header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПОДСЕЋАЊА arrow Подсећање: Април 2005: коперникански обрт у СПЦ према хашким оптуженицима
Подсећање: Април 2005: коперникански обрт у СПЦ према хашким оптуженицима Штампај Е-пошта
среда, 21 новембар 2012

Знаци видљиве промене у односу према хашким оптуженицима примећују се у институцији која се по својој природи тешко мења – Српској православној цркви. Наиме, епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, који је водио делегацију Цркве приликом недавне посете Сједињеним Државама, изненадио је многе интервјуом који је по повратку дао бањалучким "Независним новинама".

Епископ је рекао да је обавеза сваког човека ког позове неки суд, па тако и хашки, да се одазове позиву и да „није светија глава старог човека од глава младића које су падале у рату". "Свуда на свету постоје судови на локалном, ширем и светском нивоу и када те неко позове на суд, ти си дужан да се одазовеш. То је болна ствар, али то је суд овога света и он постоји. Да мене неко позове или људе које ја знам, почев од патријарха Павла до мог владике Атанасија, нико не би рекао нећу. Спаковали бисмо личне ствари и отишли тамо. Е сад, како ови људи мисле? Ја бих волио да ми неко да неку мало бољу аргументацију од оне ‘не треба се предати’", казао је владика за „Независне новине". "То је слаба аргументација и не може се на тај начин потцењивати интелигенција народа. А сад, и та прича ‘ја сам јунак’. У реду, али какве су све главе падале за ту државу и за ту слободу. Па је ли можда глава неког старог човека света и лепша од момака чије су главе падале и које су ови људи, на крају крајева, предводили. То постоји и то је реалност. Болно је, али и бол се некада мора претрпети", додао је владика Григорије, а слично је говорио и на конференцији за новинаре у београдској Патријаршији.

Иначе, с непуних 38 година, Григорије је један од најмлађих и најдинамичнијих владика у СПЦ-у. Родом је из села Планиница у општини Вареш, рано је изгубио оца, а брат Станислав је презвитер Хумске Саборне и Васељенске цркве. Као свој узор наводи монахе из манастира Хиландар, Острог и Тврдош, а нарочито владику Амфилохија јер је, како каже "његов лик утицао на душу моју и укрепљивао је у стријемљењу за дивним анђелским образом монашким".

Фото "Време": НОВА ЦРКВЕНА ПОЛИТИКА?: Владика Григорије и владика Теодосије

Извор: „Време“, 26.април 2005.

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 22 новембар 2012 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 51 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.