header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Преподобни Амвросије Оптински: Колико се бринемо о телу, а колико о души?
Преподобни Амвросије Оптински: Колико се бринемо о телу, а колико о души? Штампај Е-пошта
среда, 17 децембар 2008
          У Еванђељу је речено: ''Каква је корист човеку, ако сав свет задобије, а души својој нашкоди'' (Марко 8,36). Ето колико је драгоцена душа људска! Она је скупља од целог света, са свим његовим ризницама  и благом. Али страшно је и помислити, колико ми мало схватамо достојанство своје бесмртне душе. На тело, то обитавалиште црва, тај окречени гроб, обраћамо све наше мисли од јутра до вечери, а на бесмртну душу, најдрагоценију и највољенију творевину Божију, на икону Његове славе и величанства, једва да обратимо једну мисао током целе недеље.
         Служењу тела посвећујемо најлепше године нашага живота, а вечном спасењу душе само последње минуте оронуле старости. Тело се свакодневно части, као на гозби богаташа, пуним чашама и раскошним јелима; а душа једва саскупља мрвице божанске речи на прагу дома Божијег. Ништавно тело умивају, одевају, чисте, украшавају свим благом природе и уметности, а скупоцена душа невеста Исуса Христа, наследница неба, лута кораком изнуреним, обучена у одећу убогог путника, који нема милостиње.

Тело не подноси ниједне мрље на лицу, никакве приљавштине на рукама, никакве закрпе на одећи; а душа је од главе до пете покривена нечистотама, и самопрелази из једног греховног глиба у други; и својом исповешћу једанпут у годиним, често лицемерном, само умножава закрпе на својој одећи, а не обнавља је.

За благостање тела потребне су разне врсте забава и задовољстава; оно често исцрпљује читаве породице, за њега су људи понекад спремни на напоре сваке врсте; а јадна душа једва има један сат у недељне дане за слушање божанствене Литургије, једва неколико минута за јутарњу и вечерњу молитву, једва сакупи новчиће за давање милостиње, и задовољна је када се са једним хладним уздахом сети смрти.

Ради здравља и очувања тела људи мењају ваздух и боравиште, позивају најискусније и најудаљеније лекаре, уздржавају се од хране и пића, узимају горке лекове, дозвољавају да их секу и горе; а за здравље душе, за избегавање саблазни, за удаљавање од греховне заразе не чине ниједан корак, већ остају на том истом ваздуху, у том истом лошем друштву, у тој истој порочној кући, и не траже никаквог лекара души, или бирају лекара непознатог и неискусног, и скривају пред њим оно, што је познато и небу и аду, и чиме се они сами хвале у друштву.

Кад умире тело, чује се жалост и очајање, а када умере душа од смртнога греха, тада често и не мисле о томе.

Тако ми нисмо свесни достојанства своје душе и слично Адаму и Еви, (про) дајемо своју душу за плод лепог изгледа.

Зашто пак ми, у крајњем случају, не плачемо слично Адаму и Еви? Плач оних који су изгубили душу мора бити болнији од плача Јеремије, који је, оплакујући несрећу свог народа, вапио: ''Ко ће дати глави мојој воду – очима мојим извор суза'' (Јеремија 9,1).

Ми се, у ствари, највише бринемо о сабирању блага, само на жалост, док су небеска блага вечна и бесконачна.

Свеблаги Господе! Помози нам да презиремо све што је пролазно, и да се бринемо о једино потребном спасењу душа наших.


(Превео Милутин Симовић)

 Извор: Православни Мисионар, бр. 3-6/1994.год., стр.148-149.

Последњи пут ажурирано ( уторак, 12 јун 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 23 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.