На мејл „Борбе за веру“ стигло је обавештење о предавању које је владика Љипљански Јован, иначе екумениста, новотарац, падобранац и викар српског патријарха, одржао о рокенролу. Ово своје обавештење наш посетилац је пропратио и коментаром - врло оштрим, али примереним догађају који описује. У наставку објављујемо поменути коментар скупа с новинским чланком о овој најновијој саблазни из кухиње екуменистичко-новотарских циркузаната - скрнавитеља светог Православља.

Уредништво

+++

КАКВА ТМИНА, КАКВА ПОМРАЧИНА!

Поштовано Уредништво,

У праву сте. Српски екуменисти су стварно стигли на дно дна. Ето, задесило нас је и то зло - да један српски епископ држи предавање о тобожњим духовним вредностима и квалитетима Rock and Rolla и приказује га као нешто добро и душекорисно, поистовећујући чак притом основе те накарадне музике и демонског покрета са библијским идејама и коренима. Владика Јован је  „Светигорин“ Rock and Roll пројекат обраде стихова Светог Владике Николаја „Песме изнад Истока и Запада“ (2001), назвао историјским. А ко је изводио на том „Светигорином“ албуму духовне песме Владике Николаја? – изводили су, у својој демонској верзији, ђавопоклоници из састава: Курве, Бјесови, Ла страда, Партибрејкерс, Џукеле, Пусикет, 357, Револт, Дарквуд даб...!!! Они су се изругивали светињи на најгори начин, и то све са благословом Митрополије и „Светигоре“! И као да то загађивање младих православних душа није било довољно, већ се док траје предавање овог изругивача светиње, као илустрација његовог предавања, пуштају видео спотови, између којих и песма Ролингстоунса „Simpathy for the devil“ („Симпатија за ђавола“)! И још се овај отворени сатанизам пакује српском народу као нешто добро, ваљано, душекорисно и (Боже, опрости!) православно! Е, господо екуменисти и новотарци, још нам свраке нису мозак попиле! Има још много и премного Срба који, иако млаке вере, имају здраву памет, и умеју да разликују Православље од сатанизма, ма каквим филовима да је тај сатанизам премазан. Има, међутим, и нечег корисног у овом вашем падању на дно дна: ваше праве намере и зло које собом носите постало је скроз огољено. Сада чак и они Срби који немају довољно знања да препознају финесе кривих учење и литургијских новотарија које сте увели у СПЦ – препознају вас да нисте јагањци, него вукови у јагњећим кожама који су дошли да разграбе и распуде стадо Христових и Савиних словесних оваца.

Мислим да у овом часу нема лепше поруке младим Србима од следећих речи Светог Владике Николаја:

„...Ја вас поздрављам Христом Победиоцем и шаљем вам своју љубав и благослов. Нека вас Дух Божији озари светлошћу Васкрслог Христа и испуни храброшћу Христових Апостола. Створитељ ваш извео је вас на највеће бојиште какво се памти. Извео вас је у времену кад су многи рогати зверови устали из земље и из воде, тј. из материје и од материје и у име материје против Јагњета Божијега. Немојте се ни за тренутак колебати у вери да ће Јагње победити зверове, ма колико то изгледало парадоксално и мада се противи како лажној науци Дарвиновој као да најјачи побеђује, тако и Ничеовом крвавом Голијату, а тако најзад и Марксовом погрешном рачуну о снази организованих безбожника. Јагње је и до сада побеђивало зверове. Јагње ће их и сада победити. Тако је речено и проречено, и у свима сударима до сада обистињено... Оно што изгледа најслабије, показаће се као најјаче... Немојте се преварити да станете уз оне који изгледају да су победници а који су стварно унапред побеђени. Станите одлучно уз Онога Који је давно давним рекао: Ја победих свијет (Јн. 16,33); Који је, дакле, био непогрешни пророк својих сукцесивних победа и Који је унапред прогласио Себе Победиоцем у свим борбама и биткама до краја времена... Будите спремни да се у потпуности и са песмом љубави и одушевљења одазовете Ономе Који вас неизмерно љуби, Христу Исусу, који је Својим мучеништвом посведочио љубав Своју према вама, а Својим васкрсењем позвао вас за учесника Своје вечне победе...“ (Из дела Владике Николаја „Три авети европске цивилизације“).

М. Јовановић

Фото у наслову: епископ љипљански Јован (Ћулибрк)

+++

Кад владика предаје о рокенролу

Епископ липљански Јован Ћулибрк први је великодостојник СПЦ који је прошлог понедељка одржао трибину о рок музици

„Let’s do it“ - рекао је владика липљански Јован, викар српског патријарха, када је у понедељак увече устао са столице у Римској дворани Библиотеке града Београда и почео предавање о - рокенролу. Скоро сат и по владика је говорио о „религијским мотивима у југословенском рокенролу“ - како је била насловљена трибина Института за новију историју.

Крцата сала у којој се скупило шаренолико друштво - од „шездесетосмаша“ Драгомира Олујића Олује, преко рокера Аце Селтика до професора Небојше Пајкића - пажљиво је пратила излагање, а неки су потом и дебатовали са владиком. Коме није сметало ни то што је као илустрација његовог предавања, између осталих, емитован и спот Ролингстоунса „Simpathy for the devil“. Рекао је, истина: „Мало би било глупо да ја као владика СПЦ кажем наслов те песме.“

Историчар др Александар Раковић, уредник трибине, објашњава да се дуго познаје са владиком Јованом.

- Владика ми је рецимо преко приватне везе са једним од менаџера Еxит фестивала омогућио да се сретнем са Шејном Мекгованом, певачем групе The Pogues, када је 2003. наступао у Новом Саду. Тада сам Шејну поклонио православну икону ирског светитеља Светог Патрика, што је после објављено и на његовом званичном сајту - каже Александар.

Пре десетак година, када је ситуација на Косову што се тиче Срба била много тежа него данас, јер је слобода кретања сведена на минимум, Раковић и владика Јован су заједно боравили у Пећкој патријаршији. Једног дана су пет сати причали о рокенролу унутар манастира.

- Највише смо разговарали о панку. Па после те приче изађемо напоље, ту је речица - владика заврне мантију, а ја панталоне, и одемо на једну пољану, манастирску земљу коју су узурпирали Албанци. Они крену ка нама да вичу и од даље шетње нас одврате италијански војници Кфора. Италијански генерал Торели је, иначе, владики поклонио шешир. Када га је владика Јован ставио на главу, пред свима је рекао: Сад сам ко Гибонс (гитариста ЗЗ Топ) - каже Раковић.

Владику иначе стално прати сличност са брадоњама из ЗЗ Топ - на улици у њујоршком Харлему један црнац почео је да виче када га је видео: ‘ZZ, ZZ, it’s you! I love your music man! I listen to your music for years, and finaly I met you! Give me five bucks!’“

Говорећи о теми трибине владика је објаснио да у основи рокенрола леже библијске слике.

- Некада се не разликује да ли се пева Богу или жени. Без библијских слика нема западне културе. У време комунизма у југословенском рокенролу ствари су биле искључиве - строго је забрањивано помињање Бога и помињање у негативном контексту Тита. Било је, истина, много удворичке поезије. Један од оних који је у то време посветио песму Титу био је тада непознати психијатар Радован Караџић - причао је владика.

И у попу и року, подсетио је, било је удворичких песама попут „Другарице, посадимо цвеће куд војска друга Тита креће“.

- Главну улогу што се тиче теме о којој причамо имао је Горан Бреговић - он се вратио из Ниша из војске, где истина није био у падобранцима, где је, узгред, био Светислав Басара, и са Бијелим дугметом снимио албум „Битанга и принцеза“. Морао је најпре да промени омот. Мењао је и песме, па чујемо да се у песми помиње неко ко је „копиле и јад“. Ту је требало да пише Христ. Да ли је Христос избачен из песме због тадашње забране помињања религијских појмова или је у питању нешто друго - остаје непознато. Бијело дугме је у СФРЈ било апсолутно државни пројекат. Они су били ти који су ширили југословенски национализам сарајевског типа - објаснио је владика.

Он је као важне „религијске моменте“ у YУ рокенролу поменуо и албум Идола „Одбрана и последњи дани“, који је, како је истакао, касније имао утицај на групу Лајбах и Neue Slowenische Kunst. Ту је и македонска група Падот на Византија, чији један стих каже: „Доста ми је било духовног ропства Запада.“ Затим групе Анастазија и Мизар.

- Мизар су били југословенски Sister of mercy. Та група се пробила у Загребу, Љубљани, победила је на Суботичком фестивалу, али никада нису били популарни у Београду - рекао је владика.

Пројекат рок обрада стихова Николаја Велимировића „Песме изнад Истока и Запада“ (2001) владика је назвао историјским. На албуму су свирали чланови састава: Курве, Бјесови, Ла страда, Партибрејкерс, Џукеле, Пусикет, 357, Револт, Дарквуд даб...

- Суштинска песма на тој плочи била је она коју изводе Партибрејкерси. Први пут добијамо здрави елементарни рокенрол који је библијски. После тога ништа више неће бити исто. Огроман број људи који су правили „Песме изнад Истока и Запада“ јесу људи из цркве и не видим разлику између Цанета и мене - објаснио је владика Јован.

У каснијој дебати примећено је да су народњаци много лакше у своје стихове могли да убацују религиозне елементе.

- Њима је било много лакше да пређу ту границу јер је религиозност ишла уз изворност, па се није ни гледало кад је Бог ту упловио. У народној музици религиозност је много питкија. У југословенском социјалистичком року то је ишло теже. Замислите рецимо да је Дадо Топић певао о Каину и Авељу - нашалио се владика.

На крају, он је приметио да глобално у рокенролу после гранџа и техна нема више покрета какав су рецимо били постпанк или хип-хоп.

- Поп култура као да је завршила свој креативни живот. Нема више развоја. Имамо само креативне појединце - рекао је владика Јован.

Епископ липљански је, иначе, пре него што се замонашио, био рок критичар магазина „Ритам“, одрастао је уз легендарни часопис „Џубокс“ и познат је као хроничар прогресивних, алтернативних уметничких тенденција са подручја бивше Југославије. На питање како је један рок критичар и велики љубитељ групе „Joy Division“ постао владика, он каже: „И ја бих волео то да знам. Не управљамо ми баш у потпуности својим животом.“

Од Зенице до Пећке патријаршије

Животни пут владике Јована веома је особен - рекао је Александар Раковић на почетку трибине. „Рођен је у Зеници 1965, школовао се у Градишци и Бањалуци, дипломирао је јужнословенске језике и књижевност на Филозофском факултету у Загребу и православну теологију на Духовној академији у Фочи. Замонашен је 1993. у Цетињском манастиру, а од 1997. је игуман манастира Морачник на Скадарском језеру. Магистрирао је на Међународном институту за проучавање Холокауста у Јад Вашему (Израел), где је сада на докторским студијама. Један је од покретача Радио Светигоре, био је главни и одговорни уредник магазина Светигора. Координатор је Одбора за Јасеновац и члан је Одбора за Косово и Метохију Светог архијерејског сабора Српске православне цркве. С благословом српског патријарха Павла, тадашњи протосинђел Јован Ћулибрк се 1999. старао о заштити српских светиња и народа у Метохији након повлачења наших одбрамбених снага, радио је на избављању остатака српског народа који се нашао под оружаним терором УЧК, документовао је убијене, рањене, нестале, протеране и избегле Србе из Метохије. У резервном је саставу 63. падобранске бригаде Војске Србије. Данас столује у Пећкој патријаршији“ - рекао је Раковић.

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/terazije/kad_vladika_predaje_o_rokenrolu