header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow БОРБА ЗА ВЕРУ arrow Велика радост за све православне: Пољска Православна Црква враћа се на Јулијански календар
Велика радост за све православне: Пољска Православна Црква враћа се на Јулијански календар Штампај Е-пошта
недеља, 30 март 2014
         Одлуком Светог Архијерејског Сабора Пољске Православне Цркве од 18. марта 2014. године, ова Црква се, после 90 година, враћа на православним Предањем освештани Јулијански календар, звани стари календар.

Узимајући у обзир чињеницу да већина парохија Пољске Цркве (96%) слави Божић по старом календару, а такође и молбе верника, Архијерејски Сабор је поништио одлуку Сабора од 12. априла 1924. године о увођењу новојулијанског календара и одлучио да врати Јулијански календар, почевши од 15. јуна 2014. године (Недеља свих светих). Тамо где је то потребно, нови календар може бити задржан.

Ово је први случај да једна канонска Помесна Православна Црква званично укида нови календар и враћа се православном - Јулијанском календару.

 

Осврт Редакције руског православног сајта „Благодатни огањ“:

„Узимајући у обзир овај позитиван преседан, најразумније и најблаготворније за васељенско Православље било би да на предстојећем Свеправославном Сабору 2016. године Руска Православна Црква, као најбројнија, предложи и осталим новокалендарским Црквама да се врате на Јулијански календар, како би се превладало молитвено нејединство.“

 

Осврт Редакције руског православног сајта „Православни Апологет“:

„Ми се придружујемо радости наших колега са „Благодатног огња“. Најмање што очекујемо је да ће постепено многима, по питању календара, пасти копрена са очију. Изјаве да то није догматско питање – далеко су од објективности. Календарско питање аутоматски постаје догматско, када при његовом пажљивом изучавању дођемо до важног закључка: Јулијански календар је на директан начин повезан са Александријском пасхалијом, која је канонски усвојена на Првом Васељенском Сабору. Александријска пасхалија се ослања на Јулијанску сидеричку – звездану годину, која се израчунава и која је оријентисана сасвим другачије од соларног календара, а посебно Григоријанског.

 Тврђења, чак и са црквених катедри, да је Григоријански календар тачнији су - ненаучна, и представљају отворену демагогију. Усвајање новог календара, најпре од Константинопољске, а потом и Грчке Цркве, јесте антиканонски чин. Одлуке Константинопољског саветовања из 1923. године морају бити најоштрије осуђене. Ми се уздамо у Његову Светост Патријарха Кирила да ће пред предстојатеље осталих Помесних Православних Цркава изнети исправну позицију наше Цркве по питању календара и Пасхалије. Напомињемо да, по канононском устројству Православне Цркве, сваки епископ, тим пре поглавар Помесне Цркве, има право да позове на исправљање грешки учињених у Православној Цркви због нетачних и погрешних одлука Саветовања или Сабора и предложи сазивање специјалног Саветовања по календарском питању, с предлогом враћања на стари календар и исправну Александријску пасхалију у читавој њеној пуноти.“

По материјалу са "Православни Апологет"

Последњи пут ажурирано ( недеља, 30 март 2014 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 42 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.