Ранко Гојковић

ДИСКРЕДИТАЦИЈА СПЦ ЗАПОЧЕЛА ЈЕ УСВАЈАЊЕМ ХУМАНИСТИЧКО-ЕКУМЕНИСТИЧКИХ БЉУВОТИНА ЈОВАНА ЗИЗИУЛАСА

Преподобни Амвросије Оптински каже да неверујући човек није ништа друго него оружје у рукама ђавола. Ти спроводници воље ђаволске представљају посебну опасност по друштво у професијама новинара и политичара. Још када ти модерни неверујући најамници примају наредбе од “западних хуманиста са бичем” - како би рекао покојни Кијук - добије се савршена симфонија те две професије, са одлично подешеним тајмингом наступа.

Ти “западни хуманисти са бичем” се не стиде никакве гадости, и то је знак апокалиптичког  доба како би рекао Јустин Ћелијски, а домаћи најамници их прате у том “разголићењу свих гадости, свих грозота, свих ужаса”. Тај симфонијски оркестар безбожника је ових дана складно одсвирао једну од својих највећих гадости, оркестрирано наневши страшан ударац и на српску државу и на Српску Православну Цркву, баш у тренутку када је екуменски оболели врх црквени почео  коначно да показује и неке знаке супротстављања сатанском диктату Запада.

Због такве ситуације, не бих желео ни на који начин да дајем привид легитимитета западним сатанистима у нападу на СПЦ, јер циљ ове прљаве кампање домаћих и страних безбожника јесте рушење како српске државе, тако и Српске Православне Цркве. Међутим, оно што треба истаћи јесте чињеница да је овој дискредитацији СПЦ извана, претходила дугогодишња дискредитација изнутра. Хуманистичко-екуменистичке бљувотине Јована Зизиуласа постале су догма за поједине српске екуменистичке владике. Страшна изјава Јована Зизиуласа да је “бомбардовањем Србије Запад спасао Балкан од болесног национализма”(!!!) говори нам да сврха екуменизма и јесте у томе да “духовно” оправда уништавање националних држава, како би уз помоћ светске закулисе припремио коначно устоличење сина погибли. Екуменизам није ништа друго него отворено богоборство, покушај мирења Истине и лажи, пркошење Христу, Који је дошао да донесе мач између Истине и лажи. У резултату екуменисања појединих српских владика, добили смо још једну практичну потврду мудрости српског народног генија, који у својој народној пословици каже – ко са ђаволом тикве сади, о главу му се обијају.