header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Заштитимо децу од интернет порнографије
Заштитимо децу од интернет порнографије Штампај Е-пошта
среда, 15 октобар 2008

Родитељи морају да заштите своју децу од Интернет порнографије

Замислите да сте ушли у књижару чије су полице пуне књига о историји, књижевности, путовањима, технологији, забави, и многим другим темама, а онда замислите да у једном одељку књижаре стоји највећа могућа колекција порнографских књига. Ту су хиљаде наслова, чије корице приказују све врсте сексуалне активности. Тај одељак са порнографијом не можете видети одмах чим уђете у књижару, али када се мало прошетате књижаром, морате налетети на порнографију.

Да ли вас то забрињава? Да ли бисте своје дете икада пустили у такву књижару?

Интернет је таква књижара. Интернет је моћно средство комуникације, али је такође велика опасност. Погледајте само веб—сајт Грчке архиепископије Америке, на пример, да бисте видели какво само богатство садржаја Интернет нуди. Али у исто време порнографија је толико продрла на Интернет да свако ко "сурфује" по Интернету мора да наиђе на порнографију, пре, или касније, укључујући и ваше дете. Интернет— порнографија је велики проблем. Судови сврставају порнографију под правну рубрику "слобода говора", што регулисање питања порнографије на Интернету чини веома тешким. На пример: недавно је Амерички Врховни суд пресудио да "виртуелна дечија порнографија" не може бити стављена ван закона, што никаква штета није нанесена стварном детету ("виртуална" значи да слике деце која учествују у сексуалним чиновима нису узете са слика стварне деце, већ су створене дигитално).

Нажалост, питање које се никада не поставља, јесте: Да ли порнографија има разорно дејство на друштво? Да ли порнографија подстиче потенцијалне напаснике да поступају у складу са својим принудним радњама (силовање, напаствовање, узнемиравање, итд...), и да на тај начин представља велику претњу за децу (и остале чланове друштва)? Нико се не пита: да ли треба дати порнографији такву слободу коју она данас ужива? Ако компаније за производњу цигарета не могу да експлицитно рекламирају своје производе на телевизији, или на билбордима у близини школа, зашто се порнографистима даје пуна слобода на Интернету? Један могући приступ јесте да судови обезбеде да сви порнографски—сајтови добију јединствен идентификатор домена као што је на пример; "adu" (for Adult — за одрасле), уместо "com", или "org". Ово, наравно, не би елиминисало порнографију са Интернета, али би у многоме олакшало филтрирање порнографских сајтова.

Сусрет са порнографијом на Интернету често почиње потпуно невино. Може да се деси да ваше дете погрешно унесе адресу веб—сајта у свој компјутер и да заврши на порнографском сајту. Тако ће проста грешка изложити ваше дете нечистим сликама и нечистом језику које оно ни у ком случају не би требало да види и чује. Понекад сусрет са порнографијом није тако случајан. Свештеници код којих се исповедају наши православни тинејџери, извештавају да се међу младима шири гледање порнографског садржаја на Интернету, и да су томе нарочито подложни тинејџери. Дечаци знају да је то погрешно и покушавају да престану, али уживање "сурфовања" по порнографским сајтовима је искушење коме неки млади људи једноставно не могу да одоле. Порнографске слике ни у ком случају нису "неутралне". Оне су створене да би сексуално распаљивале гледаоца (нарочито мушкарце). Мушкарци купују 95% од порнографских производа; "On Line" (преко интернета — нап. ред.) порнографија годишње доноси око две милијарде долара годишње у Америци у којој има преко 100.000 порнографских сајтова од могућих 400.000 у свету колико их има. Дечаци тинејџери су нарочито подложни моћи порнографије, због тога што се у њима, у пубертетским годинама јавља сексуална жеља, и што малог, или никаквог искуства немају у тим стварима. Гледање порнографије може имати озбиљне духовне последице и лако се развија у порочну навику.

Родитељи морају да заштите децу од порнографије. То почиње тиме што се у породици не прихвата доминантни култни став; да је порнографија, укључујући у "мекше" тзв. европске програме на телевизији, нешто што је прихватљиво у породичном дому. Да ли гледате "Секс и град"? — Избришите програм на коме се серија даје. Да ли гледате MTV? Избаците га из телевизора. Породични дом је "мала црква" како нас уче Оци Цркве. Ако се родитељи не супротставе гледању порнографије у своме дому, они ризикују да разоре душу своје деце.

Родитељска одговорност се наставља тиме што ће будно да надгледају дечију употребу Интернета. Компјутер треба да стоји на јавном месту у кући, као што је дневна соба, или чак у кухињи, где је увек у току дана "густ саобраћај" чланова породице. Деци не би требало да се допусти да "сурфују" по Интернету кад родитељи нису код куће. Употреба Интернета треба да буде ограничена, тако што родитељи неће дозволити бесциљно трагање по Интернету. Компјутери у дечијој соби, у опште не би требало да буду прикачени на Интернет, а родитељи би требало да надгледају сву интернет активност, нарочито код млађе деце.

Ове препоруке ће се неким родитељима учинити као сувише ограничавајуће за децу. Али, да ли би одговорни родитељи допустили да њихово дете тумара по порнографској књижари са хиљадама порнографских слика? Нека родитељи дозволе деци да "иду" по Интернету, али нека их сачувају од порнографског садржаја.

Протојереј Јоханес Јакобсен

 +++

ДЕЦА СЕ УГЛЕДАЈУ НА РОДИТЕЉЕ, И У ДОБРУ И У ЗЛУ

...Родитељи су дужни да живе хришћански и да пазе на своје понашање, зато што деца од малих ногу, пре него што проговоре, почињу као компијутер, да "бележе" све што виде и чују у кући. И ако деца виде оца и мајку како вичу, свађају се, вређају једно друго, како воде рђаве разговоре, она као касете "бележе" све то у себи, и када порасту, не желећи то сами, наследивши од| родитеља сва страсна стања, почињу да се свађају и да вређају ближње своје оним речима које су чули од родитеља.

Најбоља помоћ и најбоље наслеђе које уопште родитељи могу да оставе својој деце јесте: учинити их пријемницима своје доброте. И за то није потребна посебна брига, јер ако малишан види да су родитељи у љубави, да благородно разговарају, смирено се моле и томе слично, онда је дете као "копир апарат", оно утискује то у своју душу. Многи родитељи који јако воле своју децу на неки начин их кваре, не схватајући, на жалост, какву штету им наносе. На пример: онда када мајка из неизмерне љубави по телу, грлећи га и целивајући га, говори детету: "Како је добро моје дете, најбоље на свету", итд...

Старац Пајсије Светогорац

 Извор: http://www.bsn.org.yu

Последњи пут ажурирано ( среда, 15 октобар 2008 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 15 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.