АМФИЛОХИЈЕ УСТУКНУО ПРЕД СТАВОМ ВЕЋИНЕ
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије био је главни иницијатор да се патријарху Павлу на потпис однесе текст молбе да буде разрешен дужности и први који је у уторак ујутру одустао од идеје да се Сабор прогласи за изборни и да се изабере нови патријарх.
Након бојкота јутарње литургије схватио је да нема већину која би га изгласала за једног од три кандидата од којих се извлачи име новог патријарха, каже за „Блиц” један владика који је захтевао анонимност. Владика каже да је митрополит Амфилохије на крају првог дана заседања Сабора поручио старијим владикама да би „требало да часте” јер је победила њихова опција. Одговорено му је: „Високопреосвештени, није победила опција, већ небо и Свети дух!” Званичним саопштењем СПЦ да је Сабор одлучио да замоли патријарха Павла да, и поред здравственог стања и физичке немоћи, остане на челу СПЦ, стављена је за сада тачка на сукоб владика око тога да ли треба бирати новог патријарха јер актуелни не може да води Цркву „као што тело не функционише без главе”. Међутим, овој одлуци претходила је целодневна бурна саборска расправа у којој су предњачиле старије и конзервативније владике које су се противиле да се Сабор прогласи за изборни. Владике које су сматрале да Цркви треба нови поглавар нису се истицале, а како тврде извори „Блица” из Патријаршије, посебно је била уочиљива повученост митрополита Амфилохија, од кога се очекивало да заседању да основни тон и доведе владике до одлуке о проглашењу изборног Сабора. Један од владика каже да је митрополит био обесхрабрен чињеницом да је, уместо 45 владика на свету архијерејску литургију дошло свега 18 архијереја, као и да се због тога одустало од претходно усаглашеног сценарија да се и призив Духа светога обави у Саборној цркви. Према причи неколико владика, на почетку заседања архијереји су инсистирали да их Синод увери у аутентичност молбе патријарха Павла о повлачењу са трона СПЦ. Тај документ им је прочитан и пружен на увид. Било је очигледно, тврде владике, да је писмо написао Синод, а да га је патријарх само потписао. Епископ канадски Георгије каже за „Блиц” да је евидентно, као што им је и појашњено, да је писмо саставио Синод. - Није га саставио патријарх. Он га је тешком муком потписао - каже епископ Георгије. На захтев архијереја да се појасни до детаља под којим условима је потписана молба речено им је да му је писмо прочитано „пажљиво, споро, тихо, да би патријарх могао боље схватити њен садржај”. Владика Георгије описује да се поред захтева о повлачењу види патријархов потпис, а поред његовог и потписи свих присутних - четворице чланова Синода и секретара Синода Саве Јовића. - Незахвално је примити се улоге поглавара док је жив патријарх. То би носило приговоре јавности, а можда би приговарали и епископи. Све то имало је, верујем, ефеката на дискусију која је вођена од првог момента па до пред само вече, када је одлучено да се молба патријарха о повлачењу скине с дневног реда. Лично сматрам да је свако дискутовао по савести, срцу и осећањима, уз све поштовање према патријарху, који је неоспорно најсветији међу нама. Његов физички недостатак је нека препрека у Сабору, али његово вештачко смењивање још је већа катастрофа за Сабор - каже владика канадски Георгије. Јуче ујутру је потписан записник са првог дана заседања и тек тиме је саборска одлука постала званична. Овако је новинарима јуче генерални секретар Синода Саво Јовић објаснио своје одбијање да прекјуче потврди незваничну вест о доживотном останку патријарха на челу СПЦ. - Молбу патријарха нисмо одбацили, већ смо је примили на знање, али је патријарх умољен да, и поред здравственог стања и физичке немоћи, остане на челу СПЦ. Синод ће вршити дужност патријарха, као што је то чинио и до сада. Сабор ће одлучити на који начин ће одлуку Сабора саопштити патријарху - рекао је новинарима пред Патријаршијом Саво Јовић, генерални секретар Синода, и демантовао вести да су митрополиту Амфилохију проширена овлашћења. Према секретаровом објашњењу, митрополит Амфилохије, по Уставу, не може имати већа овлашћења од досадашњих и, конкретно, он ће наставити да буде заменик патријарха што се тиче Митрополије београдско-карловачке, наставиће да председава седницама Синода и Сабором, „ради све што заменик патријарха треба да ради”. Међутим, како „Блиц” сазнаје, Амфилохију су проширена овлашћења у домену црквене просвете. - Није важно да ли су владике гласале о предлогу Синода. Чак и ако неко интимно није био за одлуку он је поштује као да је донета једногласно - рекао је Саво Јовић. Оваквим званичним објашњењем владике су на дипломатски начин у страну склониле питања зашто је Синод без овлашћења Сабора болесном и немоћном човеку носио папир са молбом за разрешење да је потпише, да ли је у питању манипулација вољом патријарха, а пре свега спречиле да се види подељеност међу њима, објашњава саговорник из Патријаршије. Владика нишки Иринеј оценио је јуче за „Блиц” да ће патријарх Павле прихватити одлуку Светог архијерејског сабора да остане на челу Српске православне цркве. - Он се увек покоравао одлукама Сабора - кратко је прокоментарисао је епископ Епархије нишке. Према речима владике Иринеја, жеља епископа је била да патријарх остане на трону, а таква одлука је „донета једногласно”. Он је потврдио да је пре неколико дана на ВМА у Београду поново посетио патријарха Павла, да је разговарао с њим и да је његово здравствено стање и даље „непромењено”. Одлука Архијерејског сабора изнад је одлуке патријарха и чак и ако одбије да повуче молбу о одласку са трона, Његова светост остаје на месту поглавара СПС доживотно. - Прича о избору новог патријарха је завршена. О томе се више не расправља, нити ће на овом редовном јесењем заседању Сабора. Одлазак делегације код патријарха, како би га умолили о повлачењу његове одлуке, само је формалне природе. Одлука Сабора да је патријарх Павле на доживотној функцији неприкосновена је - каже један од владика СПЦ. Делегација која је јуче посетила патријарха, како нам објашњава владика, није имала за задатак да провери аутентичност молбе патријарха. Прилику да се увере у аутентичност овог документа имали су сви архијереји првог дана Сабора. - Није то била редовна ситуација. Тражио се излаз. Архијереји су исказивали став да им је јасно да је патријарх болестан, и у ситуацији сходно његовим годинама онемогућен да обавља послове, али исто тако су тврдили да ти послови иду даље и да нису блокирани, јер су овлашћења пренета на Свети синод. Без гласања, остављена је ситуација као што је била и до Сабора - каже овај владика. __________________________________________ Наставак Сабора о судбини СПЦ у Македонији У наставку Сабора јуче се расправљало о две важне теме: судбини Српске православне цркве у Македонији, коју македонска држава не признаје и не жели да региструје, те недавном сукобу између двојице епископа Артемија и Теодосија. Као и у случају централне теме овог заседања, избора новог патријарха, архијереји су подељени. Један део је за реалност у погледу односа СПЦ и Македонске цркве, други истрајавају у непризнавању ове друге, по цену погоршања међудржавних односа. Георгије: Избегнута поларизација - Иако је на прекјучерашњем Сабору било опречних ставова и дискусије која је трајала од ујутру до увече, избегнуто је гласање како то не би показало поларизацију Сабора. На крају је ипак дошло до сагласја и јединства - изјавио је за „Блиц” епископ канадски Георгије. Амфилохије: Одлука Сабора је јасна Митрополит црногорско-приморски Амфилохије рекао је јуче за „Блиц” да је у саопштењу СПЦ све јасно речено, одбивши да детаљније опише како је Сабор дошао до одлуке о одбијању молбе патријарха о повлачењу са трона СПЦ. - Одлука Сабора је да патријарх Павле остане на челу СПЦ доживотно. У тој одлуци нема ничега што је нејасно. Патријарха свакодневно посећују представници Синода и Сабора. Његова светост сваког јутра се причешћује и као што сам то и сам чинио често и сутра ујутру идем да га причестим - рекао је јуче митрополит Амфилохије. __________________________________________ Одлагање избора по сценарију „босанског лобија“ „Очигледно нема договора”, биле су речи митрополита црногорско-приморског Амфилохија, којима је прексиноћ, нешто пре 19 часова, прекинуо вишечасовну расправу владика на првом дану заседања Сабора. Тиме је митрополит као председавајући изнео свој став - да патријарх Павле остаје на трону. Епископи који се сврставају у такозвани босански лоби били су најгласнији противници избора новог патријарха, а њима се прикључио и део владика из дијаспоре. Један од гласнијих био је епископ банатски Никанор, близак Отачаственом покрету „Образ”, за кога се у Цркви наводи да координира упаде присталица „Образа” на литургије у другим епархијама, посебно у Браничевској епархији, где је епископ Игњатије. - Уколико се бира нови патријарх, ја му на устоличење нећу доћи - био је искључив Никанор. У последње време босанској линији све је приврженији и владика рашко-призренски Артемије. Он је прекјуче питање упутио директно митрополиту црногорско-приморском. - Ко је патријарху написао молбу? - питао је. На то му је одговорено да у његовом залагању против избора патријарха има контрадикторности - јер ако је против то значи да се залаже да и даље управља Синод, тело у које сумња. Добро упућени извор „Блица” у дешавања у Српској цркви, али коме су доступне и информације са Сабора, тврди да ипак, на заседању није било директних оптужби да је патријархова молба лажирана. Овај део расправе је изостао јер је међу владикама које су биле на ВМА када је патријарх потписао молбу био епископ милешевски Филарет, близак епископу зворничко-тузланском Василију. За Филарета, који је иначе против избора патријарха, зна се да би одмах јавно оптужио митрополита. Шта се заправо догађа међу владикама и у Српској православној цркви? Млађе владике би рекле да се изгубила саборност. Јединство на коме Црква између осталог почива и што је одржава. Бојажљиво без жеље да се мешају у послове других епархија, додају и да је управо у томе проблем - без патријарха свако ради у својој епархији шта хоће. Према мишљењу нашег саговорника да је „босански лоби” имао свог кандидата, овај Сабор би био изборни. Владика зворничко-тузлански Василије говорио је на Сабору. Он слови за једног од главних противника митрополита Амфилохија. Према сазнањима „Блица”, из његових речи није се баш могло разумети да ли је за избор или не. - Али ако се бира, за то сам да буде владика млађи од 60 година - рекао је на крају свог излагања владика Василије. Већина на Сабору је помислила да мисли на владику захумско-херцеговачког Григорија, који би иначе вероватно добио већинску подршку. А то би значило да би се патријарх бирао већинским гласањем, а не жребом, јер Сабор има једног кандидата који може добити већину. После излагања владике Василија, управо су њему блиске владике почеле са наводима да су против. То је осталим владикама било неуобичајено, а, може се претпоставити, и митрополиту. До сада се мање-више све договарало унапред. Добро упућени извор „Блица” каже да је управо у томе била поента. Владика зворничко-тузлански је заправо против избора јер његова група нема кандидата. А навођењем млађег за кога сви знају ко би то могао бити, практично се поиграо и унео раздор између митрополита Амфилохија и младог владике Григорија, који су иначе у јако добрим односима. Ова група владика помишљала је да предложи владику бањалучког Јефрема, али то није била и његова жеља. По неким наводима, у игри је био и епископ бачки Иринеј, али је се од овог избора на крају одустало „јер са овим владиком не би могли довека да управљају”. Да су „босанци” имали свог кандидата у групи која је против изборног Сабора остале би усамљене владике попут шабачког Лаврентија за кога се верује да је срцем говорио да не треба бирати новог патријарха за живота Павла. Ж. Јевтић http://www.blic.co.yu/temadana.php?id=65219 |