header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow РЕЧ СВЕТООТАЧКА arrow Са Светим Оцима из дана у дан: Буди задовољан оним што имаш
Са Светим Оцима из дана у дан: Буди задовољан оним што имаш Штампај Е-пошта
уторак, 14 фебруар 2012

 - Сиромаштво уз побожност служи као најпоузданије средство за очување смирења (свети Григорије Богослов).

- Што мање желимо, то више поседујемо.

- Није богат онај ко има много, него онај ко је и малим задовољан.

-Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (свети Јован Златоуст).

-Не презири сиромаштво када га срећеш код других; не плаши га се ако тебе хоће да посети; не стиди га се, ако се већ настанило код тебе (свети Филарет митрополит Московски).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (свети Димитрије Ростовски).

-Богатима су потребни војници и слуге, а сиромашноме није потребан ни сам цар (свети Јован Златоуст).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (свети Антоније Велики).

- Са Тобом, Владико, ми смо у немоћи – силни, у сиромаштву – богати, и у свакој невољи се радујемо (свети Симеон Нови Богослов).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Благостање може бити опасније од сиромаштва, а сиромаштво спасоносније од благостања. Не завиди благостању и не клони духом у сиромаштву (свети Филарет митрополит Московски).

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (свети Тихон Задонски).

-Оставите тугу због онога што немате и научите да благодарите на ономе што имате (свети Василије Велики).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (свети Василије Велики).

http://predanje-ms.blogspot.com

Последњи пут ажурирано ( уторак, 14 фебруар 2012 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 46 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.