О АНТИХРИСТУ, 666 И ЛИЧНИМ КАРТАМА 

 Отац Пајсије је саучествовао у људским зебњама и одговарао на њихове недоумице. Тема која је у његовом периоду посебно заокупљала верне, беше ствар личних карти. Старац је и пре појављивања питања према расуђивању говорио о знацима времена и  о антихристу. Затим, старац се знатније изразио поводом распростирања линијског кода са бројем 666 на производима и покушаја државе да изда нове личне карте које би садржале (како је накнадно било откривено) црну траку, 666 и лице ђавола.

У његово време је било опасно да неко говори о реченим темама због страха од заблуде, или због противљења. Духовни оци са одличним богословским образовањем избегаваху да дају одговоре вернима на питања у вези са реченим, те су слали људе да се распитају за старчеве ставове. У почетку се створила збрка и у простору Цркве (изузев светлих примера), с обзиром  да су једни (срећом малобројни) изражавали заблудне ставове, а други – били равнодушни.

Старац  је заузео став и сасвим јасно говорио. Он се није ограничио само на одговоре на многа питања верних, већ је 1987. године написао своју познату Посланицу: „Знаци времена – 666“ *. Она је са олакшањем  била примљена  и до данас руководи. Многи су преиспитали своје ставове и усагласили их са старчевим. Будући да је предвидео да ће и у будућности бити потребна, он ју је написао својеручно и потписао, како се не би изменили његови ставови, које је држао до свог упокојења.

Све што је рекао и написао беше плод молитве, духовне осетљивости и унутрашњег осведочења. Он је желео да живимо духовни живот, те да будемо добро обавештени и спремни на жртву. Ми не треба да будемо равнодушни, али нити да нас обузима паника и зебња. Нас треба да одликује дух исповедништва по потреби и сходно положају који свако заузима.

Млади су га питали да ли треба да се венчају, с обзиром да могу да се десе апокалиптички догађаји. Он им је предлагао да оснују породицу и да се запосле, будући да су у годинама гоњења Хришћани слично радили.

Он је говорио: „Наше време је тешко и биће неопходно да се помучимо, можда и да пострадамо у трајању буре која ће настати. Само ће са духовним животом моћи да се изађе на крај. Ипак не треба да падамо у очајање. Јер, тешка времена су благослов, с обзиром да нас приморавају да живимо ближе Христу. Она су прилика  за већи подвиг. Борба се сада неће одвијати оружјем, већ ће бити духовна, са антихристом. Он ће покушати да превари, ако буде могуће, и изабране (Мт.24,24). Све ће бити проверавано од стране звери, из Брисела. После картица  и личних карти, лукаво ће ићи на жиг, тј. присиљаваће људе да се жигошу на руку, или на чело. Само они који буду имали жиг моћи ће да купују и продају и да завршавају послове. Верни који се буду одрекли имаће муку. Стога нека од сада науче да живе једноставно. Уколико могу, нека имају неку њиву, мало маслина и неку животињу за потребе своје породице. Притисак ће трајати три – три ипо године. Бог неће оставити људе без помоћи“.

Он је одбацио схватање и начин неких који су говорили: „Шта и ако будем жигосан? Направићу и знак крста на својој глави“, или: „Узећу личну карту и урезаћу крст на њој“, или: „У себи се нећу одрећи“.

О реченом је он говорио: „Да су данашњи Хришћани са својим схватањем живели у време гоњења, не бисмо имали ниједног мученика. Први Хришћани разумност нису узимали у обзир, него су непоколебиво исповедали Христа и горели за мучеништвом. (Гонитељи) су им давали чинове, говорећи: „Само реци да ниси Хришћанин, а у себи веруј у свог Бога. Стави мало тамјана  и претварај се да приносиш жртву, а после немој да приносиш. Претварај се да једеш идолске жртве, а ти једи чисто месо. Немој да проповедаш на овом месту, иди другде“. Међутим, они се никако Христа нису одрицали, већ су са радошћу хитали да пострадају за Њега. Они су горели од божанствене љубави.

 „Црква треба да заузме исправан став, да протестује и да тражи од државе да макар не буде обавезна нова лична карта. Она и вернима треба да објасни да ће пасти уколико узму личну карту“.

Закључно, старац је веровао да се „иза ЕЕЗ крије властољубље Сиониста. Сличну мрачну власт могао је само ђаво да измисли. Жигосање је одрицање. Чак је лична карта одрицање. Уколико на личној карти имају символ ђавола 666  (Отк.13,18), и ја потписујем, значи да примам речену ствар. Ето одрицања, сасвим јасна ствар. Одричеш се светог крштења и стављаш други печат. Одричеш се печата Христовог, а узимаш ђаволов. Друго је што на новчаницама  има 666 – подајте, дакле, кесарево кесару... (Лк.20,25), а друго је лична карта, тј. нешто лично.

Чак и онај ко прихвати да буде жигосан из неоправданог незнања, или равнодушности, свакако губи Божанску благодат и прима демонско дејство“.

Ето, укратко старчевог става. Говорио је јасно и трајно до свог упокојења, а сада руководи и поучава својим списима.

____________

*Упућујемо читаоца на старчеву Посланицу која је штампана у целини, као и на брошуру која садржи делове звукописно снимљеног разговора на речене теме, издање Келије Васкрсења, Капсала 1995. Уп. такође: Старац Пајсије, Слова 2, стр. 175-192.

Преузето из књиге: Јеромонах Исак, ЖИТИЈЕ СТАРЦА ПАЈСИЈА СВЕТОГОРЦА, издавач МАНАСТИР ХИЛАНДАР 2009.  Библиотека „Хиландарски путокази“ књига бр. 47 (друго издање) стр. 136-138.

 За „Борбу за веру“ приредио М. Павловић