header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Православни став према неправославној фрази "опростити морамо, заборавити не смемо"
Православни став према неправославној фрази "опростити морамо, заборавити не смемо" Штампај Е-пошта
четвртак, 30 децембар 2010

Поштовано Уредништво,

Поводом чланка на вашем сајту " Опростимо – али не заборавимо!" можда не би било на одмет мало размислити о слогану патр. Германа "Опростити морамо, заборавити не смемо." Наиме, од дана када је блаженопочивши патријарх Герман то изговорио у Јасеновцу, од људи достојних поштовања чула су се многа мишљења да се то не уклапа у нашу, православну веру.

Најпре, опростити се може, али ономе ко се каје и ко искрено тражи опроштај. Опростити може онај коме је нешто учињено нажао. Мислим да је разлика сасвим јасна.

Ми, људи, немамо право да опраштамо у туђе име, него само Господ може опраштати грехе учињене другима, уколико се злочинци кају. Зато се и свештеници, када исповедају, моле Господу да „прими исповест слуге свога и као добар да презре све грехове његове, вољне или невољне... јер Ти Једини имаш власт отпуштати грехе...“

Умесна је и заиста божански човекољубива Христова молитва "Оче, опрости им јер не знају шта чине"! Христос се молио за оне који су га мучили и распињали, да им Господ Бог опрости оно што су Њему чинили. Бог је тај који прашта по нашој молби и покајању. Стога, питање је како би то звучало када би ми данас опраштали онима који су распињали Христа онда, или онима који га и данас распињу? ("Јер, све што учинисте једноме од ове моје мале браће - мени учинисте!") Одакле нама морално или било које право да данас нудимо опроштај у туђе име, у име жртава које су поклане у Јасеновцу, онима који опроштај уопште не траже?

Док су још живи, злочинци у сваком случају имају право, и добро би било, да се моле својим жртвама за опроштај, да покажу покајање поклонивши се својим жртвама, да их моле за заступништво пред Богом, да моле своје жртве да оне од Бога измоле опроштај њихових страшних злочина.

Друго, опростити значи - заборавити. Не може се по нашој вери нешто опростити - а опет памтити. То би било злопамћење. Када је један грех опроштен, он је заборављен. Не постоји више. Избрисан. Сав смисао опраштања пред Богом је - не спомињање наших грехова и њихово брисање.

Парола "опростити а не заборавити" се у основи не уклапа у Свету Тајну покајања и опраштања грехова.

Радослав Јовановић

Последњи пут ажурирано ( петак, 05 август 2016 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 20 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.