Не пише више рецепте на папирићима

Кад је већ било превише оних који су питали како се спремају посне чорбе, варива, пљескавице од поврћа, паштета са орасима и кекс торте, монахиња Атанасија Рашић је почела да објављује књижице џепног формата

+++

Када јој је досадило да пише по папирићима рецепте за јела која су се многима свидела – села је и саставила свој први кувар. Чорбе, варива, шницле од поврћа, колачи, торте... Све је то сакупила 1992. године, дала да јој одштампају свешчицу џепног формата, а онда су куварчићи почели сами да се продају. У манастиру их купе жене, дају пријатељици, рођакама, опет нека сврати до Рукумије по нову серију и тако се ширило. Из руке у руку. Додуше слала је мати Атанасија Рашић своје кувачиће и сестрама из других манастира, а онда после годину дана саставила другу књижицу са јелима која се кувају са уљем и тако је кренуло.

Од руских кувара је прихватила нека упутства за припремање рибе па приредила нову збирку рецепата за припремање јела са рибом, онда се у наредној свешчици позабавила саветима за све који славе славу... Потом су на ред дошла упутства за путнике-намернике који би да се лакше снађу у природи и на лицу места припреме нешто од онога што нађу и уберу. Па рецепти за дијабетичаре, збирка за љубитеље посних колача.

С обзиром на то да су кроз њене руке и писаћу машину прошли силни рецепти, смештени у корице петнаестак свешчица као и Велики посни српски кувар (има их у продавницама Српске православне цркве, у манастиру у Раковици, наравно Рукумији и другим храмовима), интересовало нас како сада ради на компјутеру.

- Морала сам да научим, јер ми је било непријатно да другима досађујем да ми стално заврше нешто. Стигла сам дотле да или да се више не бавим писањем или да седнем за тастатуру компјутера. Нисам неки стручњак, али за своје потребе сам научила све што ми треба - каже мати Атанасија обећавајући ускоро литературу за оне који би да се хране природно, тако што ће у башти гајити поврће и воће, а између редова садити биљке које растерују штеточине и не пријају корову. Дакле, храна одгајена без хемије.

Враћамо се кувању које она несумњи воли. Задовољна је када види да њен труд и записивање рецепата нису били узалудни. То је мотивише да стално проналази нове теме које интересују људе и да у кухињи „мућка нешто ново", као што је посно млеко које је припремила за долазак новинара.

- Прави се тако што се у блендеру умуте три кашике млевених ораха, две кашике сусама, две кашике меда и пола литре воде. Читала сам на Интернету неке текстове о здравој исхрани, нашла неке рецепте, изоставила сам нешто, испробала различите верзије и на крају сам добила врло укусан напитак, пун калцијума и беланчевина. Код нас је орах запостављен иако га има у многим двориштима, али зато је у првом плану маслиново уље и друге намирнице које скупо плаћамо, а са 300 грама ораха недељно задовољили бисмо потребе организма за беланчевинама и минералима, посебно деца док расту-уверава мати Атанасија.

Кад помиње јела од рибе, опет се враћа на наша предубеђења. И она је дуго мислила да је здравија морска риба, сада је променила мишљење и радије у оближњим радњама набавља шарана, толстолобика, белу рибу, док је сом одличан и димљен (а димљење је могуће најобичнијем бурету, каже мати Атанасија).

- Нисам знала добро да кувам пре него што сам дошла овде. Један калуђер ме је посаветовао да на полици са кухињским потрепштинама заменим намирнице. Да мрсна јела кувам на посан начин. Тамо где стоји уље - да ставим флашу са водом, пошто не користим јаја ту стоји прашак за пециво, а ако у нешто иде млеко сипам воду. Рецимо за многа јела потребан је пржени лук, динстам и ја али на води без уља и нема баш много разлике у укусу јер после дођу сви зачини - објашњава несумњиво врсна куварица из манастира Рукумија.

- Када причам о мојим куварима увек истичем да сам рецепте само сакупила а не да сам та јела ја измислила. Није баш велика мудрост, али често понављам да је пост само промена навика у јелу за извесно време, изостављање одређених намирница у јеловнику. Мислим да без велике муке цела породица може да пости, јер онај ко је одлучио да не једе масно већ зна шта хоће, а они који су неодлучни лакше ће преломити да не једу месо, млеко и сир. Када је на трпези исто јело за све, нема свађа и недоумица ко једе месо а ко не једе - саветује мати Атанасија Рашић.

При првом сусрету, некоме се учинити да је са њом тешко успоставити контакт. Каква варка! Крупне грађе, говори смирено, спремна да саслуша саговорника, посаветује, подсети на неку мудру мисао. Они што воле да причају о кувању имају и додатну тему.

- Можда сам имала десетак година када сам први пут нешто скувала, ваљда је тај посао намењен свим женама, а ја сам тада хтела мајци да помогнем. Ипак, оно право кување везујем за овај манастир, у који сам дошла 1992. а замонашила се 1997 - сећа се. Истиче да је одувек била у манастиру Рукумија и да сматра „да свако добро дрво напредује и рађа ако расте на истом месту и не пресађује се". Тешко човеку пада да мења кућу у којој живи или ради, уверена је наша саговорница. И - остаје у Рукумији.

Иако рано устаје и на починак полази касно, мати Атанасија некако има утисак да јој недостаје још неколико сати дневно па да баш све уради што је наумила. Додуше и здравствени проблеми јој не дозвољавају да све планирано оствари, али не посустаје од јутра до сутра, јер обично заспи тек после поноћи.

Рајна Поповић

 +++

О МАНАСТИРУ

Манастир Рукумија се налази у селу Брадац, на путу између Пожаревца и Костолца. Не зна се тачно кад је подигнут, али претпоставља се да је то било у 14. веку. Неколико пута је рушен, али га је кнез Милош обновио 1825.

ЗА ДВА САТА ГОТОВ РУЧАК

- Кувам када и колико треба, за 40 особа најмање, а буде и 50,60 за трпезом, али за сат и по-два све завршим. Када чистим и сецкам поврће помажу ми сви, некад исечем унапред па чувам у фрижидеру, ту су и машине. Ако једног дана кувам кромпир, за љуштење онда то буде пуна канта. Кувам два јела у лонцу од 15 до 20 литара. С пролећа дођу мајстори, па и за њих ваља спремити јело.

Ко прави јеловник и бира јела, интересујемо се. Мати Атанасија спремно узвраћа:

-То одлучим ја, увек нешто ново измишљам, комбинујем. Када сам 1992. дошла овде стекла сам утисак да је посни кувар нешто као баук, а мислим да није тако - уверава мати Атанасија. Каже да је много пута слушала породице које посете манастир, супружнике који се уочи или током поста жале да не знају шта би могли да једу, када им објасни и пробају јела која она припреми зачуде се да није посебно компликовано спремати посна јела.

- Наставиће се -

Извор: „Политика магазин“, 7.март 2011.

Приређивач: „Борба за веру“