header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Православни став према неправославној фрази "опростити морамо, заборавити не смемо"
Православни став према неправославној фрази "опростити морамо, заборавити не смемо" Штампај Е-пошта
четвртак, 30 децембар 2010

Поштовано Уредништво,

Поводом чланка на вашем сајту " Опростимо – али не заборавимо!" можда не би било на одмет мало размислити о слогану патр. Германа "Опростити морамо, заборавити не смемо." Наиме, од дана када је блаженопочивши патријарх Герман то изговорио у Јасеновцу, од људи достојних поштовања чула су се многа мишљења да се то не уклапа у нашу, православну веру.

Најпре, опростити се може, али ономе ко се каје и ко искрено тражи опроштај. Опростити може онај коме је нешто учињено нажао. Мислим да је разлика сасвим јасна.

Ми, људи, немамо право да опраштамо у туђе име, него само Господ може опраштати грехе учињене другима, уколико се злочинци кају. Зато се и свештеници, када исповедају, моле Господу да „прими исповест слуге свога и као добар да презре све грехове његове, вољне или невољне... јер Ти Једини имаш власт отпуштати грехе...“

Умесна је и заиста божански човекољубива Христова молитва "Оче, опрости им јер не знају шта чине"! Христос се молио за оне који су га мучили и распињали, да им Господ Бог опрости оно што су Њему чинили. Бог је тај који прашта по нашој молби и покајању. Стога, питање је како би то звучало када би ми данас опраштали онима који су распињали Христа онда, или онима који га и данас распињу? ("Јер, све што учинисте једноме од ове моје мале браће - мени учинисте!") Одакле нама морално или било које право да данас нудимо опроштај у туђе име, у име жртава које су поклане у Јасеновцу, онима који опроштај уопште не траже?

Док су још живи, злочинци у сваком случају имају право, и добро би било, да се моле својим жртвама за опроштај, да покажу покајање поклонивши се својим жртвама, да их моле за заступништво пред Богом, да моле своје жртве да оне од Бога измоле опроштај њихових страшних злочина.

Друго, опростити значи - заборавити. Не може се по нашој вери нешто опростити - а опет памтити. То би било злопамћење. Када је један грех опроштен, он је заборављен. Не постоји више. Избрисан. Сав смисао опраштања пред Богом је - не спомињање наших грехова и њихово брисање.

Парола "опростити а не заборавити" се у основи не уклапа у Свету Тајну покајања и опраштања грехова.

Радослав Јовановић

Последњи пут ажурирано ( петак, 05 август 2016 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 36 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Чувај се сине мој јеретика и њихове приче, јер се наша земља такође испунила њима! Ако ће ико да спасе душу своју, то ће бити само кроз живот у Православној вери. Јер нема боље вере од наше свете Православне вере. Сине мој, није добро хвалити нечију туђу веру. Ко год хвали страну веру, он је као онај који напушта своју властиту Православну веру. Ако неко хвали своју а и туђу веру, он је као човек са две вере и близу је јереси. Ако ти ико каже: "Твоја вера и моја вера су од Бога," ти сине мој треба да одговориш: "Јеретиче! Да ли мислиш да Бог има две вере? Зар не знаш шта пише у Писму: Један Господ, једна Вера, једно Крштење." (Ефе. 4,5) Зато се чувај таквих људи и увек стој у својој вери. Не братими се са њима него их избегавај и ходи у својој вери и добрим делима! Сине мој, чак ако буде потребно и да умреш за своју свету веру, не бој се смрти! Тако су и светитељи умирали за своју веру, и сада су живи и са Христом.

Св. Теодосије Кијевски
Из његовог писма принцу кијевском кога су паписти хтели обратити


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.