Јуриј Ј. Воробјовски

Да, дођи, Господе Исусе!

Као да последње земаљске снаге Православља призивају на борбу. Народно предање руско гласи да ће у последња времена устати из вода зачараног језера град Китеж. Иза зидова цркве Св. Софије у православном Константинопољу изаћи ће са Светим Даровима првосвештеник Византије. Уочи кратког, али страшног зацарења антихриста јавиће се цар Трећег Рима – и поново ће ишчезнути икона Државне Богомајке. Обновиће се Русија.

Престаће да слази Огањ Небески на гроб Господњи кад дође антихрист.

Чудесним начином отиће ће са Атона икона Иверске Божје Мајке (господа из UNESCO-а већ су намерачили да Атон премреже путним трасама).

Светиње ће или ишчезнути, или ће, због људских безакоња, престати да чудотворе: како и може бити друкчије, ако на свету ускоро усахне вера? Историја, као простор богоопштења, изгубиће смисао и завршиће се...

Дакле, вреди ли призивати Последњег Цара и пожуривати наш земаљски пораз? Вреди ли приближавати време кратког тријумфа антихриста, којим ће се и завршити земаљска историја?

Да! Али, то није знак умора од неравноправне борбе, нити туге због ликујућег непријатеља и безнадежности узалудног куцања на врата, који ће у минутима искушења захватити свакога од верних. То није ни жудња за осветом, јер ће се, иза граница заустављеног времена, ликујући победиоци ужаснути.^*

Позивање Последњег Цара је - глас вере, духовне надмоћи и части. Легиони непријатеља, од којих су неки описани и у овој књизи, крећу на Цркву. Нас чека пророчка трагична Битка под освештаним знамењем Лабарума!

Учествовати у њој - једина је могућност да се достојно оконча седми дан стварања који траје све до данас. И они који ступе у Јерусалим Небески, радосно ће сусрести осми дан заједно са Спаситељем!

"А затим је крај", пише апостол Павле о Другом доласку Исуса Христа; "када преда царство Богу и Оцу, када укине свако господарство, сваку власт и силу. Јер Њему припада да царује, докле све непријатеље не положи под ноге своје. Последњи непријатељ који ће бити истребљен је - смрт".

Опрости ми, Господе!

Амин...

____________

*Добивши благослов за своје напоре од оца Николаја (Гурјанова) на острву Залита, аутор ових редова је осетио задивљујући набој есхатолошког оптимизма који произилази од старца. На питање: "Шта чека Русију? Времена су тешка...", отац Николај је просто одговорио: "Милост Божија нека је с нама. Добра су времена. Храмови се граде." Старац није много речит. Речи се троше, не губи се једно молитва. "Храмови се граде": значи, врше се и молитве. Време богоопштења није прошло.

Извор: Ј. Воробјовски, Западни пут у апокалипсу, Светигора, Цетиње 2000, стр. 330-331.

Приређивач: „Борба за веру“