Чему нас поучава, драги моји крст? Узмите оловку и бележите. Шта да пишете? Као што деца у школи уче да је 2 + 2 = 4, тако и крст је =. Шта је крст? Мислите да је то само једно дрво које уколико целивамо, спашени смо? Велику погрешку чините, не стоје тако ствари.

 Крст = опроштај. На крсту је Христос опростио убицама. Да ли постоје данас овде у цркви људи који су у завади? Постоје ли снахе које мрзе свекрве? Постоје ли куће које не говоре? Постоје ли комшије које се не поздрављају? Постоји мржња? Данас нам крст говори: опростите! Ако не опрашташ онда се немој приближавати крсту, немој га целивати. Све док у своме срцу имаш мржњу, ту змију отровницу, не можеш да се приближиш крсту. Зато што крст значи опроштај.

Да опростиш и највећем своме непријатељу.

Крст је истина. Нож да ти подмештају под грло, да те убију, ти истину да говориш. А не да идеш по судовима и да пружаш своју нечисту руку на Еванђеље и да се лажно кунеш. Не, тако шта. Христос је био разапет за истину. Ко говори лажи, ко иде по судовима и лажно се куне, он није достојан да се поклони крсту. Крст је дакле једнак опроштају, крст је једнак истини.

Крст је једнак понизности. Не – немој се гордити јер ти седиш у својој великој кући, јер имаш више новца, земље, оваца од других, јер твоја деца студирају, јер имаш лепу жену. Ниси хришћанин ако се поносиш и гордиш са тим. Скрушеност! Скруши се и реци: «Нисам ништа, један црв сам, једно ништа сам». Уколико пак се поносиш и гордиш и говориш: «Нек су добро моји мишићи и моје ноге и мој посао и иметак, онда ниси хришћанин.»

Крст је љубав. Гладан је неко? Да му даш један комад хлеба. Жедан ли је неко? Дај му једну чашу воде. Наг је? Дај му да се обуче. Плаче ли неко? Утеши га и обриши му сузе. Такав је хришћанизам. А не да ти имаш све а други да нема ништа.

Крст значи и жртву. Као што се Христос жртвовао, тако и ми треба да се жртвујемо. То значи крст. Уколико то будемо чинили, тада смо достојни да се називамо хришћани. Ти који си умрљао своје руке крвљу, ти који се лажно кунеш, ти који чиниш неправду удовици и сирочади, не можеш да се приближиш крсту. Крст те тера. Прочитајте мало животопис свете Марије Египћанке. Био је дан као данашњи, она је кренула у Јерусалим и видела мноштво света да улазе у храм да се поклоне, сви стари и млади, жене, мушкарци. Покушала је и она да уђе у храм. Али нека снага је терала назад. Покушала је и други и трећи пут, али нешто јој није дозволило да уђе у храм. Зашто? Била је грешна жена, радила је грешан посао у Александрији. Само када се покајала и заплакала, тада је ушла у храм. Крст драги моји ствара обавезе. Треба да живимо сагласно са учењем крста.

Правилно се крсти

И још нешто. Да се правилно крстиш. Нажалост у ово несрећно време неверја све је постало мода. Мода за косу, мода за гардеробу, мода за обућу, свуда мода. Постала је и црква једна врста моде. Видиш данас на жалост и званичнике, градоначелнике, премијере, потпредседнике, да се не крсте правилно. Оно што раде није крст. То је исмејавање и ругање. То је богохуљење. Ви немојте бити богохулитељи. Како ћу схватити да си прави хришћанин? Кроз крст. Ако се правилно прекрстиш, то је као да изговараш целу молитву. Дакле, молим вас да се правилно крстите.

Када да се крстите?

Ујутру када се пробудиш, раним јутром, прекрсти се. Идеш на посао? Опет се прекрсти. Идеш на њиву, опет се прекрсти. Сејеш, враћаш се са њиве, идеш кући, опет се прекрсти. Седаш за стол да једеш, прекрсти се. Идеш да спаваш, прекрсти се. «Лежем на постељу и крстим се, мој анђео је поред мене». Ти жено ако месиш хлеб, прекрсти тесто руком. Увек и свуда да се крстите. Крст је «чувар све васељене».

Имера – Козани 14-9-1965

 http://www.augoustinos-kantiotis.gr