СВЕТОСАВСКА ДУХОВНА МИСИЈА

ПРЕДЛОГ:

ЖИВИЦУ ТУЦИЋА ИЗОПШТИТИ ИЗ ЦРКВЕ

Као што је познато, ми смо се већ раније оглашавали по питању штетности деловања Живице Туцића по правоверје у СПЦркви, текстом „Живица Туцић против правоверја у СПЦ.“

Циљ тог нашег написа био је да  нашу православну јавност упозоримо на штеточинско деловање Живице Туцића по јединство СПЦркве и правоверје у њој.

Живица Туцић има свакако слободу и могућности да износи као „верски аналитичар“ своје ставове и коментарише догађања у Српској православној Цркви (чиме наноси велику штету нашој Цркви), али му се не сме допустити да ово чини као припадник Српске православне Цркве, макар што је он припадник наше Цркве само номинално.

Беспредметно је анализирати многе његове изјаве дате медијима. Сваком здравомислећем човеку, при томе православцу, јасно је да Туцић има задатак који предано и испуњава, а то је: учинити све да се у Српској православној Цркви уништи правоверје, и као такву је лако утопити у синкретистичку папазјанију религије антихриста.

Информативна служба СПЦркве је 5. новембра 2008. године, издала саопштење за јавност у коме обавештава јавност: „... да тзв. Верска информативна агенција ради без благослова Српске Православне Цркве. Наиме, обавештени смо да је 2004. године основана задужбина Света Јелисавета, те да у оквиру те приватне организације ради поменута служба. Вести које ова агенција објављује непроверене су и потичу из нерелевантних извора.

        http://www.spc.rs/sr/saopstenje_za_javnost_o_tzv_verskoj_informativnoj_agenciji

        Непосредни повод за оглашавање Информативне службе СПЦркве била је вест коју је пренела Туцићева „ВИА“, да васељенски патријарх Вартоломеј I и поглавар грчке православне Цркве на Литургији у Драми нису помињали патријарха Павла.

        Сигурни смо да нико није ни мислио да „ВИА“ има званично благослов СПЦркве за свој рад. Но, симтоматично је да се Информативна служба СПЦркве није оглашавала ни у једној другој прилици, када су вести „ВИА“ и „анализе“ Живице Туцића биле штетне по канонски поредак – јединство СПЦркве и правоверје у њој, а исте ишле у прилог неким црквеним великодостојницима (нарочито по питању избора за место патријарха). Живица Туцић је преношењем вести о непомињању Патријарха Павла од стране васељенског јеретика Вартоломеја очигледно исхитрио, и нанео штету плану за избор новог патријарха на јесењем Сабору СПЦркве. Православна јавност је оштро реаговала, јер се радило о веома провидном и јасном лобирању у корист избора митрополита Амфилохија за место патријарха.

         Колику је штету Живица Туцић нанео горе неведеним плановима својом исхитреном вешћу, говори чињеница ограђивања Информативне службе СПЦ од „ВИА“. Туцић са жаљењем констатује у својој реакцији на саопштење Информативане службе СПЦ: „У досадашњем вишегодишњем раду ВИА није добила ниједну конкретну примедбу да су њене информације 'непроверене' или да је користила 'нерелевантне' изворе“. Значи, Туцић је пренео веродостојну информацију, али штетну по „одређене црквене кругове“ и њихове планове.

 Туцић је чак осетио потребу да упути савет будућем патријарху СПЦркве (мислећи да ће то бити митрополит Амфилохије):

Туцић је рекао да је на будућем патријарху да сагледа реално стање у Цркви и то шта је дели и омета. 

 „...Ради тог јединства потребно је каткад, кад друго не помаже, бити и веома одлучан. Тако је недавно поступила Руска црква у вези са покушајем стварања унутрашње деобе. Монолитност се не тражи, легитимна су различита мишљења до степена док она не изазивају процепе - каже Туцић.“

http://www.glassrpske.com/vijest/3/drustvo/13549/lat/Vjerski-analiticar-Zivica-Tucic-U-SPC-ima-podjela-ali-nema-raskola.html

Ето тако треба, по Туцићу, поступати са онима који се противе галопирајућој екуменизацији СПЦркве. Требало је тако поступити, али у обрнутом смеру, и рашчинити све непослушне Сабору клирике, а мирјане, попут Живице Туцића, изопштити из Цркве.

Туцић се залаже за „јединство у СПЦркви, али ево како он то јединство схвата:

„У СПЦ има подела, али нема, хвала Господу Богу, раскола и надамо се да их неће бити. Разлике су различите природе – регионалне, догматске, генерацијске. Има врло различитих мишљења о питањима екуменизма, литургије, Косова, односа са државом, квазизилотизма.  Поделе у друштву, како код нас, али и код вас, су дубоке, разлике се неретко преувеличавају и оне не заобилазе ни Цркву. Потребан је дух саборности, осећај за целину Цркве и народа - истиче он.“

http://www.glassrpske.com/vijest/3/drustvo/13549/lat/Vjerski-analiticar-Zivica-Tucic-U-SPC-ima-podjela-ali-nema-raskola.html

Живица Туцић нам је овде ускратио једну преко потребну „анализу“, наиме, ако између епископа СПЦркве постоје догматске разлике, у чему се огледа онда њихово јединство. С обзиром да је Туцић верник екуменизма, религије антихриста, јасно је да он јединство унутар једне цркве схвата као јединство у различитости. Сасвим екуменистички.

Живица Туцић је својски испуњавао пред јесење заседање САСабора, свој задатак – лобирање за избор новог патријарха. У томе је наступао без икаквих обзира и такта, па је за агенцију Ројтерс, изјавио следеће:

"Сада је Србија након рата, након бомбардовања, сада је Србија веома нормална, демократска земља и све се у овој земљи променило - само не Црква," рекао је Живица Туцић, београдски издавач независних верских публикација. "То није могуће са старим патријархом."

http://www.reuters.com/article/worldNews/idUSTRE4A807K20081109?feedType=RSS&feedName=worldNews&pageNumber=1&virtualBrandChannel=0

Значи, Цркву треба по Туцићу по сваку цену реформисати, и зато је било потребно изабрати новог патријарха. После одлуке Сабора да се не прихвати „молба“ Патријарха Павла да буде разрешен патријарашких обавеза, Туцић се чудом чудио шта се догодило (а све је било добро припремљено):

„Живица Туцић, вјерски аналитичар, казао је да је помало изненађен оваквом одлуком Сабора СПЦ, иако је и сам раније помињао да би таква могућност могла да постоји.“

http://www.nezavisne.com/dogadjaji/vijesti/32265/Ne-zuriti-s-izborom-novog-patrijarha.html

Све је било добро припремљено, али само је једно недостајало: „Ал' не рече Туре, ако Бог да!“

На крају овог нашег написа, као закључак, изнећемо наш предлог како се треба односити према вестима које преноси „ВИА“, и изјавама и анализама које износи Живица Туцић. Онима који износе и шире лажи, не сме се ништа веровати, макар по некада и истину говорили.

Ево како је поступао Господ наш Исус Христос, када су демони говорили истину и разглашавали Га као Сина Божијега:

„И нечисти духови кад год би га видјели, припадаху к њему и викаху говорећи: Ти си Син Божији. И много им пријећаше да га не разглашавају“ (Мк. 3,11-12).

На  исти начин постули су према лажљивцима и Свети апостоли:

„Догоди се пак кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и гатајући доношаше велики добитак својим господарима. Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: Ови су људи слуге Бога Вишњега, који нам јављају пут спасења. И овако чињаше много дана. А када се Павлу досади, окрену се и рече духу: Заповиједам ти именом Господа Исуса Христа, изиђи из ње! И изађе у тај час“ (Дела 16, 16-18).

Наше су снаге мале, и немамо силе да из лажљиваца истерамо зле духове. Али имамо моћи да предложимо изопштавање из Цркве оног који руши јединство СПЦркве и правоверје у њој. Макар зато да нам савест буде мирна.