На мејл "Борбе за веру" свакодневно стиже велики број писама. Сва писма читамо, али, на жалост, на сва не стижемо да одговоримо. Јуче смо из Пирота добили писмо које нас је посебно дирнуло. Његов аутор је успео да у свега неколико реченица изрази вапај побожне душе народне, која страда због екуменистичко-новотарских злочињења према Српској Цркви и њеним верницима. Ово је писмо "крик са кровова" једног ревнитеља светог Православља, који зна да ако нам Веру покваре и Цркву разоре, не само да ћемо изгубити нашу земаљску Отаџбину, већ ће и пут, који су нам до Небеске Србије пропутили Свети Оци наши, бити затворен. Но, ми смо чврсто убеђени да се то никада неће догодити, већ да је Господ и у српском народу оставио "седам хиљада људи, који не приклонише колена своја пред Ваалима“ (Рм.11,4), чему је сведок и наш читалац из Пирота. Писмо које следи најтоплије препоручујемо пажњи наших цењених посетилаца. Уредништво
+ + + Помаже Бог, браћо! http://borbazaveru.info/content/view/6197/1/ Ово на жалост важи и у нишкој епархији. Тако је било у Пироту када је била слава града Успеније Пресвете у једном храму а у другом је било наређено да се не служи. Тако је и за Едикт стигло наређење свештеницима: "сви да дођете и све вернике са собом да поведете". Но хвала Богу где је (духовна) репресија, ту су и Христови реакционари, духовни слободари који не препознају у овим мерама љубав Христову те се и не одазивају на гласове непознате. У оба случаја, у оно мало околних манастира и храмова где је служена света Литургија, било је пуно и препуно народа! На саму црквену меру, шта да кажем, све сте рекли у вашем тексту. Ова наредба је сурова и немилосрдна. Ко не може у Ниш, за њега Христа Живога у тај дан нема. А то што је он можда немоћан да путује, што је слаб, болестан, или му је дете болесно, или не дао Бог, хендикепирано, или је нека жена бременита, то никога не занима. Кога је данас брига за Капетановог слугу, за Хананејку, за згрчену жену, за Петрову ташту и за све оне којима је Христос долазио и којих се милостиво дотицао? И две чудотоворне иконе Мајке Божије у Старој Цркви у Пироту су, по том декрету, требале да буду закључане, утамничене за њен Празник Успеније. Замислите да их нико не целива и да се нико пред њима у тај дан не помоли само зато што на другом крају града долази владика? Да ожалостимо и Мајку Божију, да ожалостимо и Владику Христа, да оставимо без литургије све те људе немоћне и Христу најмилије, а да идемо под присилом на путеве човекобоштва. Епа неће моћи! Нека нас епископи врлином Христовом натерају да идемо ка њима и за њима, а не декретима! Нека протерају све проклете скандалије и новотарије из Цркве Христове, из Цркве Светосавске! Нека понесу Крст страдања савремене породице од евро-сатаниста и нека устану против геј бракова, против сексуално-развратног васпитања у школама, против легалног усвајања и скрнављања напуштене деце од хомо-бракова које нам се наближило! Ту нека покажу мужаство! Ту нека пишу декрете! Ту нека буду храбри! Е онда ће наша савест и наше христољубље да крене за њима, и на њиховим сабрањима, као апостол Петар на Тавору, да ускликне: добро нам је овде бити! Поздрав! Момчило из Пирота
|