(БЕС)Поредак Свете Литургије епископа браничевског Игњатија мидића и његових следбеника

1. Не узимају време – не читају молитве:

- затим молитве: ''Господе пружи руку своју..., Ући ћу у  дом твој... ''(наведене молитве свештенослужитељ изговара до облачења).

2.  Литургију служе са непрекидно отвореним  дверима.

3. У Великој јектенији, на почетку Литургије, не помињу душу. Уместо исправног: ''За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо'', говоре: ''За вишњи мир и спасење наше, Господу се помолимо''. 

4.  Не певају блаженства, већ произвољно изабране антифоне.

5.  Уместо исправног: ''За оваj свети храм...'', изговарају: ''За ову свету цркву...''

6. При изговарању: ''Помињући, пресвету, пречисту... и сав живот свој Христу Богу предајмо'', свештенослужитељи се, уместо икони Христовој, клањају епископу.

7.  У Прозбеној јектенији после Великог входа, уместо: ''Оно што је добро и корисно душама нашим од Господа молимо'', изговарају: ''Оно што је добро и корисно нама од Господа молимо''.

8.  При изговарању речи: ''Горе имајмо срца'' подижу руке у правцу запада, а на речи: ''Заблагодаримо Господу'', клањају се у правцу запада.

9.  Не дозвољавају да народ пева: ''Достојно и праведно јест поклањатисја Отцу и Сину и Свјатому Духу, троицје јединосушчњеј и нераздјељњеј'', већ само: ''Достојно и праведно јест''. За то време свештенослужитељ чита гласно молитву: ''Достојно је и праведно Тебе певати...'', која се по правилу чита тајно. 

10. При изговарању речи: ''Узмите,  једите, ово је Тело моје...'', не показују руком према светом дискосу, а приликом изговарања речи: ''Пијте из ње сви...'' не показују руком на свети путир, како је исправно.

11.  Изговарају наглас молитву: ''Сећајући се дакле ове спасоносне заповести...'', која се по правилу говори тихо.              

12. Не дозвољавају да народ пева: ''И молимтисја Боже наш'' два пута дугачко и два пута кратко, већ само једно дугачко.

13. За време Епиклезе изостављају Тропар трећег часа као и стихове: ''Срце чисто саздај у мени...'', и ''Не одбаци ме од лица Твога...''

14. Читају наглас молитву Епиклезе: ''Још Ти приносимо ову разумну и бескрвну службу...'' а треба тихо.

15.  После претварања Дарова изговарају наглас, уместо тихо, молитве: ''Да ове свете Тајне буду онима који се причешћују...'' и '' Још Ти приносимо ову разумну службу...''

16. Изговарају наглас, уместо тихо, молитву: '' Помени, Господе, град овај...''

17. Избацили су у целости прозбену јектенију испред “Оче наш”.

18.  Избацили су молитву: ''Чуј, Господе, Исусе Христе, Боже наш...'', која се чита тихо и долази испред ''Светиње светима''.

19. Приликом служења више свештеника  не причешћују се сами, свако за себе, већ најстарији по рукоположењу причешћује остале. 

20.  Свештеници се причешћују Крвљу Господњом само једанпут, уместо три пута.

21.  Не читају молитве пред причешће верника: ''Верујем Господе и исповедам ...''

22.  Причешћују вернике са сједињеним честицама уместо само са Ни, Ка.

23.  Вернике причешћује ђакон уместо свештеника или епископа.

24. Не изговарају формулу, коју по правилу говори свештеник, приликом причешћивања верника: ''Причешћује се слуга Божји ( име ) пречасним и пресветим Телом и Крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа на отпуштење грехова и на живот вечни'', већ само: ''Тело и Крв Христова'' ( као латини ).

25.  После отпуста не читају благодарне молитве после Светог Причешћа, којих је пет на броју  на крају служебника.

26.  Не читају: ''Сада отпусташ у миру слугу твога, Господе...'', трисвето, Оче наш, тропар Светог Јована  Златоустог, Слава: кондак његов, И сада: ''Непостидна  Заштитнице хришћана...''Господи помилуј 12 пута, ''Часнију од херувима...'': Слава, И сада, и мали отпуст.

+++ 

НОВОТАРИЈЕ У ПОРЕТКУ СВЕТЕ ЛИТУРГИЈЕ НА КОЈОЈ СЕ ВРШИ СВЕТА ТАЈНА

КРШТЕЊА ИЛИ ВЕНЧАЊА
       

1.  Свету Литургију  епископ или свештеници почињу са: ''Благословено царство...'', не у олтару како је прописано, већ у лађи цркве над столом за ту прилику постављеном.

2.  Из Свете Литургије избацују у потпуности следеће делове: први антифон, молитву првог антифона, прву малу јектенију, други антифон, молитву другог антифона, другу малу јектенију, блаженства, молитву трећег антифона.

 +++

ЈОШ НЕКЕ НОВОТАРИЈЕ ЕПИСКОПА ИГЊАТИЈА
 

1.  Свештенике и ђаконе рукополаже без претходно извршене исповести и  положене заклетве.

2. Вернике причешћује без претходно извршене припреме: постом, молитвом, покајањем  (које се пројављује кроз опраштање свима који су нас на било који начин увредили - што представља у ствари чин помирења са Господом), исповешћу и молитвеним  правилом пред Свето причешће.

3.  Даје благослов за венчања у току поста.

4. Разрешава да се на црквеним славама и сахранама једе месо у току Сиропусне седмице.

5.  Резање славског колача обавља пре почетка Свете Литургије противно досадашњој пракси, а приликом самог резања не изговарају (епископ и свештеници који га следе у новотаријама) прописану формулу: ''Господе Исусе Христе Боже наш благослови хлеб и вино...'', три пута, већ само говоре: ''У славу и част ''.

6.  Уочено је, такође, да епископ Игњатије и свештеници који га следе у новотаријама , после обављене Свете тајне крштења перу руке над освештаном водом употребљеном у овој светој тајни.

7.  На црквеним славама не обављају, у требнику прописану, литију око храма.
 

НАПОМЕНА:

Поред горе побројаних новотарија и противканонских поступања, епископ Игњатије шири и многа лажна учења, као што су рецимо: лажна учења о томе да је душа смртна и да Царство Божије не постоји, да су Светитељи Христови бајка, хули на Свете Мошти а и самом Господу Христу се смели да условљава постојање нашим веровањем у њега. Епископ Игњатије, изнад свега, бахато одбацује и не поштује одлуке Светог архијерејског сабора и у својој епархији служи противно типику ширећи противканонско учење да ''Сабор није изнад епископа''.

Ширећи ова лажна учења епископ Игњатије саблазни верна чеда Христова, а оне млаке и слабе у вери вуче у погибељ вечну. Прихватање лажног учења је убиство душе, вели Свети Василије Велики. Колико је душа саблажњена оваквим лажним учењима Игњатија Мидића, а колико затрована само Бог зна, али ако ми себе називамо православнима, на овакве отворене хуле не смемо ћутати. У питању је наше спасење и спасење наше деце, према коме никако не смемо остати равнодушни.