header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow САОПШТЕЊА arrow Уредништво: О монодрами једног новотарског циркузанта (фото)
Уредништво: О монодрами једног новотарског циркузанта (фото) Штампај Е-пошта
петак, 10 мај 2013

Од српских екумениста и новотараца свакаквих се чуда досад нагледасмо. Тако им је ових дана на програму глуматање патриота, исповедника Православља, а један глуми борца против „неопаганског“ прослављања јубилеја Миланског едикта у Виминацијуму - археолошком налазишту у близини Старог Костолца, 12 километара од Пожаревца. У своју монодраму уденуо је и борбу против скрнављења хришћанског симбола "хи-ро" - Христовог монограма, или Лабарума (), ког је први пут употребио римски цар Константин, а чији се мозаик налази на поду једне просторије у Виминацијуму, где је изложен гажењу.

Најпре, да се разумемо: поздрављамо свако залагање за одбрану ма и угрожене јоте у „закону“, што и сами годинама чинимо, а камоли оног што је претежније у Православљу. Осуђујемо и свако скрнављење православних светиња и симбола. Но, кад то чине екуменисти и новотарци, који дрско газе истине наше вере и самовољно, противно одлукама СА Сабора, мењају поредак богослужења, чиме су православним Србима досад нанели више зла него Турци, једини прави одговор су речи Христове упућене фарисејима: „Вођи слијепи који оцјеђујете комарца а камилу прождирете“ (Мт.23,24).

Свештеник Александар Михајловић, парох костолачки, одавно је познат нашим посетиоцима. Тај човек је, да се подсетимо, десна рука владике Игњатија Браничевског, тровача душа хиљада монаха, свештеника и вероучитеља СПЦ, предавача јеретичких учења титуларног (пастир без стада) митрополита пергамског Јована Зизиуласа. Отац Александар, дете богомољачког покрета,  затрован јересима Игњатија Мидића, преобратио се у перјаницу новотарства у браничевској епархији.  Храм Светог Максима Исповедника у Костолцу, у коме је старешина, претворио је у новотарско огледно поље. На видео запису који приказује његову најновију монодраму, он стоји испред иконостоса са кога су скинуте двери. Ово огољавање православног олтара, иначе, има за циљ постепено утирање разлика између православног и римокатоличког храма, како би се српски народ превео жедан преко воде, и на што безболнији начин увео у унију са латинским јеретицима.


Зашто нема двери на иконостасу, оче Александре?

Лажну догматику Јована Зизиуласа, кога, иначе, отац Александар сматра за равног Светим Оцима Православне Цркве (Боже, опрости!), прати лажно иконописање и фрескописање оца Стаматиса Склириса. А он је свој пуни замах у изругивању Христу и Свецима добио управо у храму у коме је старешина отац Александар, што овоме не смета, али му смета неопаганска прослава јубилеја Миланског едикта у организацији државе, који, као што је познато, са Србијом нема ама баш никаве, при чему су српски екуменисти барјактари те фарсе у режији њихових ватиканских ментора.

"Фрескописање" оца Стаматиса Склириса у храму Светог Максима Исповедника у Костолцу, Епархија браничевска
 
 
 
 

Поред многих новомодернистичких фресака у храму Светог Максима Исповедника у Костолцу, налази се и композиција на којој се виде димњаци фабрика, ракете, тенкови, откинуте главе, руке и ноге, што, свакако, са православним фрескописањем нема додирних тачака. Отац Александар је, пре неку годину, водећи донкихотовску борбу, сличну овој данашњој, објаснио да је отац Стаматис пророчки на тој фресци приказао оно што се десило у Фукушими, годину дана касније,  или оно што ће се десити у Костолцу, ако тамо буде изграђена атомска централа.

Елаборирајући прежвакане Зизјуласове и Игњатијеве небулозе, том приликом је такође рекао да је Свети Максим Исповедник „космички светитељ, светитељ који је био за космичку Литургију (дакле, не ову какву знају православни, него за некакву свемирску), за очување животне средине, за један евхаристијски начин живота, за литургијску слику свету, за слику света која треба да постане Син Божји...“

На фресци: "људи од овога света"

Затим је додао: „...Ми (се) не бавимо платонистичким светом идеја, ми се не бавимо загробним животом, ми смо људи овога света... НАШЕ ИНТЕРЕСОВАЊЕ НИЈЕ ЗАГРОБНИ ЖИВОТ ДУШЕ, НАШЕ ИНТЕРЕСОВАЊЕ НИСУ БЕСТЕЛЕСНЕ ИДЕЈЕ“.  Дакле, све у складу са Игњатијевим јеретичким учењем да је душа смртна и да одлази у небиће после смрти човека, а да ће васкрснути заједно са телом о васкрсењу мртвих. О. Александар се уплашио за угрожено царство земаљско, јер је екуменистичко царство управо од овога света (што горња слика и приказује), па је устао против градње атомске централе у Костолцу. Но, зар изјава о. Александра „ми се не бавимо загробним животом, ми смо људи од овога света...“ није, по суштини, идентична изјави једног од руководећих државних функционера, који је рекао да је „за реалну политику и земаљску Србију, а не за небеску“? Глобалисти и екуменисти су браћа по духу, упрегнути у исти јарам – стварања светске антихристове монархије, па су и њихове прославе истим духом прожете, што протест оца Александра чини комичним.  


Каква је веза сатанистиких пентаграма  и "космичке Литургије"? , - на то питање могао би да нам одговори овај борац против државног неопаганизма; 

детаљ из храма Св.Максима у Костолцу

Он је својевремено  био у жижи медијске пажње када је са тројицом својих пајташа претукао свештеника банатске епархије, Сашу Летића,1 а потом новинарки истог листа, Душанки Новковић, која је писала о том случају, претио да ће је „ћерати до судњег дана“ и да он може „молитвом Богу да постигне да (новинарка) падне и сломи ногу“.2

У својој најновијој монодрами, дајући резиме разлога свог јавног протеста против најављене прославе у Виминацијуму, каже: „...Прослава коју организује Република Србија у Виминацијуму 18. маја ове 2013. године нема никакве везе са духом цркве, са духом хришћанства, са духом цара Константина. Него се неопаганске вредности, дакле вредности које је управо сам цар Константин победио, крију вешто и лукаво иза имена, лика и иконе хришћанског цара Константина и Миланског едикта.“

Све је то тачно, но какве везе са Православљем има, рецимо, екуменистичка прослава, која ће бити одржана  21.септембра 2013. у Нишу? Ваљда би, као свештеник СПЦ, требао првенствено да се бави јересима, неопаганизмом, издајом и скрнављењем Православља и његових симбола у Цркви, а не оним што се чини у држави?  Као лош духовни лекар, он се бави последицама а не узроцима болести. А прави узроци болести о којима говори јесу његов духовни отац и учитељ Игњатије Мидић, са свом новотарском компанијом, укључујући и њега самог (који је по новотарењима у Литургији превазишао свог учитеља), чији је циљ, заправо, обезблагодаћивање Свете Литургије, - да не буде више онога који задржава да се зацари тајна безакоња и безаконик лично. Дакле, новотарци и екуменисти кривци су за оно против чега се отац Александар наводно бори. Јер колико народ буду отпађивали од Вере, толико ће зло према Србима јачати.

Митрополит Јован Зизиулас,  епископ браничевски Игњатије Мидић  и еп. Атанасије Јевтић (први слева) на освећењу храма Св. Максима Исповедника  у Костолцу

 На крају своје монодраме тражи „од господина Томислава Николића, председника Србије, да заштити наш символ од гажења, скрнављења, понижавања, пљувања, и свих понижавајућих грубости, којима ће бити изложен тога дана.“ А ми се молимо Богу да прекрати ово страшно зло које нашој Цркви чини папско - фанариотска агентура, којој отац Александар припада целим својим бићем, а која гази не само један наш симбол, већ читаву нашу веру. Лепо је што је забринут због чињенице да је на такву једну прославу позван патријарх, који, наводно, „нема уопште информације шта се у Виминацијуму догађа“ - да тамо своје скупове организују нека тајна друштва. Али, где је био да душебрижнички упозори патријарха да не учествује у римокатоличкој процесији у Бечу, чиме је згазио нашу Веру и нанео непроцењиву срамоту нашем народу?3

 Српски патријарх у римокатоличкој процесији -  отворена издаја Православља и понижење Српске Цркве

Зашто није обавестио необавештеног патријарха да му за учествовање у заједничким молитвама са јеретицима, по 10, 11 и 45. правилу Светих Апостола следује свргнуће и одлучење? Зашто га није на то упозорио када је, у септембру прошле године, учествовао у заједничкој „Молитви за мир“ са јеретицима, у катедрали Срца Исусова у Сарајеву?4 

Српски патријарх на екуменистичкој "Молитви за мир" у Сарајеву, септембар 2012.

Такође, зашто није информисао патријарха да му за паљење свећа у јеврејског синагоги5, по 65. и 70. и 71. правилу Светих Апостала, следује извргнуће и одлучење!?6 

Брине се отац Александар што ће у Виминацијуму бити изведена опера „Аида“, за коју каже да је „музички веома укусно дело“, али чија је „структура својеврсни неопаганизам“. Не верујемо да би патријарх протествовао због „Аиде“, ако му већ прија рок музика, што је потврдио својим присуством на „Духовским свечаностима“ одржаним 18. маја 2010. године, у цркви Свете Ружице у Београду, којом приликом је Горан Бреговић изводио музику из филмова „Краљица Марго“ и „Кудуз“, а такође и „Жуте дуње“, па су новине, извештавајући о том догађају, иронично насловљавале своје чланке „Жуте дуње за патријарха“.7

 Дакле, патријарху је свирао - и седео у првом реду са њим - човек који је написао богохулне стихове „а он је био копиле и јад“, алудирајући на самог Господа Исуса Христа.

Горан Бреговић - хулитељ на Христа и српски патријарх Иринеј

„ВОЂИ СЛЕПИ КОЈИ ОЦЕЂУЈЕТЕ КОМАРЦА А КАМИЛУ ПРОЖДИРЕТЕ" (Мт.23,24).

Зато, оче Александре, окани се донкихотовских борби  и Зизјуласовско-мидићевских трабуњања, по којима си себе прогласио за „христа“ а Светитеље за „мртве људе“.8 Покај се и врати се на пут истине, на пут Светог Владике Николаја и његових богомољаца, на коме си некад био, како би на здравим темељима, благодаћу оснажен, водио борбу против зала.

____________

1 http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/08/13/srpski/VE06081201.shtml;

2 http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/08/15/srpski/H06081401.shtml;

3http://borbazaveru.info/content/view/4820/

4 http://borbazaveru.info/content/view/5016/37/

5http://www.spc.rs/files/u5/2011/hanuka2.jpg

6http://borbazaveru.info/content/view/3143/37/

7 http://borbazaveru.info/content/view/2390/37/

8 Отац Александар је говорио људима који су прилазили да целивају иконе у његовом храму: „Што љубите те мртве људе, кад имате овде живога Христа“ (мислећи на себе - прим. "Борба за веру").

 

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 24 јун 2013 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 9 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Јерес:

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)

Осуђивање

Макар ти и својим очима видео грешећега, и тада не осуђују јер се често и очи обмањују. (Св. Јован Лествичник)

Нема мањег греха од осуде, али нема ни опаснијег. (Св. Теофан Затворник)

Туђи греси

Не гледај на туђе грехе, него посматрај своје зло. (Св. Димитрије Ростовски)

Реч

Људска реч може бити оштра као мач и тада она рањава и убија, а може бити блага као јелеј и тада је она попут мелема који лечи. (Св. Филарет Московски)

Истински пост

Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела. (Св. Василије Велики)

Крај живота

Крај живота има исту такву снагу за позваног у будући живот као и крај света. (Св. Хризостом)

Деловање Божије

Колико су недокучиве снага и моћ Божија, толико је недокучиво и деловање Његово. (Св. Антоније Велики)

Самољубље

Корен свих грехова је САМОЉУБЉЕ. (Св. Теофан Затворник)

Лукавство

Нема лукавства на земљи ни у паклу које може надмудрити вечну Небеску Мудрост. На многим мегданима Она изгледа тучена, у очима оних који мисли да је битка окончана. Али, Она надалеко гледа, и види у даљини дан Своје Победе. (Св. Николај Жички)

Ум

Држи ум свој у аду и не очајавај! (Преп. старац Силуан)

Смирење

Смирење је скраћено спасење. (Ава Варсонуфије)

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.