Поводом текста: Реаговање на писмо

„Законоправила“ епископу бачком

Поштована редакцијо,

Наиме, тачно је да је у манастиру Благовештење, у коме се милошћу Божијом, (а захваљујући безумном покушају прогона мати Февроније окупља верни народ као никада до сада), догодило оно што је у реаговању речено. Отац Јован је, уз муке, ипак часно и поштено засведочио да га је у бешчашће својом „молбом“ гурнуо вук у јагњећој кожи - Иринеј Буловић.

Хтео бих још да додам да је млади и не баш довољно духовно искусан јеромонах Герман покушао, том приликом, да брани безакоње у СПЦ и да руковођен примером свога идола Атанасија Јефтића осуди верни народ рекавши да смо ми дрски.

Дајте нам барем један доказ за ту тврдњу, оче Германе, тражили смо смерно.

Даћу вам брдо доказа, каза отац Герман. Прво, каже, срамота је то што дрско нападате најпаметнијег владику кога има наша црква, и шире - владику Атанасија Јефтића. И друго, каже, дрски сте што идете у поједине цркве (нпр. Душковци, Катрга...) и не поштујете хор него ви певате.

Оче Германе, реко смо, ти си јеромонах и срамота је да се тако срамотиш и брукаш. А ево зашто се срамотиш и брукаш: Нико од нас није напао бившег владику Атанасија, него смо се ми бранили од његових лажи и бљувотина о Законоправилу, о овчарско – кабларским монасима, о честитим свештеницима, о професору Петровићу, о професору Димитријевићу, о епископима Артемију, Јефрему, Никанору, Филарету... и свима онима који се усуде да мисле другачије од њега. Ево овде је међу нама брат Милоје с којим ми деценијама живимо и походимо светиње наше и знамо сваки детаљ о њему. Зар о овом човеку твој идол, владика Атанасије, није изнео невиђене лажи и клевете, које пашче с маслом не може да поједе?

На то је отац Герман рекао: свака част брат Милоју, али можда је владику неко погрешно информисао, па је он тако рекао. Није то ништа страшно.

Ето у томе и јесте твоја брука, казасмо оцу Герману. Твој идол, бивши владика Атанасије, оптужи људе и изрекне им коначну пресуду без права на жалбу! И ником ништа!!! Да ли сте ви с ума сишли?!? Да ли ви мислите да је ово време инквизиције?!? Или можда мислите да је ово време стаљинизма?!? Или време Голог Отока?!? Да ли, оче Германе, знаш да је ово минуло време да би због погане душине и прљавог језика твога идола многи остали без главе. А то што кажеш за хор, морамо ти рећи једну ствар, коју би ти, као јеромонах, требао да знаш боље од нас. Наиме, твој идол, бивши владика Атанасије, није увек говорио неистине и бљувотине. Има он и неких паметних ствари које ми поштујемо, а које би и ти као његов обожавалац требало да поштујеш. Једну од таквих ствари ћеш наћи у његовој књизи „Христос нова пасха 1“ која је изашла, лане. Он, Атанасије Јефтић, каже да у свим старим рокописима Литургије пише да народ на Литургијама одговора. Том приликом он, Атанасије Јефтић, енергично одбија да се помири са новоуведеним хоровима европског типа који певају своје „музичке нумере“ истискујући народ Божији. И још каже, Атанасије Јефтић, да се тако пасивизира јадна сиротиња раја у лађи храма не учествујући и неразумевајући ни шта се моли ни шта се „по италијански“ (како он каже) пева.

Е тако, оче Германе, треба да знаш две ствари:

1.Црква није само свештеник и хор који он доведе са стране да би му помогао у безакоњу, него и народ Божији! И

2.Литургија је разговор душа народа Божијег са Богом, а не самовољна представа на којој свештеник и његов хор, доведен са стране, беззаконују.

Ако ти, оче Германе, и твоји пријатељи-народомрзитељи мислите да народ изагнате из цркве и манастира како вас сетује игуман студенички, (у једном тексту из „Православља“) имаћете проблем. Велики проблем! Јер сте заборавили да су и жешћи и обеснији од вас, који су се са народом судили, парнице погубили. То што студенички архимадрити воде хорове из Краљева да им помогну у гажењу светоотачког Предања, то неће проћи!

Али знамо ми да сте ви наивни војници рђавих десетара. И зато се молимо Богу да то препознате и да се покајате. Заједно са својим десетарима. Нисте ви криви. Крив је генерал ваш који вас је гурнуо у безакоње. И док он милује знамења којима га је папа даривао мирно посматрајући,  из равне Бачке, како ви ратујете са децом Божијом, како ратујете са Светим оцима нашим, задовољно трља браду и припрема свој извештај папи.

Али, али... иде зима. Пашће снег. Па ће рђави вођа из бачке равнице оставити за собом траг. Да се препозна. У времену. И у генерацијама које ће доћи.

О Божићу 2008/2009. Славко Радовановић,

од оца Милована и мајке поч. Зоре који сам рођен у пожешкој парохији у којој безаконује самовољни Дмитар Луковић од чијих сам џелата добио ударце у Храму душковачком зато што сам са колена молио Бога да безаконици поштују одлуку Сабора и прописе о богослужбеном поретку.

Ево, даде Бог, дође зима. Паде снег и показа Иринеј свој траг. Овери га у „Печату“. Ва вјек и векова.