header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow У Патријаршији тврде да се поштовање „Деда Мраза“ не намеће
У Патријаршији тврде да се поштовање „Деда Мраза“ не намеће Штампај Е-пошта
петак, 31 децембар 2010

 Паганска лудовања у Божићном посту

Ових дана медији у Србији су пренели реаговање муслимана у Србији, којим протествују због наметања тзв. Деда Мраза муслиманској популацији, посебно деци. У изјави за дневни лист Press од 29. децембра, Самир ефендија Тандир портпарол муфтије Муаемера Зукорлића, каже „да Деда Мраз ни на који начин не припада муслиманској култури и традицији и зато га не треба наметати.

  - Опште је познато да ниједна предшколска установа у периоду око Нове године не може да се замисли без Деда Мраза. Опасно је када то систем намеће, када директори школа, образовних и предшколских институција то намећу као један образац који је општеприхваћен.“

Претходно је још директније, поводом наметања Деда Мраза муслиманима, реаговао Ријасет Исламске заједнице БиХ. Иако је у тешком сукобу са Зукорлићем и Церићем, муфтија србијански  Мухамед Јусуфспахић је у изјави за Press, нормално на линији одбране исламске традиције, изјавиио да је Деда мраз „саставни део хришћанске традиције, којој муслимани, ни мали ни велики не припадају. Никоме ништа не треба наметати.“

Без обзира на дубоке разлике у вери и традицији и познате иступе Церића и Зукорлића, ми православни можемо само подржати овакве изјаве  тројице муфтија. Настојањем да одбране и очувају своју традицију, дају и нама пример и начин за борбу, у ситуацији када наше се црквене институције не оглашавају истим поводом. Да је тако индиректно потврђује реаговање фамозног „верског аналитичара и социолога културе“ Мирка Ђорђевића, који је за исте новине реаговање муслимана назвао „помало бесмисленим оценама“, а што Ђорђевић изјави увек је на нашу штету.

Поводом ове теме за новине је дао изјаву и неименовани извор из наше Патријашије, који је рекао да је „Деда Мраз прича западне цивилизације ... исконструисана на основу житија Светог Николе... кога су менаџери „Кока- Коле“ обукли у црвено белу одећу. Црква не подржава причу о Деда Мразу...“ Све јасно и лепо, да није запрепашћујуће оцене: „Али не видимо да се било коме намеће. Избор је сваког појединца на који ће начин доживети тај симбол.“

Оцена „ из Патријаршије“ је у суштини, а делом и формално,  неистинита и још је један пример жалосне ситуације у нашој Цркви, у чијим телима преовлађују екуменисти. Ко год је извор Pressa из Патријаршије он се показао као некомпентетан и неодговоран. Његово схватање је већ типично и штетно по очување наше вере и народног идентитета.

Прво треба рећи да је православним Србима, вољом државне власти, наметнут папски календар као званични државни календар, који је у знатној колизији са званичним црквеним јулијанским календаром. После овог насиља, уведеног због југословенских заблуда после првог светског рата, комунистички режим је наметнуо грађанима православне и муслиманске вере празновање државне нове године, које је верски празник латинске конфесије. Ових дана једна телевизија објави да је то учињено 1955, са очитим циљем да се омете прослава православног Божића. Због тога су Тито и његова партија  помпезном капањом и разним мерама државног апарата форсирали дочеке Нове године, која није ни српска ни православна. Овај празник није ни муслимански, али највећу штету наноси православнима, зато што је наметнут у посту, пред велики и најрадоснији празник Божић. Поменута телевизија објави да је Брозов апарат пред државну (и католичку) Нову годину пунио радње са робом, коју је пред наш Божић повлачио из рафова да верници не би могли да купе божићне поклоне. Као симбол за Нову годину узета је јелка, да би се поступно истиснуо храстови бадњак, као део српске традиције. Партија и организације под њеном контролом, организовале су масовне прославе дочека нове године по предузећима, школама, домовима културе и свим другим институцијама, што је постепено увођено и у куће. Уз све то деци  је фактички наметнут је фамозни западни Деда Мраз, да дели поклоне уместо српског Божић Бате. Пропагирано и на крају уведено, као стандард новогодишње ноћи, печено прасе и друга мрсна храна и неумерена употреба алкохола, у данима када православни треба да посте.  Прославе Нове године биле права паганска лудовања, често и оргијања. Тако, иако се није осујетило прослављање Божића, његов значај и лепота је код многих умањена.

Ономе ко би се после неколико дана пијанчења, преједања мрсном храном и лудовања једва опоравио и истрезнио, Божић није  значио исто као када га је у великој радости дочекивао, после поста и причешћа у цркви.

Тако је било, а данас је и горе иако Тита одавно нема. Зли обичаји се одавно не намећу законима и пендреацима. То се постиже изигравањем права и закона, а нарочито перфидном пропагандом преко медија. Папска нова година је Србима  наметнута као празник, али се њен дочек, непоштовање поста, јелка, Деда Мраз,  свеноћне баханалије и сулудо трошење новца намећу агресивном пропагандом просветних и дечијих установа, државних институција и електронских медија, тако да прихватање овога свега као обрасца изгледа као сопствени избор. Какав избор могу имати они који су злоупотребом закона, а и због пасивности Цркве неинформисани, а посебно деца?

У Титово доба је било опасно позивати православне да не славе латински празник, не крше пост и не изазивају саблазан опијањем и скарадним понашањем пред Божић. Данас те опасности нема и не може се спречити да глас Цркве дође до народа. Зашто таквог гласа нема? Чини се да екуменистима и новотарима међу епискoпима управо одговара оваква ситуација око Нове године и Божића, да би лакше оправдали намеравано увођење латинског календара у нашу Цркву. А то је само један сегмент лукавог и постепеног приближавања архијеретику папи. На нашу жалост и срамоту, имамо и примере саблажњивог поступања неких епископа везаних за поштовање Божићног поста и прославу папске нове године. Тако је еп. Григорије је на тргу у Требињу, пре пар година, организовао прославу Нове године са рок концертом, на дан Светог Игњатија Богоносца, епархијске славе. Дакле у току Божићног поста!? Поред тога, главни носилац пропаганде прославе латинске Нове године и свег паганског оргијања које иде уз њу и уз све друго од примитивизма, некултуре, латинице и однарођавања Срба су електронски медији у Србији. Нажалост, на челу агенције РРА, која даје дозволе ел. медијима, је еп. Порфирије Перић, такође новотар. Ради „стручног усавршавања, он је  прошле године, о народном трошку, путовао у Лас Вегас, познати центар коцке и сваког разврата.

Дакле, јасно је где је проблем. Да убрзо не би смо нестали као народ, у лудилу светских помама, потребно је да и наши епископи, попут муфтија, дигну глас за одбрану вере, традиције и права верника. Ако то не учине, онда остаје да се чује прави глас дела верног народа, свесног, али и организованог.

Р.М.

Последњи пут ажурирано ( петак, 31 децембар 2010 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 88 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.