цркву Божју.

- Нема њима спасења!

Докле је год човек жив, има покајања; а докле има покајања, има и спасења. Нека се покају, дакле, она господа, гонитељи наши, и нека принесу плодове покајања. Нарочито није срамота покајати се пред Мајком Црквом. Ако се покају, али истински покају, Црква ће им опростити. Ако ли се пак не покају, него продуже безумно и јаросно гонити Цркву Божју, спустиће се на њих тешка рука Божја. Зар не виде, да се већ почела спуштати ? Ми им помажемо молитвама, да се покају и спасу. Продуже ли пак насиља над Светом Црквом Божјом и народом Светосавским ми им можемо само, с јадом у срцу, довикнути:

„Цвељај, аго, сиротињу рају,
Проклеће те сиротиња раја,
Сузе ће те њене угушити,
Еда Бога и Божије правде!“
<<

http://borbazaveru.info/content/view/1025/30/

+++

 Патријарх подржава посету папе

 Танјуг | 30. 09. 2010. - 12:15h | Фото: Ројтерс

/.../ Патријарх српски за себе каже да је екумениста и пацифиста. У складу с тим, сматра да би било добро да дође до посете папе Србији, али и да тај позив треба да дође од Светог архијерејског сабора.

"И нека Бог да да га (папу) Сабор позове и да он дође", казао је патријарх уверен да је доста било раздвајања и свађања две цркве од чега су последице, тврди, имали само Срби.

"Верујем да оног погрома у Хрватској током последњег рата и касније не би било да су односи наши били ближи и да је било разговора", навео је патријарх који се Богу моли да дође до јединства две цркве.

А до тог јединства, каже, нека буде контаката, разговора, успостављања људских односа, као темеља дубљег суштинског разговора у коме ће се полако и на јеванђелски начин прићи том проблему.

Он тврди и да од односа две цркве умногоме зависти стање у свету и када би, каже, "ми ту учнили оно што Бог жели", сигурно би свима било боље него што јесте.

            Према његовим речима, прослави Миланског едикта 2013. године треба да присуствују представници свих цркава, јер то није само црквени, већ и државни догађај.

"То је крупан светски догађај који треба обележити, јер би могао да допринесе да хришћани крену новим путем, путем дијалога који ће донети добро целом свету", поручио је патријарх српски.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/209566/Patrijarh-Da-ustolicenje-prodje-u-miru-i-redu

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 03 фебруар 2011 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 32 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Јерес:

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)

Осуђивање

Макар ти и својим очима видео грешећега, и тада не осуђују јер се често и очи обмањују. (Св. Јован Лествичник)

Нема мањег греха од осуде, али нема ни опаснијег. (Св. Теофан Затворник)

Туђи греси

Не гледај на туђе грехе, него посматрај своје зло. (Св. Димитрије Ростовски)

Реч

Људска реч може бити оштра као мач и тада она рањава и убија, а може бити блага као јелеј и тада је она попут мелема који лечи. (Св. Филарет Московски)

Истински пост

Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела. (Св. Василије Велики)

Крај живота

Крај живота има исту такву снагу за позваног у будући живот као и крај света. (Св. Хризостом)

Деловање Божије

Колико су недокучиве снага и моћ Божија, толико је недокучиво и деловање Његово. (Св. Антоније Велики)

Самољубље

Корен свих грехова је САМОЉУБЉЕ. (Св. Теофан Затворник)

Лукавство

Нема лукавства на земљи ни у паклу које може надмудрити вечну Небеску Мудрост. На многим мегданима Она изгледа тучена, у очима оних који мисли да је битка окончана. Али, Она надалеко гледа, и види у даљини дан Своје Победе. (Св. Николај Жички)

Ум

Држи ум свој у аду и не очајавај! (Преп. старац Силуан)

Смирење

Смирење је скраћено спасење. (Ава Варсонуфије)

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.