Испитујте писма јер у њима ћете наћи живот вечни. Господ наш Исус Христос, слашчајши Владика и Творац анђела и све умне и осетљиве твари, покренут од велике Своје милости, доброте и љубави, коју има према нашем роду, дарова нам и дарује сваку зору да бисмо могли да Га славимо.Читали смо свето Јелоосвећење, помазасмо се уљем да би нам било на корист, и да би нам се Господ смиловао ради молитава Владичице наше Богородице и увек Дјеве Марије и свих Светих, да нам опрости наше грехе и да нас удостоји Царства Небеског, да се радујемо и да славимо Свету Тројицу.

У давним временима, браћо моја хришћани, људи су били чисти и говорили су са Богом. Прво  Свети Дух просвети свете пророке и написаше нам Свето Писмо, потом просвети свете апостоле, а на крају просвети свете оце да би нам објасники књиге наше свете Цркве да бисмо могли гледати камо идемо.

У оним давним временима бејаше један човек по имену Мојсије. Он је од свог детинства примио два дара од Бога у своје срце: љубав према Богу и љубав према браћи својој. И ми благочестиви хришћани треба да имамо ове две љубави, а то је и заповест Господња: “То је заповест да волите једни друге као што сам и ја волео вас”. Чујете ли браћо моја шта нам каже Господ:” Као што ја бејах вређан, бијен и гладан бејах жедан, разапео сам се пролио крв своју из љубави према вама да бих вас ослободио из руку ђавола, тако и ви треба да волите Бога и своју браћу и да проспете крв из љубави према Богу и из љубави за брата свога. Савршена је љубав да продаш све своје ствари и да се продаш у робље и све што добијеш да даш у милостињу. На Истоку бејаше један владика из чије епархије одведоше сто људи у ропство, он продаде све своје ствари и одкупи их из ропства. Међутим једно дете једне удовице оста роб. Шта учини тада владика?  Обрија се и оде код газде  који држаше дете и замоли га да пусти дете, а да њега задржи за роба и тако и би. Прошао је велике муке све док му Бог ради његовог трпљења и љубави  не дарова да чини чуда да би га потом га ослободио а потом се поново вратио у достојанство архијереја. Такву љубав и од нас тражи Бог. Да ли има међу нама ко да поседује такву љубав? Не! Немој продати себе у ропство но продај  своје ствари и што добијеш раздели у милостињу. Не можеш тако нешто да урадиш. Дај половину или трећину или четвртину, не можеш чак ни то. Немој онда да узмаш хлеб од брата свога и немој да га оговараш. Како мислите браћо моја да се спасемо? Једно нам се чини тешко, а друго горко. Бог је милостив али и праведан и има жезал гвоздени, дакле ако хођемо да се спасемо треба да имамо љубави према Богу и својој браћи.

Постио је Мојсије четрдесет дана и сијаше као анђео. Тако и ми треба да постимо среду јер тад би продан наш  Господ и петак јер тад Га разапеше. Као што се Мојсије учио писмености тако и ми требамо да би смо изучавали закон Божји. Ако нису  учили родитељи наши треба да се уче наша деца. Зар не видите да је наш народ подивљао од необразованости и постао као животиње? Зато вас саветујем да направите школе и да изучавате тамо свето Јеванђеље и остале свете књиге.

Виде сведобри Бог његову добру вољу и удостоји га да буде цар четрдесет година јеврејском народу и удостоји га да постане пророк. Шта значи реч пророк? Онај коме се откривају прошла и будућа времена. Тако и ми браћо кад чинимо добра дела удостоји нас Господ  да све што са вером заиштемо од Њега даје нам. Кад чинимо зла дела и немамо љубави, а испуњени смо мржњом, тада немамо места код Бога, али заједно смо и са ђаволом и горимо у вечном паклу заједно са њим.

У давним временима зли ђаво показа све своје злобе и покреташе људе да се горде да убијају, да блудниче да чине ствари које не чињише ни неразумне животиње, и најгоре од свега да се клањју сунцу као Богу или месецу, звездама или мору. И кад одлучи Бог да  направи потоп и да уништи свет нареди  Ноју да направи брод на земљи да би га људи питали зашто то ради и да им он  говори да ће Бог да потопи свет, а они ће му се исмевати. И тако поче Ноје да прави своју барку. Питаху га људи зашто прави ту барку, а Ноје им одговараше да ће Бог да потопи цео свет, а они му се исмеваху и говораху да је луд. Говораху још и шта је са Богом да уништи свет... Ноје се држао свога посла и за сто година заврш своју лађу. У оно време нашли су се само осморо људи: добри Ноје и његова жена са синовима и њиховим женама. Нареди Бог Ноју да обложи барку катраном да не уђе киша у барку па потом да уведе све животиње, мушко и женско, чисте и нечисте. Када уђоше сви са својим синовима, снахама и животињама затворише добро барку, а људи напољу сеђаху једући и пијући, све  чинећи разна ђавоља дела. Тада Бог отвори небеса и поче киша у потоцима да пада на земљу. И  завикаше људи Ноју: ” Ноје отвори нам да и ми уђемо у барку”, на то им Ноје одговараше: ” Где сте били сто година док сам вам говорио да ће Бог да уништи замљу?  Шта сада да вам радим? У аду нема покајања”. Тако се потопи сва земља, и вода покри сва брда, и подавише се сви људи осим Ноја и његове породице. Од њих се поновно напуни цео свет као што каже и Христос у Јеванђељу. Као што бејаше у Нојеве дане тако ће бити и појавом  Сина човечијег. Као што и у дане Нојеве људи нису веровали и Ноју се исмевали све док не дође гњев Божји и потоп прекри сву земљу, исто тако браћо моја хришћани неће веровати људи, као ни тад. Речи које вам говорим нису моје него Светог Духа, а ко хоће нека верује. Ја сам моју обавезу учинио.

Страдао сам од једне преваре, браћо моја. Када сам био млад говорио сам: ”Нека сада грешим а када остарим покајаћу се и чинићу добра дела и тако ћу се спасти”. Сад сам остарио и грех је у мени оставио дубоке корене и не могу сада да чиним ни једно добро дело. Пазите и ви да не настрадате од исте грешке, него сада док још имате времена чините добра дела и спасавајте се.

Триста година после васкрсења Христова Бог нам је послао св. Константина који утврди хришћанско царство и имаху хришћани то царство 1150 година. После посла Господ Турке и они нам владаху 350 година - за наше добро. Зашто је Бог довео Турке, а не неки други народ?  За наше добро јер би нам други народи наудили вери, а Турчин дај му колико тражи и ради шта ти је воља.

Господ Који хоће да нас сачува од зла, подарио нам је једну мудрост коју ако сачувамо спашћемо се. Која је то мудрост?  Што не желиш да ти чине не чини ни ти другима. Као што не желиш да те други оговарају и клеветају немој ни ти друге.

Сада вас саветујем и велике и мале да сви направите по једну бројаницу и да је држите у левој  руци, а са десном да се прекрстите и да говорите : Господе Исусе Христе Сине Божји и Речи Бога Живога ради молитава Богородице и свих Светих помилуј ме грешног и недостојног слугу свог. Свеблаги Бог нам је даровао  Часни Крст са којим благосиљамо пресвете Тајне  да са Крстом отварамо рај и да гонимо демоне али треба да имамо руке чисте од греха. Тад се ђаво ужасава и бежи. Браћо моја, када једете и пијете не заборавите добро је и свето је да се увек молите у зору навече и у поноћ. Послушајте браћо како треба да се крстите, и шта то значи кад се крстите. Прво, као што се Света Тројица слави на небесма од анђела тако и ти да скупиш своја три прста десне руке и као да се узносиш на небо клањајући се стављаш руку на главу (јер глава представља небо) и говориш: Као што и анђели на небу славе Свету Тројицу тако и ја као слуга славим и клањам се Светој Тројици. Као што су твоја три прста одвојена али ипак заједно на руци тако су и Три Лица Свете Тројице - али Један Бог. Спуштајући руку на стомак говориш: Клањам ти се и служим ти Господе јер си прихвати да се оваплотиш у утроби Богородице ради наших грехова. Потом стављаш руку на десно раме и говориш: Молим Те Господе да ми опростиш грехе и да ме ставиш са десне стране, са праведним Твојим. Потом стављаш руку  на лево раме говорећи: Молим Те Господе немој ме ставити са леве стране себи, са грешнима. Затим се савијаш ка земљи и говориш: Славим Те Боже мој и служим ти јер као што си се Ти положио у гроб тако ћу се положити и ја. Потом се подижеш усправан и тиме престављаш васкрсење и говориш: Славим Те и клањам Ти се Господе мој јер васкрсе из мртвих да би нам даровао живот вечни. - То значи крст.    

 Превео са грчког: Драган Каран

Извор: „ИСТИНА“, Богословски часопис православне Епархије далматинске 5-6/2001