header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow АПОКАЛИПСА arrow Заблуде аутора "Посланице оца Јована Крестјанкина" о ИНН и електронским личним документима
Заблуде аутора "Посланице оца Јована Крестјанкина" о ИНН и електронским личним документима Штампај Е-пошта
субота, 17 март 2012

 ЗБОГ ЧЕГА ПРАВОСЛАВНИ НЕ МОГУ ПРИХВАТИТИ „ПОСЛАНИЦУ ОЦА ЈОВАНА (КРЕСТЈАНКИН) О ИНН“

 

 5. фебруара навршило се шест година од упокојења оца Јована (Крестјанкин) – старца поштованог од многих православних, духовника Свето-Успенског Псково-Печерског манастира. Поводом тог догађаја објављујемо критичку анализу „Посланице Старца“, коју је он написао (или чак само потписао – прим.ред."Православни Апологет") под притиском са стране, супротно позицији коју је раније исказивао, мудро упозоравајући братију на време које долази. Ставови изнети у „Посланици“ имали су велики, ако не и пресудан утицај на однос православних према ИНН (лични идентификациони порески број) и електронским личним документима.


Сада, пошто је прошло више од десет година од писања поменуте „Посланице“ и када су се открили сви детаљи глобализације као антихумане појаве, чији саставни део јесте и ИНН  - име човека у глобалног систему рачуноводства и контроле, - усмерене на промену ума и свести човека и његове природе, јасније поимамо заблуде исказане у њој. /.../

 

Убрзана секуларизација црквене свести, превласт чисто светских и материјалних интереса, промена начина живота клирика и епископата – очигледно су сведочанство промене свести. То се догађа када човек учини озбиљан преступ у области вероучења.  Такав преступ јесте изумевање лукавог учења о наводној безопасности примања ИНН, а сада и електронских пасоша./.../

 

Објављујемо анализу тзв. „Посланице оца Јована“ како бисмо показали да је она погрешна и да је вргла нашу Помесну Цркву (Руску - прим."Борба за веру") у стање раздора и озбиљне дезорганизованости.

 

 

1. Да ли је критика свештенОНачалија расколничка делатност

 

Основна идеја која провејава у „Посланици оца Јована“ - по сваку цену сачувати послушање црквеном свештеноначалију.

 

Послушање, по учењу преп. Јована Лествичника, јесте највећа добродетељ. И у светоотачким делима говори се о послушању у духовном животу, које треба да се пројави пре свега у односу према духовнику-старцу. Суштина живота у послушању састоји се:

 

- у одрицању од своје греховне и страсне воље;

 

- кроз праксу учити се испуњавању воље Божије.

 

/.../ Послушање свештеноначалију спада у домен канонског живота Цркве. То се пре свега тиче узајамних односа свештеника и епископа. Свима су добро познате изреке Свештеномученика Игњатија Богоносца: „Где је епископ – тамо је и Црква“, „епископ – то је икона Христа, а свештеници  - иконе апостола“; „ништа не радити без приволе епископа“ итд. Али, по учењу Цркве, чак ни овде епископ, као „домостројитељ тајни Христових“, нема право да пројави ауторитарност своје власти – власти која му је Богом дана ради изграђивања Цркве Христове. Епископ – то је отац, а не немилосрдан администратор с неограниченом влашћу.

 

Он не дејствује просто с позиције власти, но с љубављу и кротошћу; он не долази са жезлом за мучење. Ради разрешавања спорних догматских питања, епископи су свагда сазивали саборе. Ти су се сабори бавили темељним разматрањем насталих проблема. Такви су, на пример, били Сабори у 3. веку у Картагини, који су разматрали питања крштавања деце и новацијанског раскола. Детаљном разматрању од стране два Александријска Помесна Сабора било је подвргнуто учење, касније проглашено јересју, презвитера Арија. Саборност црквених одлука не пројављује се у беспоговорном прихватању раније усвојених инструкција, већ у томе да се спозна истина.

 

Осим тога, животност Цркве састоји се у томе да у разматрању питања учествују не само епископи, већ и монаси, а такође и мирјани.

 

У Православној Цркви чувари вере нису само епископи, већ сав народ Божији, пуноћа клира и мирјана – Тело Христово. У случају да епископ греши у вери, обавезни су да га критикују и клирици и мирјани, на којима такође лежи одговорност са очување чистоте Православне вере./.../

 

Свети Тихон, Патријарх Сверуски, писао је: „По учењу Православне Цркве, чувари чистоте вере и отачких предања нису само поглавари Цркве, и није само црквена јерархија у својој пуноћи, већ сво Тело Цркве, следствено - и верујући народ, коме такође припадају и одређена права и глас у црквеним пословима. Предстојатељ појединачне Православне Цркве и Патријарх Сверуски, на пример, није римски папа који располаже неограниченом влашћу. Он не може тирански управљати народом Божијим, не питајући га за сагласност и не узимајући у обзир његову религиозну свест, његова веровања, обичаје и навике/.../“.

 

Ми смо послушни јерархији - свештеноначалију само онда када оно управља и делује у духу Свештеног Предања. Но, када они кваре веру – ми их не слушамо, већ слушамо Свете Оце. Наравно, од сваког од нас се притом тражи страх Божији и дубоко познавање Свештеног Предања, Свештених Канона Цркве – одлука Васељенских и Помесних Сабора, канонских светоотачких текстова. /.../

 

Зато, ако ми сматрамо критику свештеноначалија, које одступа од чистоте вере, за расколничку делатност, онда ми суштински противречимо црквеној самосвести. /.../

 

А сада, хајде да још једном покушамо да размотримо да ли је питање примања ИНН и другог цифарског идентификатора питање вере, или је реч о безопасној технологији која олакшава обраду информација.

 


2. Да ли је питање примања ИНН-а питање вере

 

У писму које се приписује оцу Јовану (Крестјанкину) тврди се да је питање примања ИНН повезано једино с проблемом плаћања пореза држави. >>Драги моји, и ко данас дрско предаје управљање светом мрачним силама? Ко опет, као у време Спаситеља прилази Њему са лукавим питањем: "Кажи нам, дакле, шта ти мислиш: треба ли дати порез ћесару или не?" (Мт. 22:17; Мк. 12:14; Лк. 20:22). А на савременом језику то звучи: "Да ли примити нови систем пореског плаћања или не?<<

 

Но, ако би се радило једино о начину плаћања пореза, онда нико не би протествовао. Преп. Јован Дамаскин, истакнути апологет Православља, указао је свима нама на веома важан принцип за правилну оцену проблема који се јављају: гледати на циљ оног што се дешава. По плодовима њиховим познаћете их (Мт. 7,20).

 

Како би се разумело с којим циљем се уводе ИНН и други административни лични цифарски идентификатори, неопходно је упознати се с владиним документом „ФЦП Електронска Русија“, и документима на међународном нивоу – „Окинавском повељом“ и др. Сви они сведоче о једном циљу идентификације: стварању јединственог планетарног система глобалне контроле и праћењa целокупног човековог живота. Иако у овоме састављачи „писма оца Јована“ не виде ништа апокалиптично и духовно опасно, према том проблему се сасвим другачије односе у братској Грчкој – на Светој Гори Атос и у манастиру Велики Метеори.

 

Увођење међународног информационог система „чини прилично јасним и реално испуњивим узнемирујуће редове из Откривења евангелисте Јована Богослова“, подвлачи се у Обраћању Свештеног Кинота Свете Горе Атос поводом пројекта закона „О заштити човека од прикупљања и коришћења података личног карактера“, Европског информационог система „Шенген“, а такође поводом ратификације и почетка примене у Грчкој Шенгенског споразума.

 

Цифарски идентификатори, поновимо још једанпут, јесу главна карика тог информационог система. Такође, тај систем је преко бар-кода непосредно повезан са бројем 666, што је било доказано, и то више пута, у експертизи спроведеној у Грчкој Цркви, на Светој Гори, од стране наших отачаствених експерата. У односу на оне који одричу и сумњају у то, може се рећи толико, да они не верују зато што не желе да верују и зато што је то неугодно. Зато аутор „Посланице оца Јована“ греши против истине када каже:

 

 Државни проблем у вези са пореским индивидуалним бројевима, трудом непријатеља Божијег, лажним гласинама о увођењу три шестице у ИНН, изазвао је у духовном свету силну смутњу и постао за нас искушење, које је у верујућима пројавило одсуство вере у Бога и поверења у Мајку-Цркву…/.../

 

 >>Драги моји, управо то је циљ непријатеља, увођење у бар-код броја "666", а не неког другог. Али, како је лако и безболно тај фатални број удаљен када је постигао свој циљ! Број је уклоњен, изјава о додељивању бројева повучена, а смутња и раскол у Цркви све су дубљи. И разговори о печату антихриста, о безблагодатности наше Цркве, о блиском крају света узнемиравају умове. И секташка и антицрквена осећања и речи одзвањају и с црквених амвона. У историји Цркве таква су се осећања појављивала више пута, посебно у прериодима политичких потреса, катастрофа, ратова и разноврсних „перестројки“. Чак и велики стубови Цркве су грешили.<<

 

Како су ове речи дијаметрално супротне истанчаним упозорењима о великој опасности које читамо у посланици Свештеног Кинота Свете Горе:

 

„Такође, с чисто православне тачке гледишта, постоји озбиљна узнемиреност и страх поводом могућег угрожавања верских слобода и вређања хришћанских осећања, што се управо и догодило услед бескомпромисног наметања нашој земљи Светског Кодирања Производа (UPS) с коришћењем злогласног броја 666.

 

Према једном ауторитетном мишљењу, опасност од скорог појављивања светског информационог система, сличног европском „Шенгену“, није плод нечије маште, већ, напротив, и реална могућност да у будућности тај систем будe искоришћен од стране антихришћанских снага за наметање светске политичко-економске, а затим и духовне диктатуре, као што је то описано у 13 глави Јованoвог Откривења. На крају крајева, савремени развој информационих технологија, заједно с наметањем међународног информационог система, чине у потпуности разумљивим и реално испуњивим узнемирујуће редове из Откривења Јована Богослова.“

 

Неки од наших богослова поново ће изјавити да су Света Гора и Грчка Црква устале против електронских пасоша, али не и против ИНН. На то одговарамо још једанпут: ми се не противимо ИНН као таквом, већ се противимо читавом систему у коме ИНН представља само почетни корак и неопходну карику. ИНН – то је почетна карика у систему глобалне контроле.

 

Данас, када је већ обнародован председнички Указ „О увођењу нове генерације пасоша“ с биометријским подацима и микрочипом, када ове пасоше узимају наше дипломате и грађани,  ИНН је већ ствар прошлости. Ми смо ушли у нову фазу реализације „Електронске Русије“, фазу отвореног одрицања од Христа, нашта је упозоравао блаженеуспомене старац Пајсије Светогорац: „Примање електронских личних карти с бројем 666 - равно је одрицању од Христа“.

 

Све горе речено сасвим јасно говори о томе да је питање примања ИНН, што значи и ступање у међународни информациони систем, - питање исповедања вере.

 

Пошто се данас већ говори о увођењу пасоша „нове генерације“, то ћемо поводом тога невести резиме саопштења монаха обитељи Велики Метеори:

 

„Примање нових пасоша представља примање аутоматске идентификације, са којом се не може сагласити савест православног хришћанина, зато што ће бити препознатљив по броју 666./.../ Употреба броја 666 на личним картама представља почетну фазу његовог давања на руку или на чело“ (Фалсификовање учења о печату антихриста, Свети Метеори, 1997, Перм: Манагија, 2004.стр.68).

 

Мишљење аутора „Посланице оца Јована“ о томе да је број 666 наводно уклоњен из ИНН, апослутно је нетачно. Из захтева за добијање ИНН у Москви био је повучен само бар-код, али не и број 666. Како не би било забуне понављамо да цифарски идентификатори (ради се о комбинацији бројева од десет или дванаест цифара које пореска инспекција додељује људима у Русији - прим.“Борба за веру“) немају број 666. Он се у виду машински читљивих трака налази само на бар коду EAN 13 – UPC 1. То је несумњиво, јер је Грчка Црква, пре него што прогласила присуство броја антихриста у систему електронске евиденције, спровела детаљну анализу, која се заснива на осам независних стручних закључака. Тај број као системски не може се одбацити, што је власт званично саопштила Грчкој Цркви.

 

 

3. ДА ЛИ СУ ЈЕДНАКИ ПО ЗНАЧАЈУ БРОЈЕВИ ДОДЕЉИВАНИ У КОНЦ-ЛОГОРИМА И ИНН

 

>>Драги моји, како смо се то препустили паници – да не изгубимо своје хришћанско име, заменивши га бројем? Али, зар се то може догодити у очима Божијим? Зар ће у Чаши Живота неко заборавити себе и свог небеског покровитеља, датог у тренутку крштења? Зар се не сећамо свих оних свештенослужитеља, мирјана-хришћана, који су током дугог периода живота морали да забораве своја имена, породице, које је заменио број, и многи су се и тако ушли у вечност с бројем. И Бог их је примио у Своје Очинско наручје као свештеномученике и мученике, и беле победничке ризе сакриле су под собом затвореничку одећу. Није било имена, али је Бог био близу, и Његово руковођење водило је затворенике кроз сенку смрти свакога дана. У Господа не постоји појам о човеку као о броју, број је потребан само савременој рачунарској техници, за Господа нема ништа скупље од живе човекове душе, ради које је Он послао Сина Свог Јединородног Христа Спаситеља. И Сам Спаситељ је дошао у свет у време пописа становништва.<<

 

Дакле, по речима аутора „Посланице оца Јована“, примање ИНН и учествовање у Светском попису не представља чин за осуду. И то, наводно, због тога што се додољивање ИНН човеку ни по чему не разликује од додељивања броја затворенику у концентрационом логору, а глобални попис се не разликује од пописа у Римској империји у време Императора Августа.

 

Међутим, ови закључци су површни и крајње штетни. Пођимо макар од чињенице да  попис у време Рођења Христовог:

 

- није био светски, већ искључиво унутардржавни;

 

- овим пописом човеку није уместо имена додељиван било какав број, а нарочито не доживотни лични код.

 

А последњи Сверуски попис извршен је у оквиру Светског пописа, по налогу ОУН, у циљу додељивања јединственог личног кода свакој особи.

 

Између човековог броја у конц-логору и садашњег  јединственог доживотног цифарског идентификационог броја, такође је велика разлика:

 

- број у конц-логору додељиван је присилно;

 

- то није био универзални број, већ један од неколико стотина унутарзатворских;

 

- кон-логорски број није био доживотан.

 

 Приморани смо да закључимо, да све горе наведене речи из „Посланице оца Јована“ немају никакве реалне основе и у самој ствари нису ништа друго до, на жалост, леп и богато опремљен емотивни патос.

 

 

 4. КАКО СЕ ОДНОСИТИ ПРЕМА БРОЈУ „666“? ДА ЛИ ЈЕ ЊЕГОВА ПОЈАВА ЗНАМЕЊЕ ВРЕМЕНА?

 

 >>Сад, пак, многи говоре само о броју 666 као жигу антихриста. Али, зар је антихрист већ освојио власт у свету? Зар су већ избрисане државне границе… И зар се антихрист већ зацарио, и зар су га признали сви као владара читавога света, чиме је задобио право на свој печат? Али, још апостол и јеванђелиста Јован Богослов говори да се у његово време појавило много антихриста. Много их је било – различитих невера, смутљиваца, саблазнитеља, расколника и кваритеља, али то још није био онај јединствени антихрист који ће по допуштењу Божијем добити власт над светом, и онима који живе у њему на три и по године. Сви треба да се сећамо, да сада још живимо у спасоносно време, у време благодатно, када је спаситељ света Христос спреман да прими и спасе свакога грешника који уздахне Богу за своје спасење. Спасавамо се и спасаваћемо се у Цркви, ограђујући се страхом Божијим од сваког греха, од лукавства, лажи и притворности и самовоље. Добро је сада, када се у народу буди хришћанско самосазнање, да сви схватимо коме су и зашто су баш сада потребни такви нехришћански методи борбе за “слободу”. А и питање је од чега треба да будемо “слободни”?<< – каже се у „Посланици оца Јована.

 

Као прво, неопходно је приметити да богонадахнути текст Откривења говори о томе да ће печат-жиг бити даван на десну руку или на чело не од стране антихриста, већ од његовог претече – лажног пророка. Као друго, циљ претече-лажног пророка и свих „антихриста“ у свету (како се у Јеванђељима и Саборним апостолским посланицама називају не само конкретне личности у будућности, као што знамо, већ и њихове претече: јеретици, одвратитељи од спасоносног пута и свака богопротивна сила (ср.: Мт.,715; 24,11,24; Мк. 13,22; 2.Петр.2,1; 1. Јн.4,1)), тајно или јавно, за њих саме свесно или несвесно, јесте учествовање у остварењу „тајне безакоња“ – у припреми зацарења последњег антихриста. Као треће, и у самом Откривењу апостола Јована Богослова, и код његових тумача – Светих Отаца, број „666“ истовремено се тумачи и као лични број антихриста и као његов погани печат-жиг. Штавише, Свети Арета Кесаријски учи да ће лажни пророк покушати да рашири тај број посвуда, „и у куповини и у продаји“. Свети Андреј Кесаријски наглашава да ће појављивање тог броја „онима који су будни и трезвени открити време искушења“. То јест, број „666“ је знамење које указује на наступајућа времена свеопштег одступништва – апостасије (ср. 2. Сол.2,3). За састављаче „писма оца Јована“, супротно учењу Цркве, појављивање и активно коришћење тог броја у сфери трговинско-економских односа, ништа не значи. Безусловно, свако од нас се налази у опасности, али то не значи да треба да газимо своју хришћанску савест и прећутно се саглашавамо са системом који се уводи. Напротив, ми треба да бранимо веру и тражимо од државе алтернативу, што је и речено у Посланици Свештеног Синода Руске Православне Цркве из 2000.године.

 

Сам број „666“ – није само симбол мамона, већ и симбол апостасије, антихриста, супротност Крсту – символу Христа Спаситеља. И ако символ Христа – Крст – освећује, символ антихриста – „666“ – оскрнављује.

 

„Посланица оца Јована“ позива да се „спасавамо ограђујући себе страхом Божијим“. Али спасење у наше време лежи управо у чињеници да се „не саображавамо духу овог света“ и, у овом случају, следствено, да не примамо символ ђавола и антихриста, који ће се, као што знамо, појавити у време свеопште отпадије на земљи. Тешко да ћемо данас пронаћи човека духовног живота, приближног оном какав је имао, рецимо, Свети Антоније Велики, који може игнорисати реалност непрекидних замки и пакости духова злобе у поднебесју. Није случајно Ап. Павле сматрао хришћански живот за непрестано приношење жртве Богу (ср. Флп. 2,17) и борбу с духовима злобе у поднебесју (ср. Еф. 6,16). Управо тако су и поступали хришћани у свако време, живећи у подвигу унутрашњем и спољашњем, не примајући туђу веру и обичаје, не бацајући тамјан на задимљене жртвенике паганским идолима ради очувања сопственог живота, већ су устима исповедали Христа за спасење (ср. Рим.10,10).

 

Фактички, аутори „Посланице“ одбацују сваку неопходност будности како би се избегло не само јавно, већ и тајно – прикривено зло. Непротивљење злу није својствено хришћанима. Ап. Павле потпуно јасно формулише неопходност супротстављања њему: „Испитујте шта је угодно Господу, и не учествујте у бесплодним делима таме, него их разобличавајте /.../ Гледајте дакле да уредно живите не као немудри, него као мудри; пазите на вријеме, јер су дани зли(Еф. 5, 10–11, 15–16).

 

 

5. ДА ЛИ ЈЕ СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТ ОЧЕКИВАО КРАЈ СВЕТА 400. ГОДИНЕ?

 

У „Посланици оца Јована“ тврди се да је Св. Јован Златоуст сматрао да ће крај света бити 400. године и да је у томе погрешио, јер су „чак и велики стубови Цркве грешили“.

 

Пре свега, приступајући разматрању речи Јована Златоуста, најпре ћемо указати на извор, одакле су аутори „Посланице оца Јована“ преузели ту информацију: то је 34. беседа Св. Јована на Јеванђеље по Јовану. Ради јасноће доносимо овај одломак: 

 

>>Још је мало остало времена до краја; свет се већ приближава крају. На то указују ратови, невоље, земљотреси, хлађење љубави. Као што за тело на последњем издисају пред смрт наступају безбројне невоље, тако и у кући која треба да се ускоро сруши, обично много што-шта пада и са кревета, и са зидова. Пред вратима је крај васељене, и зато се свуда дешавају безбројне невоље... Откуда ти можеш да знаш, човече, да свршетак света већ није близу и да се све речено неће ускоро догодити? Када говоримо о крају године, ми мислимо не само на њен последњи дан, већ и на последњи месец, иако он има 30 дана; тако да ја нећу погрешити, ако у низу година будем сматрао 400. годину за крајњу. На тај начин Апостол је већ у своје време пророковао о крају. Смиримо се и живимо у страху Божијем. А ако ми живомо у лењости и немарности и ништа не очекујемо, онда ће Долазак наступити изненада.<<

 

Пажљивим читањем речи Св. Јована Златоуста савршено је немогуће извести закључак какав је изведен у „Посланици оца Јована“. Свети Јован нигде не тврди да очекује крај света 400.године. Он само констатује као чињеницу, да је његово време далеко ближе крају, него што је било време у коме је живео Ап. Павле, иако је он још у години писања своје посланце Цркви у Филипима назвао то време испуњењем времена, тј. последњим временом (ср. Флп. 4,6). И то подсећање на последња времена Ап. Павле није учинио случајно, већ с циљем да подстакне хришћане, који знају да ће дати одговор за своја дела и мисли, да живот не проведе у похотама и страстима, већ у непрекидној будности. Свети Јован упоређује наш живот са животом вредне жене: као што се од ње тражи стална брижност и будност, тако и ми треба да будемо будни (ср. Св. Јован Златоусти, исто).

 

Друго, Св. Јован Златоуст говори, у складу с учењем Цркве, о непознатости тачног датума краја света. О томе он даје сасвим јасне доказе у својој беседи на 24. главу Јеванђеља по Матеју. У 77. беседи, Св. Јован, поводом питања које су апостоли упутили Спаситељу о дану краја света, пише:

 

>>“О дану томе и часу нико не зна, ни ангели небески, ни Син, до отац мој Сам ([Мт. 24], 36). Речима: „ни ангели“ Христос задржава Своје ученике како они не би покушавали да сазнају оно што не знају ни сами ангели; речима: „ни Син“ – забрањује им не само да знају, већ и да питају о томе“. Неизвесност у погледу краја света принуђава, како пише Свети, на будност: «/.../Kако је спаситељна неизвесност дана, -  приморава нас да непрестано стражимо. Предмет Његове бриге је да ми будемо стално будни; и пошто се ми свагда раслабљавамо у време срећног и спокојног живота, а од несрећног већином укрепљавамо, Он нас зато непрестано и опомиње на то, да увек када смо спокојни и немарни, тада и наступају невоље. И у време Христовог доласка, говори Свети, позивајући се на јеванђељско сведочанство р. Мт. 24, 37–39), и на Св. Ап. Павла (ср. 1. Сол. 5, 3), цео свет ће бити погружен у живот у немарности и задовољствима.<<

Стога, и у овом случају можемо директно да одговоримо састављачима „Посланице оца Јована“: Св. Јован Златоуст није погрешио. Погрешили сте ви, не разумевши оно о чему је говорио велики Васељенски Учитељ.

 

6. ДА ЛИ ТРЕБА ДА ЗНАМО ЗНАКЕ И ЗНАМЕЊА ДРУГОГ ХРИСТОВОГ ДОЛАСКА

Из речи "Посланице оца Јована“ произилази да ми у нашим животима не треба да се смућујемо, не треба да обраћамо пажњу на број „666“, на стварање система електронског надзора и контроле човека. То јест, неопходно је само да живимо добродетељно и положимо потпуно наду у Господа.

У чему је заблуда таквог приступа? У томе што се хришћанину предлаже живот у блаженом незнању. И онда се, следствено, поставља питање: с којим циљем је Господ дао сасвим  јасан опис знакова краја света и Свог Другог Доласка?

Св. Јован Златоуст, у својој 76. беседи на Јеванђеље по Матеју, говори о користи знања тих знакова не само за Апостоле који су то чули, већ и за нас: „Христос пре Свога страдања говори ученицима о знамењима, корисним не само за њих, већ и за нас и за све који ће доћи после нас“ (Беседа 76,2). У ове знаке спада и проповед Јеванђеља по читавом свету, долазак антихриста и његових слугу, који ће обмањивати људе, итд. Они ће указати на крај света и Долазак Христов. О томе Константинопољски Светитељ говори у 77. беседи, тумачећи речи Спаситеља: Заиста вам кажем: овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.т. 24, 34).

Св. Кирил Јерусалимски чак и у својим поукама за оглашене - обраћенима који се спремају да приме свето Крштење и приђу у крило Цркве - напомиње о неопходности познавања тих знамења:

„И не усуђујте се да назначујете времена када ће се све догодити. Али, немојте заспати од немарности: „Бдите, говори Христос, јер у који час не мислите, доћиће Син Човечији ([Мф. 24], 42). Пошто ми треба да знамо знаке краја света, и пошто ми Христа чекамо, а како не бисмо умрли у заблуди и били обманути од лажљивца антихриста, апостоли, покренути божанском вољом, ради назидања нешега, приступају Истинитом Учитељу и говоре: „Реци нам, када ће то бити и који ће бити знак твога доласка и краја века“ (тамо,3). Ми се надамо да ћеш Ти поново доћи; али, сатана се преображава у ангела светлости (ср. 2. Кор. 11,14). Ради тога, научи нас како се не бисмо поклонили другом уместо Теби Једином. Он, отворивши Своја божанска и света уста, говори: „Чувајте се да вас ко не превари“ (тамо, 4). И ви, слушаоци, созерцавајте Га сада очима ума својега и слушајте Га, јер и вама то исто сада говори: „Чувајте се да вас ко не превари“. Речи ове упозоравају све вас да пазите на то што је речено. Јер то није историја дела прошлих, већ пророчанство о будућем и онога што ће тек да се деси. Ми не проричемо, јер нисмо достојни; но, знаке, наведене у Писму, откривамо и објашњавамо. Пази на оно што се већ догодило и што треба да се догоди, и опомињи самог себе“.

 Потребно је, такође, навести главни разлог због ког је под сумњом ауторство Посланице – Обраћање „О ИНН“: до 2000. године архимандрит Јован (Крестјанкин) је имао потпуно супротно мишљење од изреченог у Посланици. Он се негативно односио према новом систему опорезивања и није давао својој духовној деци савете сличне исказаним у Посланици.

По материјалу са сајта „Православни Апологет“

Превод са руског и приређивање: „Борба за веру"

Последњи пут ажурирано ( субота, 17 март 2012 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 4 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

 "О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злокобни ишчупао веру из душе твоје, бићеш јефтинији од замуклог славуја и чудовишнији од очупаног пауна!"

"Брани, дакле, веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера - храна, вера - одело душе твоје, вера - здравље твоје, вера - песма твоја и радост и весеље, вера - вредност твоја, вера - цена бића твога, вера - пламен Божанства у теби, Србине брате мој."

 "Борба за веру борба је за душу; борба за душу борба за прави живот; борба за прави живот борба је за једну вредност већу и вишу од свега света и свега у свету. Јер Христова су уста изрекла ону велику реч: шта користи човјеку да цео свет задобије а душу своју изгуби? Заиста велика и света реч, изречена од најсветијих уста."

"Због тога ти говорим: бори се и не клони! Тајанствени сат времена, навијен руком Створитеља, сваки минут избија и откуцава земни рок земнородним. На сваки откуцај анђели изводе из овог живота чете Божје, и пресељавају их у други свет. Кад избије твој минут, ти ћеш морати оставити све и поћи једино са душом својом. Бори се за душу, да би имао с чим поћи у онај свет. А борба за душу, борба је за веру. Јер је речено и потврђено, да само душа са вером има намену и сврху. Душа без вере нема ни намене ни сврхе. Тако је речено и тако потврђено."

"Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим."

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.