header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow АПОКАЛИПСА arrow Отац Серафим Роуз: „Знаци са неба“ (2)
Отац Серафим Роуз: „Знаци са неба“ (2) Штампај Е-пошта
уторак, 26 јул 2011

 ПРАВОСЛАВНО ХРИШЋАНСКО СХВАТАЊЕ

„НЕОБЈАШЊЕНИХ ЛЕТЕЋИХ ОБЈЕКАТА" (НЛО)

 Објашњење НЛО феномена

Др Жан Валее запажа да је идеја о „ванземаљским" разумним бићима постала веома помодна, како међу научницима тако и међу врачарама, као исход „велике жеђи за општењем са вишим умовима из свемира", који би „пружили помоћ нашој јадној, намученој планети". Он закључује да је долазак посетилаца из далеких простора постао велики мит „дивне неистине" нашег доба. Природно, он сматра за наивност веровање у тај мит.

Уствари, он је убеђен да необјашњени летећи објекти нису уопште физичке и стварне летелице, него врста „парафизичког" или психолошког феномена. „Међупланетарни бродови" су феномени из области окултног, тамног света.

Неки се, с правом, питају: зашто се те летелице спуштају насред пута? Зашто такво високо компликоване летелице из фантастичних цивилизација тако често имају ,,квар"? Зашто ти хуманоидни „генијалци" имају потребу да узимају примерке камења или биља са наше планете ево већ више од двадесет и пет година?

Jacques Vallee (Ж. Валле) (сдесна) и Allen Hynek,1978 г.

Шта се, уствари, дешава приликом сусрета са НЛО? Провера људског веровања. Шири се, нарочито међу омладином, опчињеност далеким просторима, психичким феноменима на рубу свести и реалности... Као да неко жели да навикава људе на сусрет са „апсурдом". Рецимо, хуманоиди су дали једном америчком фармеру четири палачинке - у чему свакако нема дубоког смисла ... Оваква апсурдност подсећа на ирационалну технику коан у Зен-будизму. Уопште узев, техника хипнозе приликом окултних „посвећења" има сличности са стањем оних људи који су доживели сусрет са НЛО.

Закључак је следећи: зато што су људи занемарили хришћанство и очекују „спаситеље" из далеких космичких простора, јављају им се слике међупланетарних летелица и ванземаљских бића. Иза тих привићења су демони.

Џон Кил, који је иначе агностик у религији пише: „НЛО појаве личе на нижу врсту варијација демонолошких феномена који постоје од давнина" (НЛО: операција „Тројански коњ", стр. 46). Многи извештаји о НЛО појавама указују на њихову поражавајућу сличност са описима демонске поседнутости (бесомучности). Такав феномен одавно су знали теолози и парапсихолози.

Неки евангелички протестанти објавили су недавно своје изучавање и закључили да су НЛО појаве чисто демонске по свом пореклу. Православни истраживач не може не закључити то исто. Тачно је да су многа виђења „ванземаљских летелица" само плод халуцинације и обмане, али је немогуће одбацити сва сведочења толико многих извештаја о појави НЛО. Тачно је такође да на спиритистичким сеансама многи медиуми варају људе, међутим, сам медиумистички спиритизам, када је заиста аутентачан, он непорециво производи стварне „паранормалне" феномене под утицајем демона. У томе смислу, имајући исти демонски извор, НЛО појаве нису ништа мање стварне - но демонска виђења у спиритизму.

Ево једног описа сусрета са НЛО који има све карактеристике ступања у додир са демонима, као у окултизму. Неки полицијски официр у Калифорнији почео је да виђа НЛО летелице у јуну 1966, а затим виђао их је често, скоро сваку ноћ. Он и његова жена видели су и јасне трагове тих „ванземаљских" летелица на тлу. У току тих мучних виђења постао сам потпуно опседнут тим летелицама, убеђен да ће се нешто велико ускоро десити. Престао сам да читам Библију, што сам читао раније сваки дан, окренуо сам леђа Богу и почео да читам само књиге о НЛО... Многе ноћи сам пробдео узалуд, покушавајући да умом општим са „ванземаљцима", скоро да сам им се молио да се појаве и да успоставим везу са њима". Најзад, он је доживео свој „блиски сусрет" са „летелицом" од три метара у пречнику, из које је кружно излазила бела, црвена и зелена светлост. Али је она брзо одлетела и оставила га празних руку да ишчекује неки „велики" догађај, - али ништа се није десило. НЛО су престали да се појављују, а господин полицајац у овом разочарењу почео је да пије, пртисло га је очајање и помисао на самоубисто, - све док се није обратио Христу и духовно отрезнио.

"НЛО отмице" и "блиски сусрети треће врсте" -  давно разјашњени у Житијама светих

Неки који су имали „сусрете са НЛО бићима" пролазили су још горе. Ти „ванземаљци" су их потпуно „опседали" и покушали да их убију ако се одупру. Циљ им је увек био: натерати „земаљце" да шире „поруку" о својим надприродним виђењима, или у најмању руку да их доведу у духовно растројство и безизлаз.

Најзагонетнија страна појаве НЛО - а то је чудно мешање физичких и психичких обележја у њима - не представља никакву загонетку за православне хришћане који су читали духовне књиге, нарочито Житија светих. У тим старим књигама демони се јављају тако запањујуће стварни као да имају „физичка тела", мада је „материја" у њима тако истанчана да није опазива за људе ако им „духовне очи" нису отворене, било по вољи Божијој (као у случају код светих људи) било против воље Божије (као у случају код вештица и медиума).

(Православно учење о дамонима и анђелима, о њиховим појавама у људском опажању, сажето је у делу светог епископа Игњатија Брјанчанинова, с насловом „Душа после смрти". На ту тему је писао и руски архиепископ Василије Кривошеин).

Православна духовна књижевност има много примера демонских појава које се потпуно поклапају са НЛО виђењима: чудесно се јаве наизглед „опипљива" бића као предмети (то су или демони или њихове нестварне сенке) који за трен се „материјализују" и „дематеријализују", увек са циљем да запање и растроје људе, водећи их коначно ка погибији. Најчувенији догађаји такве природе описани су у Житију светог Антонија египатског (4. век) и светога Кипријана картагинског (3. век), који се сам, пре обраћења у хришћанство, бавио црном магијом.

У Житију светог Мартина туронског (+397), које је написао Сулпикије Север, постоји упечатив опис како се демонска сила јавља као „физичка" - слично данашњим „блиским сусретима" са НЛО. Неки младић Анатолије постао је жртва демонске преваре. Он је уобразио да може да беседи са „ангелима", а као „даказ" те своје високе светости, ти „ангели" поклонили су му „блиставу хаљину са неба" као знак да „Божија моћ" обитава у младићу. Једне ноћи о поноћи чуо се страшан тутањ и бука око Анатолијеве ћелије која је сијала од светлости. Наступила је тишина, а затим се јавио обманути монах, износећи из своје ћелије „небеску" одору. „Донесено је светло и сви су помно затледали ту одору. Била је веома мека, светлуцава, боје блиставог скерлета, али се није могло знати од ког је материјала. Али после свих испитивања и пипања личило је на хаљину." Сутрадан, духовни отац Анатолија повео га је светом Мартину да он пресуди није ли ово само ђаволска подвала. У страху да иде пред Епископа, преварени монах се опирао, али када су га повукли силом да иде - чудесна хаљина је одједном нестала. Очевидац овог призора додао је да ђаво није био у стању да дуго одржи привид те одоре или да сакрије своју обману пред духовним очима једног боговидеоца, какав је био овај велики светац Француске, Мартин туронски. Он је био тако духовно моћан да је могао да препозна ђавола у било ком облику - укључивши ту и облике паганских богова или чак у облику самога Христа, са круном на глави, у рујној светлости.

Јасно је да су и појаве данашњих „летећих тањира" у области исте демонске „технике" (вештине). Само лукавост ових палих духова може да их објасни. Стародревне појаве и обмане демонске (описане у древним православним књигама), сада су само преливене у савремену митологију далеких простара... Намагарчени младић Анатолије из давне прошлости данас би био називан „очевидцем" или „сусретачем" треће врсте (6. категорије). А циљ „неодређеног" поклона (приликом виђења) потпуно је јасан: да запањи гледаоце („очевидце") „тајанственошћу" призора, и да пружи „доказ" о сусрету са „вишим бићима" – (ако њихова жртва верује у њих) или са „посетиоцима ванземаљцима" (за модерног човека), и на тај начин, стекавши поверење, да протуре поруку коју желе да саопште.

Демонско „киднаповање", сасвим слично оном „одвођењу" људи у летелице од стране „ванземаљаца", описано је у Житију свегог Нила Сорског у Русији XV века. Ускоро после свечеве смрти у манастиру је живео неки свештеник са својим сином. Једном, када је дечак био сам у пољу, „изненада се спуштио на њега чудан човек који га је зграбио и, као ветар, пренео у густу шуму, поставивши га у неку собу покрај прозора". После молитве свештеника и монаха светом Нилу за помоћ у налажењу дечака, светац се „појавио пред том кућом, и када је својим штапом куцнуо на прозор, цела кућа се уздрмала, а нечисти духови пали на земљу". Свети Нил је наредио демонима да врате дечака на место одакле су га узели, и тада је нестао. Затим, демони су неко време урлали, па је онај исти „чудан човек" зграбио дечака и као ветар вратио га поред манастира, и нестао". „Дечак је испричао монасима све што је видео и чуо. После тога он је постао веома смеран и понизан, помало престрашен. Ускоро је свештеник са сином напустио -манастир." (...)

Такве приче о демонским нападима биле су честе у ранијим вековима. Знак духовне кризе данас је у томе да модерни људи, упркос њиховој гордој „просвећености" и „мудрости", опет су се суочили са таквим ирационалним доживљајима -  али немају више хришћанско мерило којим би могли да их објасне.

Савремени истраживачи прилазе овим доживљајима као „просвећени" људи који хоће да наметну свој научни метод опажања и у духовну област, а немогуће је приближити се њој „објективно", него само вером. (Вера је као поклон од Бога у облику двогледа: ако га ставиш на очи - видећеш и невидиви свет; ако ли не - остајеш кратковид). Физички свет је морално неутралан и може се познати доста добро објективним опажањем, али невидиви (духовни) свет обухвата бића која могу бити и добра и зла, а њих „објективни" истражитељ нема могућности да разликује, уколико не прихвати библијско Откривење које је невидиви Бог дао човеку.

На жалост, видимо како данашњи НЛО истраживачи стављају богонадахнуту Библију напоредо са сатанонадахнутим аутоматским писањем спиритистичких медиума, зато и не могу да разликују делатност ангела од уплитања демона. Они сада знају (после дужег помрачења ума материјалистичким предрасудама које су заслепљивале скоро све научнике - изузев Пастера, Павлова и Планка...) да постоји нематеријална област која је стварна и они виде њено продирање у овај свет појавом „необјашњених летећих објеката". Међутим, све док буду имали „научни" приступ овој области, они ће лако бити преварени од невидивих сила и духова, као и већина наивних „очевидаца" који су имали „сусрет са ванземаљцима". Када треба да објасне ко је и шта је иза НЛО феномена, и која је сврха тих феномена, научници се губе у невероватним нагађањима. Неки мисле да је то област морално неутрална; други мисле да су ,,ванземаљци" благонаклони човечанству; а трећи опет замишљају иза свега тога неког ужасног супермена...

Истинско вредновање и оцену НЛО доживљаја може се добити само на основу хришћанског Откривења. Свакако, ни хришћанину вернику није дато да потпуно објасни тајне невидивог света ангела и демона. Ипак, доста је духовнога знања дато хришћанину да би могао да разликује благотворан или злокобан упицај тих невидивих бића и какав став треба заузети према њима, нарочито у избегавању демонских замки. НЛО истраживачи дошли су до закључка да су појаве које су они изучавали суштинаки истоветне са појавама означеним као демонске. Међутим, само хришћанин (поготово православни хришћанин) просветљен светоотачким тумачењем Библије и 2000-годишњим искуством светаца у сусрету са невидивим биђима - има увид у дубљи смисао овога горенаведвног научног закључка.

 

5. Значење необјашњених летећих објеката

Шта је, дакле, смисао НЛО појава? Што су се они појавили баш у наше време? Шта је њихова порука? На какву будућност они указују?

Прво, НЛО феномени само су један део зачуђујућег излива „паранормалних" збивања - које би већина људи само пре неколико година сматрали за „чуда". Др Валее каже да се нешто дешава у људској свести". Исте силе које су у прошлости утицале на човечанство, утичу на њега и сада. За хришћане то значи: ово је нови излив демонских превара на човечанство. По хршћанском тумачењу Апокалипсе (види крај ове књиге), добра сила која је задржавала коначни и најгрознији продор демона на земљу уклоњена је са лица земље (II посланица Солуњанима 2:7), а то је православно хришћанско устројство и јавни ред (његов главни чувар на земљи беше православни цар).

Од када је хришћански поглед на свет нестао са политичке сцене Сатана је био „пуштен из тамнице", где је био држан под кључем благодати Цркве Христове, „да вара народе" (Књига Откривења = Апокалипса 20:7-8) и да их наводи да се клањају Антихристу на крају времена. Од почетка хришћанства демони се можда нису никада тако отворено јављали као данас. Они користе духовну необразованост и лаковерност оних људи који су поверовали у долазак „посетилаца из далеких простора" који би, као „виша бића" сада узели судбину човечанства у своје руке.

Друго. „Необјашњени летећи објекти" су само најновија медиумистичка техника којом ђаво врбује нове поклонике свог тамног царства. То је ужасан знак колико су људи постали пријемчиви за демонски утицај - као никада пре у хришћанској ери. У прошлом веку било је обавезно да се додир са демонима обави у тамној соби за сеансе, међутим сада - довољно је да човек гледа у поднебесје (али и сада претежно ноћу). Човечанство је изгубило и ону најмању хришћанску трезвеност (ако ти се нешто натприродно јави - затвори очи, прекрсти се и реци у себи: „Ако је ово виђење од Бога, нисам достојан да видим; ако није од Бога - нећу да видим!" Уколико се то виђење понавља, онда треба отићи духовнику који има дар разликовања духова и он ће ти разјаснити ту појаву"). Сада, на жалост, људи су спремни да се клањају било каквом „чуду" које долази „са неба". Та лаковерност види се и у популарности филмова о „ванземаљцима", у којима је лако препознати једва прерушене демоне.

Недавно су демони почели да се служе и савременим техничким справама, да би ступили у контакт с људима. Неки литвански истражитељ открио је необјасниве гласове, забележене на свом тејп-рекодеру, чак и ако је био изолован у просторији без шума. Тај феномен је сличан демонским сеансама. Они су се послужили и телефоном, гаворећи металним гласом „ванземаљцима" да ступе у везу са »контактиранима" и са НЛО истраживачима. Природно, овде су могуће подвале, али, многи су чули преко телефона гласове својих дралеких преминулих рођака. То је исто демонско завођење.

Треће. Порука ових НЛО појава је ова: припремнте се за долазак Антихриста. Он ће наступити као „спаситељ" и владар овога света. Можда ће и он доћи и јавити се у ваздуху (поднебесју) да би више личио на Христа (Матеј 24:30; Дела апостолска 1:11). Можда ће тек тада »посетиоци из далеких простора" јавно слетети на земљу да би принели „космичко" поклоњење своме гадном господару. У Књизи Откривења (13:13) наговештен је запањујући демонски призор последњих дана света, када ће Антихрист - помоћу Сатане - успети да изазове пад „ватре са неба". У сваком случају, демонска порука човечанству гласи: очекујте избављење, не од хришћанске вере у невидивога Бога, него од летећих тањира „са неба".

Један од знакова последњих времена је да ће бити „страхоте и знаци велики са неба" (Лука 21:11). Већ пре сто година, епископ Игњатије Брјанчанинов је приметио да „савремено хришћанско друштво жели да види чуда и чак да их твори... Таква жеља за чудотворством открива душе склоне прелести (самообмани). А прелест извире из порока уображености и славољубља". Број правих чудотвораца је опао, скоро ишчезао, а људи су „жедни разних чуда више него икада... Долази време када ће се отворити велика арена за многобројиа лажна чуда којима ће синови телесне мудрости бити опчињени и заведени".

Пошто ће ое Антихрист наметати људима највише из ваздуха, свети Симеон Нови Богослов је зато упозорио хришћане који се моле ,да не гледају на небо јер зли дуси живе у поднебесју и чине разне обмане у ваздуху" (Добротољубље). „Људи неће разумети да чуда Антихриста немају разуман циљ, ни одређено значење, него да су она пуна лажи, као чудовишна, злобна, бесмислена играрија - са циљем да их заведе и опчини помпезним, празним, глупим призором". „Опасно је поклонити тим демонским појавама ма и најмању пажњу, јер нечиста слика има погубан утисак на ум, и он се тако подвргава озбиљном искушењу". Многи „контактирани очевидци" „ванземаљаца" добро знају истинитост ових речи јер се мало њих извукло из опчињености ако су као наивни радозналци гледали та надприродна виђења.

Чак су и научници, НЛО истраживачи, упозоравали људе да „бављење НЛО „ванземаљцима" може бити опасно колико и бављење црном магијом. Демони се служе овим надприродним појавама као мрежом у коју падају неуротични лаковерни и незрели.

Тим појавама они узрокују параноидну шизофренију, демономанију, па чак и самоубиство. Наивно интересовање за НЛО може постати разарна опсесија. Стога препоручујем родитељима да не дозволе својој деци такву опасну забаву. Учитељи и сви одрасли треба да одвраћају малолетне да се баве тиме."

Живимо у времену када су демони, под маском „хуманоида", постали видиви хиљадама људи који су изгубили благодат Божију. То служи као упозорење православним хришћанима да буду опрезнији и трезвенији на путу спасења, знајући да искушење не долази само од лажних религија, него чак и од наизглед физичких предмета, као сатанских мамаца. Хришћани ранијих векова знали су за те ђаволоке замке. Међутим, људи модерног доба после „проосветитељства" XVIII века не верују да ђаво постоји, па је њему утолико лакше да их заведе. Епидемија се најбрже шири ако људи не верују да постоје бактерије. Међутим, колико су невидиве бактерије опасне за тело, толико су невидиви демони опаснији за душу...

НЛО појава је изазов православним хршићанима да се држе свог испробаног духовног живота а да се не поводе за помодним идејама новог времена.

Овим побеђуј!

Православни хришћанин, као трезвени мистичар, зна да су звезде горе и наша земља доле једнако удаљене од изгубљеног раја коме он стреми. Он је део страдалног човечанства коме је Син Божији дао (као поклон) спасење – својом Жртвом на Крсту. Он зна да човек нема 'да еволуира' у неко 'више биће'. Он нема разлога да верује у нека 'високо еволуирана' бића на другим планетама, али добро зна да заиста постоје 'виши невидиви умови' у свету око нас. Њих има две врсте: једни служе Богу и помажу човеку (ангели), а другу су против Бога и желе да заразе човека својом завишћу и злобом, вукући га у погибију (демони). Хришћанин зна да човек, због самољубља и слабости лако пада у заблуду у 'бајке', где се обећава успон у 'више стање духа' или контакт са 'вишим бићима', без духовног аскетског живота и без светих тајни Цркве православне. Управо је та жеља за надприродним виђењима бекство од духовне борбе коју хришћански живот претпоставља. Православни хришћанин нема поверења у своју способност да разликује добре и зле духове, зато он утолико пре чврсто се држи библијских и светоотачких савета, које му је  Црква Христова дала за живот вечни. Такав трезвеношћу наоружан хришћанин је отпоран на ову лажну религију будућности, грозну религију Антихриста – било у ком облику да се она јави. Други људи, ван Цркве у по следњем поколењу - могу бити спасени једино чудом Божије љубави.

Напомена:

Опремање текста фотографијама наше - прим. "Борба за веру"

Извор: Отац Серафим Роуз, Православље и религија будућности, „Банатски весник“, Београд, 1990., стр.53-59.

Приређивач: „Борба за веру“

Последњи пут ажурирано ( среда, 14 новембар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 35 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.