header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Православни став према неправославној фрази "опростити морамо, заборавити не смемо"
Православни став према неправославној фрази "опростити морамо, заборавити не смемо" Штампај Е-пошта
четвртак, 30 децембар 2010

Поштовано Уредништво,

Поводом чланка на вашем сајту " Опростимо – али не заборавимо!" можда не би било на одмет мало размислити о слогану патр. Германа "Опростити морамо, заборавити не смемо." Наиме, од дана када је блаженопочивши патријарх Герман то изговорио у Јасеновцу, од људи достојних поштовања чула су се многа мишљења да се то не уклапа у нашу, православну веру.

Најпре, опростити се може, али ономе ко се каје и ко искрено тражи опроштај. Опростити може онај коме је нешто учињено нажао. Мислим да је разлика сасвим јасна.

Ми, људи, немамо право да опраштамо у туђе име, него само Господ може опраштати грехе учињене другима, уколико се злочинци кају. Зато се и свештеници, када исповедају, моле Господу да „прими исповест слуге свога и као добар да презре све грехове његове, вољне или невољне... јер Ти Једини имаш власт отпуштати грехе...“

Умесна је и заиста божански човекољубива Христова молитва "Оче, опрости им јер не знају шта чине"! Христос се молио за оне који су га мучили и распињали, да им Господ Бог опрости оно што су Њему чинили. Бог је тај који прашта по нашој молби и покајању. Стога, питање је како би то звучало када би ми данас опраштали онима који су распињали Христа онда, или онима који га и данас распињу? ("Јер, све што учинисте једноме од ове моје мале браће - мени учинисте!") Одакле нама морално или било које право да данас нудимо опроштај у туђе име, у име жртава које су поклане у Јасеновцу, онима који опроштај уопште не траже?

Док су још живи, злочинци у сваком случају имају право, и добро би било, да се моле својим жртвама за опроштај, да покажу покајање поклонивши се својим жртвама, да их моле за заступништво пред Богом, да моле своје жртве да оне од Бога измоле опроштај њихових страшних злочина.

Друго, опростити значи - заборавити. Не може се по нашој вери нешто опростити - а опет памтити. То би било злопамћење. Када је један грех опроштен, он је заборављен. Не постоји више. Избрисан. Сав смисао опраштања пред Богом је - не спомињање наших грехова и њихово брисање.

Парола "опростити а не заборавити" се у основи не уклапа у Свету Тајну покајања и опраштања грехова.

Радослав Јовановић

Последњи пут ажурирано ( петак, 05 август 2016 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 18 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.