ШВЕЂАНИН ПОСТАО ИГУМАН ДОРОТЕЈ

Давид Форшнер прихватио православље и у родној Шведској основао манастир Свете тројице чији је старешина

Примио је у Гетеборгу православну веру. Замонашио се у манастиру Каона код Шапца. Ту је, као и у манастиру Лелић, обављао разна црквена „послушанија“, али и држао парохију, што подразумева и све црквене обреде од крштења до сахрана

Плавокоси и плавооки младић стигао је једног хладног фебруарског дана на аутобуску станицу у Београду. Знао је само да каже „помаже бог, владика Лаврентије и Шабац“. Одлучио је да у Србији почне свој истински православни живот. После седам година проведених у Србији, вратио се у Шведску и основао манастир Свете тројице.

Доротеј Форшнер примио је у Гетеборгу православну веру. У њу га је увео архимандрит Габријел, шведски православац.

- Мој отац је био протестантски свештеник, брат такође, а сестра свира оргуље у протестантској цркви. Чинило ми се да у тој нашој вери све може и овако и онако, нема истинског следа Христовог пута. Одлучио сам да потражим праву, истинску веру, која држи чврсто до Христовог учења. Чуо сам да је православље баш та изворна хришћанска вера у којој се ништа није променило од Христа до сада - казује данас игуман манастира Свете тројице отац Доротеј.

Манастир је смештен усред четинарске шуме, прошаране брезама, на око осам километара од града Бороза и на 60 километара од Гетеборга на југу Шведске. На десет хектара манастирске шуме воде не недостаје, има је чак и превише, па мора да се дренира. Ту је и речица, која кривуда мирисном шумом, а недалеко је и језеро. Манастирски комплекс чине капела, кућа за становање, башта и стакленик од двадесетак квадрата. У манастиру своје верске дужности обављају игуман Доротеј, архимандрит Габријел (онај исти који је оца Доротеја увео у православље), као и искушеник Јоханес, кога игуман већ зове Јован. Од њих тројице само отац Доротеј говори српски.

ЛАКШЕ ЈЕ С ЋИРИЛИЦОМ

У Србији је отац Доротеј радио дуборез у слободно време. Направио је певницу, игумански престо и улазна врата на цркви у манастиру Каона. У Шведској преводи црквене књиге са старогрчког и старословенског на шведски. Поред српског и шведског, говори и руски, енглески и немачки језик, разуме грчки, белоруски и украјински, а пише ћирилицом.
- Лакше ми је да тако пишем - каже.

ВЕРА СЕ ЧУВА У ЦРКВИ

Отац Доротеј прати шта се догађа с Косовом. Поручује српским монасима да остану тамо, јер покрајина није изгубљена, а избегле позива да се врате.

„Није ово први пут да се нешто тако дешава. Пример је и Кападокија у Турској. Људи нису ишли у цркву, нису се окупљали око своје светиње и сада тамо нема никога, али вера се чува у цркви. Ако ми не идемо у цркву, ко ће онда да нам чува веру и православље“.

- Српски сам почео да учим када сам још 1993. године на две недеље дошао у Шабац. Тада сам служио свој војни рок и могу рећи да сам први православни Швеђанин који је војни рок завршио у православној цркви у Шведској. Кад сам у Србији, говорим, мислим, чак и сањам на српском. Имао сам мало проблема са падежима, али временом се све савлада.

По одслужењу војног рока, Доротеј Форшнер, чије је световно име Давид, замонашио се у манастиру Каона код Шапца. Ту је, као и у манастиру Лелић, обављао разна црквена „послушанија“, али и држао парохију, што подразумева и све црквене обреде од крштења до сахрана. Отац Доротеј каже да се није покајао што је млад одлучио да иде у монахе.

- Нисам се много ломио о браку. У нашој породици је четворо деце. Сви осим мене су ожењени, удати, мајка има седморо унучади, ја сам био вишак и онда није никакав проблем.
Како дете вишак, питамо.

- Лепо, вишак - одговара кроз смех. „Може да се да цркви и богу. Није као у Србији. Роде само по једно дете и онда када оно одлучи да иде у манастир, то је кукање, несрећа...“

Каже да му је у Србији све било лепо, осим климе. Лета су претопла.
- Мислио сам да могу да се навикнем. Радим у башти, греје сунце, кажем, добро греје, трпећу. Почне да ми се врти у глави. Седнем, вртоглавица не престаје, видим, морам да легнем. Онда ми је, чим дође лето, игуман Милутин говорио - хајде бежи на север, док не прође врућина.

После седам година проведених у Србији, отац Доротеј отишао је на север у родну Шведску да тамо шири православље и окупља православне вернике. Каже да их у Шведској има преко 130.000, од чега је око 50.000 Срба. Остали су Руси, Грузијци, Румуни, Финци, Бугари. Ту су и Копти и Сиријци, али и Швеђани православци. Сваке године одређени број Швеђана пређе у православну веру, а њихов земљак, православац отац Доротеј има критички став о шведској побожности.

- Не може се рећи да су Швеђани нарочито побожни. Проблем је што су протестанти искварили своју веру, па народ нема поверења у цркву. Потребно је да прође много времена да се та вера врати. Они много прате шта се у свету догађа, па ако држава нешто уради, они то одмах убаце у цркву.

Питамо оца Доротеја какве то новине убацују у своју веру, а он каже помодарске.
- Ево, дозвољено је да се хомосексуалци венчавају у цркви. То је неприродно. Цела природа учествује у стварању онога што је бог створио, а код особа истог пола тако нешто је немогуће, јер нема плода. Ево још једног примера - протестанти не користе за причешће вино, него сок. И католици су доста тога изменили, али ми православци нисмо. Не гледамо шта други раде, већ чувамо своју веру - објашњава игуман Доротеј.

У манастирској башти, коју монаси сами обрађују, рађа се све од кромпира до шаргарепе. У стакленој башти гаје паприку, парадајз, краставце. Отац Доротеј каже да се у његовој Шведској може гајити и грожђе, као и у Србији, али бресква не успева. Може, каже, и шљива, али није слатка као српска.

Аутор:

Љиљана Миленковић

Извор:http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/ljudi-i-dogadjaji/glas-javnosti-30-07-2008/svedjanin-postao-iguman-dorotej