header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow САОПШТЕЊА arrow Уредништво: Епископ бачки Иринеј Буловић не говори у име СПЦ
Уредништво: Епископ бачки Иринеј Буловић не говори у име СПЦ Штампај Е-пошта
четвртак, 16 фебруар 2012

Последњих дана, нарочито, сведоци смо политизације Српске Православне Цркве и њеног увлачења у дневнополитичка препуцавања (под видом њене одбране), чиме се Српска Црква дискредитује и наноси непроцењива штета кредибилитету који има у народу. Главни виновник овог антицрквеног замешатељства јесте епископ бачки Иринеј Буловић, самозвани и доживотни „портпарол“ СПЦ.

Читава српска друштвена јавност треба да зна да овај човек, као человођа групе екуменистичко-новотарских узурпатора црквене власти, не говори у име Српске Православне Цркве нити њених верника. Сва његова иступања у јавности, и тобожња "саопштења за јавност СПЦ", која он потписује, изражавају његове личне ставове и ставове мале групе његових истомишљеника.

Својим досадашњим антицрквеним деловањем, укључујући и горепоменуто, управо су екуменистичко-новотарски епископи довели Српску Цркву у тешку ситуацију у којој се налази. И на њима се испунише речи Светог Апостола Павла Јер се име Божије због вас хули међу незнабошцима” (Рим.2,24). А да је истинито тврђење које износимо већ неко време, да је Српска Црква окупирана, потврђује, поред много чега другог, и најновија изјава епископа Иринеја за дневни лист „Данас“ (доносимо у прилогу), у којој каже да је „његова дужност, на коју није сам себе изабрао и поставио, да ставове Цркве адекватно формулише“ и да „нема разлога да се Синод посебно бави овим невеселим, сећања недостојним темама“, јер је то он учинио у име Синода. Јасно је, дакле, да је Синод оруђе у рукама Иринеја Буловића. И не само да је потчинио себи Синод, већ покушава да читаву Српску Цркву стави у своју службу, тобожњим говорењем у њено име. По угледу на Француског краља Луја XIV, који је узвикнуо: „Држава – то сам ја!“,  епископ бачки умишља: Српска Црква – то сам ја! Но, изгледа да је владика Иринеј Буловић надишао ову своју умишљену улогу, па се сада већ уживео у улогу некаквог „Њу Ејџ Патријарха“. Јер, у поменутој изјави за „Данас“, каже: „...Браним слободу своје Цркве, верника свих других Цркава и верских заједница, јавног исповедања вере и њеног несметаног практиковања.“ Сваком, иоле разумном човеку, јасно је да остале верске заједнице немају потребу да их „брани“ Иринеј Буловић (и од кога ли?), јер се на челима ових заједница, очигледно је, налазе људи који умеју да чувају њихов углед и достојанство, за разлику од Иринеја Буловића и његових истомишљеника који Српску Цркву извргавају руглу развлачећи је по новинама у бесплодним политичким препуцавањима. (У којима испољава невиђену ароганцију, користи речник недостојан православних хришћана, и пројављује тежњу да свој карактеристични деспотизам примени и у стварима које нису у надлежности Цркве – што га, свакако, не квалификује за њеног достојног репрезента.)

Уосталом, какво добро може произићи из полемике с политичарима, заступницима тзв. другосрбијанске идеологије, који су познати по изјавама да ће Србија бити модерна држава са Србима или без њих - онима који се отворено залажу за антихришћанске вредности глобализма? Но, упркос тој чињеници, сматрамо да је за унутрашњи живот Српске Цркве, њену слободу у Христу и њено јединство, далеко опаснији делатни екстремизам њених екуменистичко-новотарских окупатора, него екстремистичке изјаве њихових политичких опонената.

 +++

У име Цркве одговарам на клевете политичара

Србија нема јединствену власт, већ интересну конфедерацију антагонистички настројених министарстава под контролом партија

Нови Сад, Београд - Члан Светог архијерејског синода и портпарол СПЦ епископ бачки Иринеј (Буловић) објашњава за Данас да у свему што се протеклих недеља догађало у вези с обележавањем новосадске Рације „нема полемика, сукобљавања и размењивања изјава с било којим политичарем или страначким функционером, него постоје одговори СПЦ на нападе и клевете против Цркве“.

Он објашњава да је „његова дужност, на коју није сам себе изабрао и поставио, да ставове Цркве адекватно формулише“ и да „нема разлога да се Синод посебно бави овим невеселим, сећања недостојним темама“, јер је то он учинио у име Синода.

Да ли постоји разлог због ког сте се, мимо досадашњег става и увек доброг односа с властима, овог пута јавно и директно сукобили са челницима Новог Сада и лидером опозиционе ЛДП?

- Ваша формулација одише тенденциозношћу, ако не и малициозношћу. Ја сам у име Цркве, по служби и мандату који ми је она поверила, одговорио на нападе, лажи и клевете намењене управо њој, а не мени као „грађанину Буловићу”, како ме је у својој запенушаној полемици називао један од клеветника. На основу чега ми приписујете промену мога става и откуд Вам идеја да сам увек у добрим односима с властима? Мој став, службени и лични, увек је био исти – став Цркве и њеног Јеванђеља. Он гласи: цару царево, а Божје Богу, све дотле док „цар” или власт не посегне и за оним што по природи ствари не припада њој него само Богу, а када се то деси, као што се десило приликом обележавања 70. годишњице Рације и после тога, онда се примењује јеванђелско начело да се већма ваља покоравати Богу него људима. Зар озбиљно мислите да градски магистрат Новога Сада представља власт или државу? Ако им испад Чеде Јовановића значи подршку, не завидим им. Најзад, код нас не постоји јединствена власт, него лабава интересна конфедерација антагонистички настројених министарстава под контролом ове или оне партије.

Да ли ове спорове с политичарима треба доводити у везу са њиховом страначком припадношћу, као и с односом њихових странака према СПЦ?

- Моји јавни иступи у својству портпарола СПЦ немају везе ни са чијом страначком припадношћу. Црква је изван и изнад партија. Ипак, добро сте осетили, то има везе с односом појединих странака према СПЦ. Не узвраћајући злом за зло и не одговарајући равном мером ни истим методима, браним слободу своје Цркве, верника свих других Цркава и верских заједница, јавног исповедања вере и њеног несметаног практиковања. То не могу лако да поднесу малобројни, али агресивни богоборци у нашем друштву. Нарочито су бучни и жучни криптомарксисти или чак криптостаљинисти камуфлирани у псеудо-европејце. Срећом, не могу да сакрију своје биографије и библиографије.

http://www.danas.rs/danasrs/politika/u_ime_crkve_odgovaram_na_klevete_politicara.56.html?news_id=234010

 

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 16 фебруар 2012 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 20 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.