header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТА ЛИТУРГИЈА arrow „Није слава да се псује и пије“
„Није слава да се псује и пије“ Штампај Е-пошта
петак, 02 новембар 2012

 СВЕТУ ЛИТУРГИЈУ СЛУЖИТИ НЕИЗМЕЊЕНУ

„У свим епархијама СПЦ у погледу свих богослужења држати се устаљеног вековног поретка наше Цркве“

Изјавом у Ужичкој недељи, бр. 821, да су промене у служењу Свете литургије и екуменизам неважна питања и разговори о глупостима, г-ђа Силвија Аћимовић, вероучитељица из Ужица, није добро обавестила читаоце УН, па молим да о овим питањима објавите и моје ставове, који нису усамљени.

Питање промена у служењу Свете литургије је веома важно. Ово питање потреса Српску православну цркву. Видљиве су негативне последице: сукоби између припадника црквене јерархије, између припадника црквене јерархије и верника, као и сукоби између свештеника и верника у храму С. Ђорђа у Ужицу. Зашто је ово питање такво?

Прво, зато што је Света литургија најважније богослужење у Цркви Христовој. Она је сва посвећена успомени на Господа Исуса Христа. И отварање и затварање двери, свлачење и навлачење завесе и даље радње приказују поједине тренутке из живота Господа Исуса Христа.

Друго, зато што су Свети Оци одредили да се у свим храмовима Цркве Христове (једне Свете саборне и Апостлске цркве) служе две Свете литургије, Литургија Св. Јована Златоуста и литургија Св. Василија Великог, и начин њиховог служења. Њима су савршено усклађене радње и активности свештеника, ђакона, појаца, и верног народа.

Треће, зато што је Света литургија наше најсветије и најважније Свето предање. На тај начин се служила и у време Св.Саве, Св. Николаја Жичког и свих благочествих владика у прошлости. На тај начин служе и данас благочестиве владике, архимандрити, јеромонаси свештеници наше и других помесних Православних хришћанских Цркава.

Четврто, зато што су, како Свети Оци, надахнути Духом Светим објавише, на таквој Светој литургији, невидљиво присутни Господ Исус Хритос, Пресвета Богородица, Апостоли, Свети Оци и Анђели небески, те се на тај начин на Светој литургији саставља Небо и Земља, и ми кроз њу добијамо велику благодат - позитивну енергију која нас крепи и снажи.

Из наведеног - а могло би се наћи и још више разлога - може се закључити да је питање промена у служењу Свете литургије веома важно питање и да Свету литургију треба служити непромењено.

Пре неколико година у оба храма у Ужицу почеле су се уводити промене у служењу Св. литургије. Ово је изазвало велико незадовољство православних хришћана, а посебно духовне деце благочестивог архимандрита Саве Вазнесенског која су била најчвршћа у вери и побожности. Ређали су се инциденти и у једном и у другом храму. Инциденти су престали кад се у храму Св. Ђорђа престало са увођењем промена у служењу Св. литургије. Промене у храму Св. Марка су се, захваљујући томе, уводиле несметано. Промене је уводио свешт. Милић Драговић. Оне који би се бунили упућивао је у храм Св. Ђорђа. Владика Хризостом је на свој начин давао подршку овим променама. Кад год је долазио у Ужице, присуствовао је литургији у овом храму. Милић Драговић је постављен за старешину храма а добио је и благослов да наступа на ТВ станицама.

У овом храму су у служењу литургије старешини храма саслуживали и други свештеници из Ужица. И, наравно, служили су на исти начин на који је служио старешина храма. Тако су се и ови свештеници припремали да служе литургију на нови ничин.

Од када су уведене промене у служењу Свете литургије, ја и многи православни хришћани нисмо ишли на литургију у овај храм. Изгледало је као да смо истерани из овог храма, из храма који су наши преци саградили и предали СПЦ да се у њему Богу молимо, да Бога волимо, да Свету литургију служимо и да се на боље поправљамо.

Обрадовали смо се када је Свети архијерејски сабор наше Цркве ово питање разматрао и доносио одлуке, зато што је Сабор највише јерархијско представништво у пословима вере, богослужења, црквеног поретка (дисциплине) и унутрашњег уређења Цркве (чл. 57 Устава СПЦ).

Очекивали смо да ће кривци за увођење промена у служењу Св. литургије бити кажњени. Али нису. У делу који се односио на богослужења одлука је гласила: "У свим епархијама Српске православне цркве у погледу служња Свете литургије и других богослужења држати се установљеног вековног поретка наше Цркве..." Ову одлуку је владика Хризостом 20. јуна 2008. године про следио архијерејским намесницима, свему свештенству и свим управама манастира Епархије жичке. Очекивали смо да ће се са увођењем промена у служењу Св. литургије прекинути и да ће се и у храму Светог Марка Света литургија служити исправно (ваљано, као и пре увеђења промена), али то се није догодило.

У августу 2011. године уведоше се, на велико незадовољство многих верника промене у служењу Свете литургије и у храму Св. Ђорђа. Промену је увео свештеник Љубан Петровић. Ово је извео тако што је затражио благослов од владике да и у храму Св. Ђорђа служи литургију на исти начин као и у храму Св. Марка. Остали свештеници који су служили Св. литургију у храму Св. Ђорђа су се томе приклонили да би служење Свете литургије било једнообразно. Јер не би било добро да у истом храму једни свештеници служе на један начин, а други свештеници на други начин, како то образложи старешина храма Св. Ђорђа на састанку у Парохијском дому. На овакав став свештеника утицало је и то што су свештеници сматрали да је то исто као да је то владика и наредио, а вероватно су се сетили и случајева премештања "непослушних" свештеника која су се дешавала у Епархији жичкој.

Незадовољни верици су од старешина храма затражили да се промене у служењу Свете литургије не уводе, али он изјави да је то сада неизводљиво и да такав захтев не може испунити пошто је на увођење промена дао благослов владика Хризостом. И велики број православних хришћана нашег града није био равнодушан према овом питању. Имали су у виду и то да су наши преци изградили храм Св. Ђорђа и предали га СПЦ да се у њему Богу молимо, да Бога волимо, да Свету питургију на исправан начин (ваљан) служимо и да се у њему поправљамо.

Преко 280 православних хришћана (којима сам се и ја прикључио) договорили смо се да се наше молбе (да се Света литургија служи непромењена), упуте надлежним органима СПЦ. Прво смо се обратили владици Хризостому. Молбу смо послали поштом, препоручно, са повратницом, Владика жички Хризостом није испунио нашу жељу, нити нас је на разговор позвао. Свети архијерејски Синод наше Цркве такође није испунио нашу молбу. Молбу смо послали путем поште са повратницом. Остаје још да о свему обавестимо Свети архијерејски Сабор као надлежан орган СПЦ за ова питања.

У међувремену долазило је до инцидената у храму Светог Ђорђа, због различитог схватања о томе ко кога омета у служењу Свете литургије. Ми сматрамо да свештеници ометају нас јер ми обављамо све радње предвиђене за народ у чину Свете литургије одређене од Светих Отаца, по Службенику СПЦ и приручнику "Одговарање на Светој литургији", који је издао Свети архијерејски Синод наше Цркве, а да свештеници не обављају активности и радње прописане за њих. Свештеници сматрају да ми ометамо њих јер треба да их слушамо и прихватамо лромене у служењу Свете литургије које је благослвио владика Хризостом. Али ми не можемо бити послушни у тој ствари јер то више није Света литургија нити је владика Хризостом надлежан да је мења. Литургија постаје света само тада када је усвоји Васељенски сабор Свете саборне и Апостолске хришћанске православне цркве чија је глава Господ Исус Хистос.

Неки свештеници злоупотребљавају свој положај и, у жељи да се додворе владици Хризостому и нас натерају на послушност, чине следеће: један прекида богослужење и опомиње вернике да га не ометају, други уместо да у беседи поучава народ и тумачи речи Гопспода Исуса Хрисата из Светог јеванђеља, које смо чули на Светој литургији, прекорева нас за непослушност свештенику и тражи да их не ометамо у служењу литургије, иако не обављају радње и активности које су за свештенике прописане,

-          трећи прете појединим верницима да ће их послати на црквени суд ако не буду послушни,

-          четврти излазе из олтара, прилазе верницима у храму и отимају или прекривају приручнике "Одговарање на свету литургију",

-          пети саветују (траже, да верници иду у друге храмове где се Света литургија служи по жељи верника (а ми кажемо, ваљано).

До даљег стрпљиво чекамо седницу пролетњег заседања Светог архијерјскоиг сабора наше Цркве који је надлежан за ова питања и молимо се Господу да их Сабор исправно реши. Пожелећемо Сабору успешан рад и замолићемо све архијереје СПЦ да се при решавању овог и других питања управљају на основу:

а) Светог писма и Светог предања према учењу Свете православне цркве;

б) правила Васељенског сабора и од њих признатих правила апостолских, помесних сабора и Светих отаца (чл. 7 Устава СПЦ).

У допису Светом архијерејском сабору наше Цркве, обавестићемо Сабор о свим догађањима у ужичким храмовима из којих се може извући закључак ко је какав. Замолићемо Сабор наше Цркве да нам да одговор на питања која нас саблажњавају, а нека од њих су:

Да ли је епископ надлежан да у својој епархији мења прописани начин служења Свете литургије? Ми мислимо да није надлежан и да је то велики грех и да такав епископ не служи Богу и Цркви Христовој.

Да ли су свештеници обавезни да слушају владику и у случајевима када владике дају благослов да се уведу промене у служењу Свете литургије, иако те промене није усвојио надлежни Архијерејски сабор Православне Цркве? Ми мислимо да нису обавезни и да чине велики грех и да такви свештеници не служе Богу и Цркви Христовој већ своме владици.

Да ли верници (православни хришћани) треба да слушају свештенике и да прихвате промене у служењу Свете литургије, иако те промене није усвојио надлежни архијерејски сабор Правосавне хришанске Цркве. Ми мислимо да не треба да слушају јер такви свештеници не служе Богу и Цркви Христој, већ служе своме владици.

И, на крају, желео бих да истакнем следеће: Сви ми можемо да се поправимо на боље и молићу се Богу за то. Желео бих да се поносим својим епископом. Да он буде човек са особинама какве је Свети Сава навео у својој беседи првим епископима СПЦ које је лично одабрао и увео у чин епископа.

Желео бих да се поносим и својим свештеницима. Да они буду са особинама које је владика жички Свети Николај навео у својој поруци "Свештенству и о свештенству" (а што важи и за вероучитеље).

Желео бих да се понисим и нама, православним хришанима. Да наше душе буду без греха, зла и ђавола и да се у њих уселе све Божанске врлине и Божија добра, да будемо чврсти у вери, чисти у животу и честити према другим људима.

А све ово може се остварити у Цркви Христовој уз помоћ благодатних и Богомданих сила, уз мало добре воље и труда.

Милоје Јездимировић

Извор: „Ужичка недеља“ број 821

Последњи пут ажурирано ( петак, 02 новембар 2012 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 52 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

 "О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злокобни ишчупао веру из душе твоје, бићеш јефтинији од замуклог славуја и чудовишнији од очупаног пауна!"

"Брани, дакле, веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера - храна, вера - одело душе твоје, вера - здравље твоје, вера - песма твоја и радост и весеље, вера - вредност твоја, вера - цена бића твога, вера - пламен Божанства у теби, Србине брате мој."

 "Борба за веру борба је за душу; борба за душу борба за прави живот; борба за прави живот борба је за једну вредност већу и вишу од свега света и свега у свету. Јер Христова су уста изрекла ону велику реч: шта користи човјеку да цео свет задобије а душу своју изгуби? Заиста велика и света реч, изречена од најсветијих уста."

"Због тога ти говорим: бори се и не клони! Тајанствени сат времена, навијен руком Створитеља, сваки минут избија и откуцава земни рок земнородним. На сваки откуцај анђели изводе из овог живота чете Божје, и пресељавају их у други свет. Кад избије твој минут, ти ћеш морати оставити све и поћи једино са душом својом. Бори се за душу, да би имао с чим поћи у онај свет. А борба за душу, борба је за веру. Јер је речено и потврђено, да само душа са вером има намену и сврху. Душа без вере нема ни намене ни сврхе. Тако је речено и тако потврђено."

"Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим."

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.