Беседа оца Венијамина - на Покров Пресвете Богородице 2008. Данашњи празник Покрова Мајке Божије је везан за велико чудо које се десило у 10. веку, 911.године у цркви Пресвете Богородице у Влахерни у Цариграду. Мајка Божија је чинила чуда, и за живота свога, чинила је чудо и после одласка на Небо.
И душом и телом, пошто је њено тело одма из гроба васкрсло и узето на небо, она непрекидно данас, која је већа од све небеске силе, која је ШИРШАЈА НЕБЕС како се каже у црквеним песмама, она непрекидно бди над свима нама , над свима онима који желе спасење. Кроз векове је она помагала свима и свакоме, а ето, посебно у десетом веку се забележио овај догађај у цркви у Цариграду када је црква на бденију била препуна народа. На дну цркве је стајао свети Андреј Јуродиви који је био велики подвижник, велики анђео у телу, са својим учеником Епифанијем. И негде око поноћи, одједном је заблистала цела црква, (то су прво само они видели, њих двојица), и појавила се Пресвета Богомајка у златним одеждама сва у сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима, и дјевицама. Она је на својим рукама носила нерукотворени омофор који је знак архијерејства. То носе сви Архијереји на Божанственој служби када служе Архијерејску Литургију, а Господ Христос је Чесни Архијереј над свима нама. И тај нерукотворени омофор је Бог дао њој да покаже како она тим омофором надкриљује цео свет, и моли се за све. И свети Андреј је упитао Епифанија:“Видиш ли ово чудо“? Каже Епифаније:“Видим оче и запањен сам од страха и радости“! Ето то је тај догађај који је после остао да се светкује у Цркви на тај дан, на први октобар, у целом Православљу, широм целог Православља почев од Цариграда па Русија, Грчка, Српска и све остале Православне Цркве, сви празнују тај празник свечано. Данас је посебна свечаност исто тако у Ђунису, где је црква посвећена Покрову Мајке Божије. Ходочасници су јуче већ, из Босне, из свих крајева, аутобусима одлазили. Тамо буде по 20 – 30 хиљада душа. Нека би Господ и нама помогао у ове тешке дане да нас Мајка Божија закриљује и чува од свакога зла. Од зла и споља и изнутра. Мајка Божија никоме није остала дужна, и она је најмоћнија ... као што рекох, већа од све небеске силе. Зато немојте никада заборавити да свакодневно, и кад вам је добро, да захваљујете Господу и онда одма’ Мајци Божијој и свима светима за сво добро које уживате. И када вам дођу невоље, болести, искушења било које врсте, такође исто предајте се под моћну заштиту Мајке Божије, која је моћна да измоли од Сина свога благодати која ће вас провести кроз то искушење неповређене духовно. Најважније је да духовно будемо неповређени, да духовно будемо уз Бога свога, да чврсто верујемо и исповедамо веру онако како су веровали својевремено Апостоли, преко њих до данашњег дана сви свети оци, на свим Саборима. И који су нам оставили да никако другачије не умујемо, нити да измишљамо нове неке ствари, и јереси. Било је кроз историју Цркве много оних који у злобности својој, су одступали од Праве Вере. Који су уносили смутњу у Цркву – мешајући Истину са лажју, и обмањујући многе. Прво они обманути од сатане па онда обмањујући и друге. И данас нисмо од тога поштеђени. ЧУВАЈМО СЕ ОД СВИХ ОНИХ КОЈИ НЕЋЕ ДА ИДУ СВЕТООТАЧКИМ ПУТЕМ, КОЈИ НЕЋЕ ДА ИДУ ЈЕВАНЂЕЛСКИМ ПУТЕМ. Јеванђелски пут је... пут апостолски и светоотачки, пут Христов. Христос је рекао увек и занавек: “Ја сам пут – истина и живот“ Мимо тога пута све је пропаст, све је пропаст. Мимо онога што смо наследили од светих отаца, што је освештано правило живота Православних Хришћана, ако се измишља то ново и друго, ако се без страха Божијег прилази Светом Причешћу то је ... То нам сатана преко тог спрема страшну пропаст! Да изгубимо страх Божији који је почетак мудрости. НЕ ДАЈМО СЕ ДА НАС САТАНА ПРЕВАРИ ПРЕКО ЛАКОМИСЛЕНИХ И ГОРДИХ ЉУДИ ДАНАС У ЦРКВИ И У ДРЖАВИ! Верујте само Богу, Мајци Божијој и светим оцима и верујте онима који само у име њихово говоре, и њиховим речником говоре, и њихов закон држе... њихова правила Светих Сабора држе строго. Њима верујте све дотле док не почну да се мењају. Имамо и епископа који, нажалост, јавно говоре да је душа смртна као и тело. ТО ЈЕ НАЈВЕЋА ЈЕРЕС КОЈА СЕ МОГЛА ИКАДА ИЗМИСЛИТИ У ПРАВОСЛАВЉУ! Коју, ваљда и мало дете треба да увиди и да не прихвати. Према томе, не треба се те јереси бојати, то треба млађима који су неупућени говорити да не наседају на такву јерес и да не прихватају нешто што води човека у пропаст. Ако поверују у ту јерес, онда је живот човеков потпуно бесмислен. Човек онда уопште није човек, он је обична животиња која треба само да нестане са ове земље. ХОЋЕМО ЛИ СЕ СА ТИМ ПОМИРИТИ? НЕ ДАЈ БОЖЕ! Човек је боголико биће. Човек у себи носи бесмртну душу од Бога, дату која не може да умре. Може да умире под бременом греха, када се човек не каје за своје грехе, али не може да умре. Она вечно умире и мучи се док човек не приђе своме покајању. Ако га нађе смрт у таквоме стању онда та смрт прелази у вечност. Опет не умире него стално, умирући у мукама никад не умире, него стално је у паклу са ђаволом. То је право Православно учење. А они који се кају за своје грехе, њих Бог прима и опрашта им грехе. Кроз, искрено, пост, молитву и покајање, и изнад свега кроз... са страхом Божијим прихватајући Свето Причешће. И онда, таквима Господ припрема вечно уживање на Небу. Вечно уживање. Не то за 100, 50 или 1000 година, него вечно. Хоћемо ли за то вечно уживање, бесмртност изгубити – прихватајући све и свашта, данас у овом апокалиптичком времену када се сатана жури да припреми долазак антихриста на земљу. Журно се труди да припреми његов долазак. То се по свему види – и у Цркви и у држави. НА ЖАЛОСТ, МНОГИ СУ КУПЉЕНИ, ПРОДАЛИ СУ СВОЈЕ ДУШЕ И ОНДА ПОКУШАВАЈУ ДА И ДУШЕ ДРУГИХ УПРОПАШЋУЈУ. НЕ ДАЈМО СЕ ТОМЕ, ЧУВАЈМО СВЕТО ПРАВОСЛАВЉЕ, ЧУВАЈМО СВОЈУ ДУШУ КАО ЗЕНИЦУ ОКА! Једна душа људска, једна душа – једина, већу вредност има него цела васиона са својим пролазним вредностима. Вредност душе је не-про-ла-зна! Нека би нас Бог у таквој вери, тврдој, сачувао, трудећи се да живимо благочестиво хришћански. Јер, не вреди се само борити против јереси а заборављајући на исправност свога живота. И једно и друго када имамо, онда је и Господ... Он милује и Мајка Божија умољава од Бога опроштај за оне грехе које смо можда и у незнању учинили, за које се можда нисмо покајали. Мајка Божија ће и за те грехе умолити свога Сина да нам опрости. Али, којег год се греха сетите, одмах се кајте и одмах исповедајте и одмах се трудите да га више не поновите. Нека би Господ помогао да данас одавде одемо јачи и бољи. Да будемо ближи Богу а самим тим ближи и Мајци Божијој највећој посредници пред Богом и свим светима, који исто тако непрекидно стоје пред Богом, као и српским светитељима на челу са Светим Савом, Светим Владиком Николајем, Светим Јустином Ћелијским и свим другим великим угодницима Божијим из српске земље који су просијали и којих је више него звезда на небу данас, небеској Србији. Они гледају и моле од Бога оно што је добро за србски народ. Иако србски народ пропада, и већина од њих иде странпутицом, онда се може десити да они уместо милости Божије измоле од Бога казну Божију, на челу са Светим Савом. Јер не могу они трпети да Срби не личе на њих, нимало да не личе. Него само по имену. Име не значи ништа ако живот немамо који су имали наши славни Срби у прошлости. Нека би нас Господ такве сачувао до краја овоземаљског живота, и увео нас у вечно живљење на небу. Амин! Дај Боже! http://www.ihtus.us/ihtus/viewtopic.php?t=1219&sid=d7dfb084a20f7c5b93f58e7c46b294b8 |