Као што је познато, 22. априла 2013. године Синод СПЦ разрешио је управљања епархијом владику зворничко-тузланског Василија Качавенду. Синод је своју одлуку, која је, заправо, епилог медијског линча овог епископа, формулисао као „усвајање оставке на службу активног епархијског архијереја, поднету из здравствених разлога 6. новембра 2012. године.“ По поузданим сазнањима „Борбе за веру“, о чему смо већ писали, владика Василије је поднео оставку после петосатне психичке тортуре на седници Синода, коју је наш извор окарактерисао као „мучење“. Да никакви „здравствени разлози“ нису били у питању, сада је потврдило, и својим потписима оверило, око 200 свештеника епархије зворничко-тузланске.

Синод је, не чекајући предстојећи мајски Сабор (Господ је само Јуди издајнику рекао: “Што чиниш, чини брже“...), искористио шок јавности изазван монтираним снимцима за компромитацију владике Василија и екпспресно „усвојио“ његову „оставку“ , при чему је лукаво избегао да у свом саопштењу да било какву назнаку да су те две ствари повезане (пошто знају да је медијска кампања заснована на лажима).

Циљ оправдава средство, језуитско је гесло, а евроекуменисти су, бар за сада, свој циљ постигли. Чини се да сада више није важно да ли су компромитујући снимци лажни или прави. Зар је сада битно што и осведочени антисрпски и антицрквени „Б92“ изражава сумњу у аутентичност снимка? Јуче објављени чланак на Б92 под насловом „Качавенда разрешен а  није рашчињен“ (sic!, рекао би фудбалер Атанасије), почиње речима:  „Скадалозни снимци на којима је, наводно, владика Качавенда, гласине и оптужбе које су му упућене нису престали ни после одлуке Синода да га разреши дужности.“ Дакле, на снимцима је „наводно“ владика Василије! А ових дана су му упућене „гласине“ и „оптужбе“! Па зар се на основу снимака, чију веродостојност чак и антицрквени медији доводе у питање, и на основу „гласина“ уклања један епископ Српске Цркве? И Б92 сада је испао праведнији и поштенији од Синода СПЦ. Иако је од екуменистичког Синода, превише је!

Поставићемо још два питања, која, поред много чега другог,  демаскирају евроекуменистичку хајку на владику Василија.

Прво, уколико је Синод имао довољно доказа за смену владике Василија, зашто га је присилио да поднесе оставку из тобоже „здравствених разлога“? Зашто против њега није покренут црквено-судски поступак, у коме би се доказала његова евентуална кривица, већ је смењен "усвајањем" изнуђене оставке?

 А да владика није болестан, и да то није прави разлог његове оставке, потврђује, као што рекосмо, и као што ћемо видети у наставку, око 200 свештеника епархије зворничко-тузланске. Они кажу: „Нама свештеницима је било познато да наш владика има неке мање здравствене проблеме, али никада није помињао да би се због тога повукао са своје епископске дужности.“

Друго питање: у јеку медијске хајке против владике Василија, чији је остајање на владичанском трону под знаком питања од новембра прошле године (и осредње упућеном вернику било је јасно да је питање дана када ће он бити уклоњен) - управо тада 200 свештеника даје му подршку својим писмом насловљеним Светом архијерејског синоду, патријарху српском Иринеју и свим архијерејима СПЦ. Зар свих ових 200 свештенослужитеља подржавају човека са „хомосексуалним склоностима“?  Зар су сви они у заблуди и греше? Но, неки коментатори кажу да су свештеници ово учинили под притиском владике Василија и у страху од њега. Да ли је ово објашњење одрживо? Ми сматрамо да није, а ево и због чега. Ако не сви ови свештеници, а оно бар огромна већина њих, знала је да владика Василије, с обзиром на притиске из Синода и медијску хајку која се против њега води, неће дуго остати на трону. Такође, несумњиво је да су морали бити свесни чињенице да се својим писмом директно супротстављају свемоћном Синоду, чија је власт у СПЦ већа и од власти Светог Архијерејског Сабора (што је апсурд, али је чињеница). Уколико узмемо као одрживу теорију да су свештеници своје писмо подршке владики Василију потписали у страху од њега, то би значило да се они више плаше надлежног епископа, чије је уклањање питање тренутка, него екуменистичког Синода чија је моћ у СПЦ неограничена (притворени владика Константин један је од оних који су на својој кожи осетили шта то у пракси значи). Овако нешто је искључено, јер се коси за здравим разумом.

Поновићемо: да ли постоји кривица владике Василија – не знамо нити је наше да то утврђујемо. Овде није реч о одбрани појединца, а још мање о амнестирању било кога за евентуалне преступе којима се руши морални и духовни ауторитет СПЦ, већ је реч о одбрани њеног канонског поретка. Уколико би ишао покушај да се на антиканонски и антиуставан начин смени неки епископ новотарац, ми бисмо чак и тада устали да бранимо црквени поредак. Јер уколико се настави са уклањањем српских епископа уценама, притисцима, лажима, клеветама и медијским линчом, Српска Црква, као институција, нестаће. А ми другу Цркву, за разлику од домаћих екумениста и новотараца, немамо, нити желимо да имамо. Дубоко смо уверени да је то став огромне већине православних Срба данас.

+ + +

ПИСМО ПОДРШКЕ КАЧАВЕНДИ

Свештеници, њих око 200, пре смене потписали писмо подршке епископу Василију, које је насловљено Светом архијерејског синоду, патријарху српском Иринеју и свим архијерејима СПЦ

У Зворничко-тузланској епархији у уторак није било никаквих званичних реаговања на разрешење епископа зворничко-тузланског Василија Качавенде, који је на њеном челу био 35 година. Још се не зна ни када ће администратор, кога је одредио Синод СПЦ, епископ бањалучки Јефрем, стићи у Бијељину, где је од почетка рата до данас „привремено седиште“ те епархије СПЦ.

Извесно је, међутим, да су свештеници, њих око 200, пре смене потписали писмо подршке епископу Василију, које је насловљено Светом архијерејског синоду, патријарху српском Иринеју и свим архијерејима СПЦ.

- Преко средстава јавног информисања сазнали смо да је наш надлежни епископ зворничко-тузлански господин Василије поднео оставку на дужност епархијског архијереја „због болести“ - стоји у писму. - Ова вест је, разуме се, међу свештенством и народом примљена са великим изненађењем и неверицом. Нама свештеницима је било познато да наш владика има неке мање здравствене проблеме, али никада није помињао да би се због тога повукао са своје епископске дужности.

Као разлог навођени су његови, мање-више познати тобожњи „греси“, које његови и наши непријатељи шире и протурају већ неколико деценија - наглашено је у писму. - Још док је владика био млад ђакон код блаженопочившег епископа Лонгина, о њему су почеле да се шире невероватне и фантастичне приче које су смишљане и припремане у, нама овде познатим, „кухињама“. И не само о њему.

Потписници писма, онда додају:

- Хајде да не прихватимо ни то здраво за готово, него као разумни људи и хришћани ставимо на испит и то народно искуство и правило, па да јединим и вечно непогрешивим јеванђелским методом проверимо вредност и кредибилитет владике Василија, али истовремено вредност и кредибилитет оних који о њему, додајемо: и о нама, шире такве лажи и неистине.

Након тога, у писму следи и закључак:

- Насилно пензионисање владике Василија и његово уклањање са епархије, за исконструисане, злонамерне и лажне оптужбе, које су доста мање и безазленије од оних које су постојале „во времја оно“, када је од истог Светог архијерејског сабора изабран за владику, било би у најмању руку нелогично и збуњујуће и представљало би исувише одоцнелу „накнадну памет“. Кад је биран за владику тада је био млад, па се некако могло и поверовати у истинитост оптужби, јер свака „младост је лудост“. Али та генерација епископа у Сабору није упала у ту замку. Међутим, сада када је човек у осмој деценији живота, потезати и подгрејавати старе оптужбе и приписивати их старцу, збиља личи на „шминкање мртваца“ и „улепшавање бабе“.

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:430918-Biljeljina-Pismo-podrske-Kacavendi