header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Епископ Пахомије (Брусков): Питања и одговори о молитвеном правилу
Епископ Пахомије (Брусков): Питања и одговори о молитвеном правилу Штампај Е-пошта
недеља, 23 март 2014

 Молитва је слободно обраћање човекове душе Богу. Како ову слободу ујединити са обавезним читањем правила, посебно када човек не жели да чита?

-Слобода не значи да нам је све дозвољено. Човек је тако устројен да, ако допусти себи раслабљеност, тешко ће се вратити тамо где је раније био. У Житијима светих има пуно примера када су подвижници остављали своје молитвено правило како би показали љубав новопридошлом брату. У овом случају они су заповест о љубави ставили изнад свог молитвеног правила. Али, ми морамо да имамо на уму да су ти људи достигли висине у духовном животу, они су непрестано пребивали у молитви. Међутим, када осећамо да не желимо да се молимо, то је обично искушење, а не пројављење слободе.

Молитвено правило нас уздиже у духовно узвишено стање које не зависи од неког пролазног расположења. Ако људи не испуњавају своје молитвено правило, они брзо бивају раслабљени.

Не заборавимо да, када се људи окрену Богу причешћем, непријатељ нашега спасења увек све чини да нас од тога одврати. Не дозвољавати непријатељу да то учини није нарушавање слободе.

У које време треба читати јутарње и вечерње молитве?

-О томе је јасно написано у сваком молитвенику. ”Уставши од сна, пре сваког другог дела, стани пред Свевидећег Бога и осенивши се крсним знамењем реци...” Осим тога, сама смисао речи нам говори да јутарње молитве треба читати на почетку дана, када наш ум још није оптерећен мислима. А вечерње молитве треба читати пре спавања, после свега. У овим молитвама сан се упоређује са смрћу а наша постеља са самртничким одром. Било би заиста чудно да, пошто смо говорили о смрти, седнемо пред телевизор или да разоварамо са члановима породице.

Свако молитвено правило се заснива на искуству Цркве. Ова правила не нарушавају човекову слободу, али нам помажу да стекнемо највећу духову корист. Наравно, постоје одступања од правила, а она се примењују у неким непредвиђеним околностима.

Поред јутарњих и вечерњих молитви, шта се може додати молитвеном правилу мирјана?

-Молитвено правило мирјана може садржати различите молитве и чинодејствовања. Може да садржи различите каноне, акатисте, читања из Јеванђеља или Псалтира, поклоне, Исусову молитву. Као и то, правило обично садржати кратко или детаљно помињање живих и упокојених ближњих. У манастирској пракси постоји обичај да се у правило укључи и читање светоотачке литературе. Али пре додавање било чега молитвеном правилу, требало би добро размислити, добити благослов свештеника и проценити своје снаге. Молитвено правило се чита без обзира на расположење, умор, и друге покрете срца. Ако сте Богу обећали нешто, онда заиста то треба и испунити. Свети Оци кажу: чак и ако је правило кратко, нека бар буде постојано. У исто време требамо се молити из свег срца.

Може ли човек сам, без благослова свештеника, да чита каноне, акатисте и самостално додаје молитвеном правилу?

-Наравно да може. Али ако је он просто прочитао молитву по стремљењу срца, а тиме увећао своје молитвено правило, онда је боље да тражи благослов свог духовника. Гледајући објективно на ситуацију свештеник ће правилно проценити: да ли ће та додатна молитва бити на корист. Ако се хришћанин редовно исповеда,  следи за својим  унутрашњим животом, онда ће се такво провило на један или на други начин одразити на његов живот.

Али ово је једино могуће ако човек има духовног оца. Ако нема духовника и сам реши да дода нешто молитвеном правилу, ипак је боље да се посаветује са свештеником на следећој исповести.

У дане када служба траје целу ноћ и хришћанин не спава, да ли треба читати вечерње  и јутарње молитве?

 -Јутарње и вечерње молитве нису везане за неко одређено време. Али ипак би било погрешно да јутарње молитве читамо увече, а вечерње  ујутро. Не би требало да имамо фарисејски однос према правилу, и да га читамо у свакој ситуацији, игноришући смисао молитве. Ако не спавамо, онда зашто тражити благослов Божји за сан? Јутарње  и вечерње молитве могу бити замењене другим молитвама или читањем Јеванђеља.

Могу ли жене у дому да читају молитве непокривене главе?

 -Мислим да је боље ако жене покривају главу за време молитвеног правила. Овим васпитавају код себе смирење и показују послушност Цркви. Из Св. Писма знамо да жене не покривају своје главе ради окружења, већ ради Анђела. (1. Кор. 11,10). То је ствар личне благочестивости. Наравно да Богу није битно да ли ви ваше молитве изговарате прекривене главе или не. Ипак, то би требало да буде вама битно.

Како читати каноне и молитве пре светог Причешћа: у једном дану све или их можемо поделити на делове и читати неколико дана?

-Не треба формално испуњавати молитвено правило. Свој однос са Богом човек је дужан да гради сам. Данашњи обичај је да се за причешће припремимо читајући три канона: Господу, Богородици и Анђелу Чувару, акстист Спаситељу или Богородици, а затим молитву пред св. Причешће. Мислим да је боље да цело правило прочитамо дан пре светог Причешћа. Али, ако је то тешко, можемо расподелити на три дана.

Пријатељи и познаници нас често питају како се припремити за Причешће, како читати Псалтир? Шта би мирјанин требало да одговори на таква питања?

Одговорите оно што и сами знате. Не смете да на себе узмете одговорност да другима саветујете нека строга правила или да говорите нешто у шта нисте сигурни. У вашем одговору требало би да будете руковођени праксом црквеног живота данас. Ако немате никакво лично искуство, онда морате да се окренете искуству Цкрве, Светих Отаца. Ако вам је постављено питање на које не знате одговор, онда питајте за савет свештеника или пронађите одговор у делима Св. Отаца.

Прочитао сам превод неких молитви на руском. Испоставило се да су добиле сасвим нови смисао. Требамо ли их разумети потпуно на исти начин, читајући превод, или можемо да разумемо молитву онако како нам срце говори?

 

-Молитве треба разумевати онако како су написане. Можемо направити поређење са световном литературом. Читамо књигу и разумемо је на наш начин. Али је увек интересантно знати шта је аутор желео да каже. Исто је и са молитвама. Аутор молитве је мислио на одређен начин. После свега, ми не читамо неку врсту позоришне представе, већ се обраћамо Богу са посебним захтевом или речима хвале. Ми се сећамо речи апостола Павла који каже да је боље да кажемо пет речи  са разумевањем него десет хиљада са неразумевањем (2. Кор. 14,19) Поред тога, аутори већине православних молитви јесу свети подвижници које је прославила Црква.

Како се односити према савременим молитвама? Можемо ли читати све што је написано у молитвеницима или је боље читати древне молитве?

-Лично речи древних канона и стихова су ми драже. Мени оне изгледају дубље, проницљивије. Али многи више воле савремене акатисте, јер су једноставнији.

Ако је црква прихватила молитве, онда бисмо требали да се односимо са поштовањем према њима и да покушамо да имамо користи од њих. Али требало би да схватимо да савремене молитве нису тако високог квалитета као молитве које су саставили древни подвижници.

Када неко напише молитву за јавну употребу, мора да схвати одговорност коју преузима на себе. Он мора и сам да овлада молитвом и да у исто време буде добро образован. Молитве које су писали савремени аутори све треба строго проверити.

Шта је битније – читатати молитвено правило код куће или стићи на време на службу?

-Битније је стићи на време на службу. Ако идете у цркву, онда је заједничка молитва на првом месту. Оци су поредили личну и заједничку молитву са два крила. Као што птица не може да лети са једним крилом, тако и човек. Ако се не моли  код куће, већ само у храму, онда ће имати проблем и у храму да се моли. Видите, код њега не постоји искуство личног богоопштења. Ако се само молите код куће а не идете  у храм, онда немате разумевање шта је то Црква. А без Цркве нема спасења.

У потреби, чиме мирјанин може заменити богослужење?

-Данас, на располагању нам је велики број богослужбених књига и разних молитвеника. Ако мирјанин не може да оде у цркву на службу, може по канонима прочитати вечерњу и јутарњу службу и Типик код куће.

Можемо ли читати молитвено правило седећи?

-Апостол Павле је написао: Све ми је дозвољено, али ми није све на корист. (Кор. 6,12). Ако сте уморни и болесни, можете сести у цркви, а и током молитве код куће. Али морате размислити који је ваш разлог за то. Да ли је то болест која вас спречава да се молите, или је то лењост? Ако је човек тешко болестан молитве може да чита и лежећи. Али, ако сте просто уморни или ако сте лењи, онда морате да натерате себе да устанете. Током богослужења, Типик регулише када можемо да устанемо а када да седнемо: на пример када се чита Јеванђеље и акатисти, слушамо стојећи, али током читања катизми, химни или проповеди, седимо.  

Превод са енглеског проф. Бојана Србљак

Извор: Манастир Лепавина

Последњи пут ажурирано ( недеља, 23 март 2014 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 7 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.