header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТА ЛИТУРГИЈА arrow Владимир Димитријевић: Литург. завети патр. Алексеја
Владимир Димитријевић: Литург. завети патр. Алексеја Штампај Е-пошта
четвртак, 11 децембар 2008

       Умро је руски патријарх Алексеј Други. О њему би се могло, сада када се преселио код Господа, писати дуго, јер је много тога успео да уради у свом животу – почев од началствовања, о Преображењу 2000., Светом Архијерејском Литургијом, на којој је прослављено 1100 руских новомученика предвођених Светим Мученицима Романовима, до поновног уједињења Московске Патријаршије са Руском Заграничном Црквом. Велика је љубав коју је патријарх Алексеј II гајио према Србима: у доба њиховог полома, на крају XX  и почетку XXI века, свагда је молитвено био с њима, подржавајући балканске патнике не само духовно и речју охрабрења и наде, него и материјално.

Али, ми ћемо пажњу посветити нечему другом: његовој верности православном литургијском предању. Оно је, захваљујући кризи хришћанског идентитета у Цркви од Истока, угрожено разним врстама реформаторства, маскираног у тзв. "литургијску обнову". Тај процес се, почетком XX века, Руске Цркве коснуо под видом "обновљенства", које су подржали бољшевици, и које је тражило револуционисање православног богослужења и етоса; крајем XX и на почетку XXI века, у Русији су се појавили неообновљеници, који траже, као и њихове претече, превођење богослужења на савремени језик, уклањања иконостаса, гласно читање анафоре, итд.

Патријарх Алексеј је, попут Светог Тихона Исповедника, који је, силом Божјом, поразио прве обновљенце, био одлучан противник сваког нихилистичког реформаторства. Јер, знао је куда оно води. Наиме, антитихоновски обновљенци двадесетих година XX века мантрали су исту мантру као и ови данашњи. Чувени реформатор – епископ Антонин (Грановски) говорио је: "Ми служимо службу на руском језику уз отворени олтар. Унели смо измене у чинове Св. Тајни – крштења, венчања и исповести, променили смо начин причешћивања". Обновљенски свештеник Веденски (самопроглашени "митрополит") је узвикивао: "Ми смо за очишћење и упрошћавање богослужења и приближавања истог разумевању народа". Група свештеника, самоназвана "Жива црква" тражила је: "Преиспитивање црквене литургије и уклањање оних слојева који су унети у православно богослужење током одживелог периода савеза цркве и државе и омогућавање пастирског стваралаштва у области богослужења."

Њима је Свети Тихон Исповедник одлучно поручио: "Божаствена красота нашег, по садржају истински поучног и благодатно-делатног црквеног богослужења, које је стварано вековима апостолске верности молитвеног пламсања, подвижничког труда и светоотачке мудрости, Црквом је запечаћено у чинопоследовањима, правилима и типицима, и мора бити сачувано у Светој Православној Руској Цркви неприкосновено, као њено најсветије и највеће наслеђе."

У том смислу, и патријарх Алексеј је наставио стазом светотихоновског литургијског исповедништва. Обраћајући се московском свештенству, 24. XII 2007, он је рекао: "Никакве припреме литургијске реформе у Цркви неће и не може бити! Они који повремено изражавају своја приватна мишљења о томе да се богослужење мора превести на руски језик, о чему су својевремено говорили обновљенци, или предлажу да се скрати богослужење, заборављају да су Црква, њен типик и правила саздавани хиљадама година, и морају се свето чувати. Неће бити никакве ревизије текста Великог канона преподобног Андреја Критског. У тешка времена прогона и искушења наша Црква је опстала, чувајући непоколебиво своју традицију. Ту традицију морамо и ми свето чувати. Све вас позивам да чувате наше православне традиције и да се не смућујете приватним ставовима појединаца, који покушавају да нас врате у време обновљенства".

Молећи се Богу за покој душе патријарха Алексеја, чврсто се држимо његових завета о Светој Литургији, златној ризници наше Цркве!

Последњи пут ажурирано ( уторак, 14 фебруар 2012 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 17 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ДУХОВНЕ ПОУКЕ

Сиромаштво

Није за осуду бити сиромах, већ немати храбрости у подношењу беде. (Св. Василије Велики)

Корист

Корисно ћемо ми за себе наћи тада, када будемо тражили корист за ближњег. (Св. Јован Златоусти)

Жртва усрећује

Није богат онај који поседује иметак и чува га, него онај који га дели. Жртва, а не поседовање нас усрећује. (Св. Климент Александријски)

Убоги и богати

Није убог онај који нема ништа, него онај који много жели; исто није тако богат онај који много има, него онај који ништа не треба. (Св. Јован Златоусти)

Људско срце

По природи људско срце је чисто, меко, топло; али када страсти (грешне навике) продру унутра, оно постаје хладније, тврђе и тамније. Као млеко када се укисели те постаје, гушће, мање течно, лажи (преваре) отврндњавају срце, његов нормални проток смирења је оштећен поквареношћу и злобом.

Са грехом унутар себе и лажама (преварама) око себе, верник је још више убеђен у држање Божијих заповести, јер у њима он налази подршку против његових сопствених грехова и одмор од напада злих људи. (Св. Теофан Затворник)

Божури и трње

Ни на Косову нису расли само божури него и трње. Али се у Грачаницу уносе само божури. (Св. Николај Жички)

Мала сагрешенија

Ђаво нам приказује мале грехове као неважне, јер нас иначе он не би могао наводити у већа сагрешења. (Св. Марко Подвижник)

Непријатности

Мала ватра омекшава велико парче воска, тако и мале непријатности често омекшају, засладе и очисте све наше оштрине, неосећајност и тврдоћу срца. (Св. Игнатије Бријанчанинов)

Огањ

Ми сви једнако примамо благослов од Бога. Међутим, неки од нас примивши од Бога Огањ (то јест Његову реч) постају меки као пчелињи восак, док неки попут глине постају тврди као камен. (Св. Петар Дамаскин)

Опроштај

Чак и ако ти сви духовни оци, патријарси, архијереји и сви људи опросте, још увек ти није опроштено док се не покајеш на делу. (Св. Козма Етолски)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.