header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow БОРБА ЗА ВЕРУ arrow Ексклузивно на „Борби за веру“: Записник са седнице Комисије за промену Устава СПЦ (1)
Ексклузивно на „Борби за веру“: Записник са седнице Комисије за промену Устава СПЦ (1) Штампај Е-пошта
среда, 09 април 2014

 Поштовани посетиоци,

Подсећамо вас да смо 23. септембра 2013. године, објавили текст нашег вредног и добро обавештеног читаоца Велимира Новљанина Да ли ће Српска Православна Црква, као и Србија, бити растурена до 2020. године“, у коме је он дао подробан преглед записника са седнице Комисије за промену Устава СПЦ, који записник овом приликом, ексклузивно за вас, доносимо у целости. Из записника, између осталог, сазнајемо да господа чланови, листом екуменисти и новотарци, имају намеру да мењају назив Српска Православна Црква и да изграде систем митрополија – аутономних црквених јединица, одакле је до аутокефалија само један корак.

Господину Велимиру Новљанину још једанпут срдачно захваљујемо на послатим метеријалима, а нашим цењеним посетиоцима срдачно препоручујемо на читање поменути записник, који ћемо објавити у три наставка, из кога се види како екуменисти и новотарци намеравају да разоре Српску Цркву, под видом промене њеног Устава.

Уредништво

КОМИСИЈА УСТАВА

Митрополит Амфилохије: Овај Одбор садашњи је основан 2011.

Епископ Атанасије: 13. септембра 2005. год. ја сам говорио али накнадно, пре тога је била и после тога је била.

Патријарх: Нешто раније.

Патријарх српски Иринеј

Митрополит Амфилохије: Била је ова Комисија и у међувремену је искључен, из Комисије, проф. Ненад Ђурђевић, то је твој професор.

Н.Н.: Јесте, ја мислим да је то велика грешка.

Патријарх: Он је из Крагујевца.

Н.Н. : Јесте, знате га Ви, он је председник црквене општине. Он је написао једну књигу.

Епископ Атанасије: Није се он око Артемија излагао.

Н.Н.: Није, он је био насупрот овог Чоровића.

МитрополитАмфилохије: Неко је то тражио.

Патријарх: Он је црквен човек био.

Н.Н.: Он је написао књигу о остваривању слободе вероисповести у Србији и критиковао одређене одредбе Закона о Црквама и верским заједницама које и јесу за критику са правног становишта. То се некима у Министарству вера није свидело и то је разлог да су човеку залепљени антицрквени ставови.

Епископ Атанасије: А Коста Чавошки, Митрополите?

Н.Н.: Он није члан.

Митрополит Амфилохије: Није, није укључен од почетка, не знам како се то догодило. Искрено речено у оном тренутку када је доношена одлука он је непгго заступао владику бившег Артемија и то је био разлог да он није члан.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић

Епископ Атанасије: Али пре тога је био.

Митрополит Амфилохије: Да.

Н. Н.: Али је сад Сима Аврамовић, они су у судском спору.

Митрополит Амфилохије: Па добро, ми можемо и данас да поразговарамо да видимо да видимо кога би укључили још, евентуално од ових правника познатих наших.

Патријарх: Да ли се зна ко је учествовао у првом Уставу?

Н.Н.: Слободан Милановић је био, Троицки, Сергеј. То је била стручна екипа. Митрополит Гаврило Додић је био задужен за кординирање у Одбору. Ја имам из Архива Синода како је доношен Устав 31. године. Има примедбе Епархијских управних одбора. Било је више нацрта и верзија. Имам чак и копије примедаба Епархијских управних одбора, црквених општина, Управа манастира. Била је врло широка расправа унутар Цркве, пошто је била прича о првом Уставу, фактички, како су они звали уједињене Српске Цркве и обновљене Пећке Патријаршије други пут. Али дати носилац је био Слободан Милановић. Биле су велике полемике, био је Воја Јанић, свештеник па Министар Вера и Миленко Јаношевић, па су они писали коментар Устава Српске Цркве и онда је Троицки реаговао. Има тих чланака доста у Архиву за правне и друштвене науке, баш црквеног карактера.

Епископ Атанасије: Је л' објављене?

Н.Н.: Да објављене. То се часопис зове Архив за правне и друштвене науке. Баш Троицки то много критиковао, та нека тумачења. У једном Зборнику Српске Цркве описао је тај канонски законодавни рад.

Патријарх: А кад је ступи на снагу.

Н.Н.: Тридесет прве, а прве измене четрдесет седме.

Митрополит Амфилохије: А практично тај из четрдесет седме је важећи са свим овим амадманима.

Патријарх: Само што су неки чланви постали неважећи.

Н.Н.: Знате шта је ту спорно са правне стране. Сабор је под председништвом Патријарха изнад Устава и има много несагласности. Рецимо: Уредба о заседању Светог архијерејског сабора није у сагласности са пословником о раду Светог архијерејског сабора у Уставу. Јер свака одлука Светог архијерејског сабора под председништвом Патријарха, која је уставног карактера, значи мењање Устава.

Оснива се нова Епархија, у члану 14. су оне побројане, Сабор оснује нову Епархију већ је то измена и допуна члана 14. Устава или друга питања. Ово није највиши правни акт. Св. Писмо, Св. Предање па тек онда Устав. Било је прича, онда кад је било око владике Артемија, није по Уставу, нема право Сабор. Сабор може простом већином гласова да суспендује Устав под председништвом Патријарха, само не може у одсуству Патријарха.

Н.Н.: Пословник о раду.

Епископ Иринеј: Морају да се питају и једни и други. Саветодавна улога лаика је важна у сваком погледу, мени је логичније да остану Савети а да овде рецимо не може постајати таква концепција од стране дијаспоре, што каже Његова Светост, сад за ово кратко време, где се свештенику оспорава икакво право осим да буде чиновник.

Патријарх: То је тамо али не може без Одбора, Одбор је извршни орган Савета. Не може да се сазива Савет кад му падне на памет. Одбор може, зато што је уже.

Митрополит Амфилохије: На неки начин и литургијски принцип има Епархијски савет, Епархијски одбор, Патријаршијски управни одбор, Сабор. Онда треба размислити о томе, несумљиво да и црквено-општински одбор, Савет. Да ли је добор да председник буде лаик или свештеник?

Патријарх: По Уставу, је то немогуће, садашњем.

Епископ Иринеј: Друго питање је ако то изменимо да ли можемо да применимо, зато што је то толико већ ушло у крв.

Митрополит Амфилохије: Код Вас, рецимо на просторима бивше Карловачке Митрополије а отуда и у Америци у великом делу Цркве, мислим да није тешко применити.

Н.Н.: Да, сигурно ја сам говорио на Сабору пре десет до дванаест година да је то пре свега нецрквено да председник црквеноопштинског Одбора буде лаик. Шта значи тад свештеник, ако се руководи тиме да свештеник је за духовни надзор увек први али кад се тиче материјалних добара он је и ту први с тим што он заједно са лаицима управља, тако је било у првој Цркви. Ја сам свуда, без икаквог дизања прашине, заменио и поставио да буде свештеник председник црквеног одбора.

Патријарх: Де факто тако и јесте али формално.

Н.Н.: А благајник је увек цивил, благајник је цивил а свештеник је председник, тако смо радили.

Патријарх: То је добар систем.

Митрополит Амфилохије: Секретар Одбора би требао да буде лаик.

Н.Н.: Они сад немају секретара, то је обично свештеник.

Епископ Иринеј: У Бачкој, Банату и Срему, наравно да је то исправно али у пракси је тешко.

Н.Н.: Посебно би требало имати у виду да ми почињемо да живимо у другом систему где људи нису црквени и ако ми још Уставом загарантујемо да они буду председници, ми ћемо имати велики проблема на терену.

Епископ Иринеј: Треба добро све то размислити.

Патријарх: Знате шта, за председника ЦО бирана је најугледнија личност у парохији, најбољи домаћин. Човек који је управљао својим домаћинством и који има више искуства од неког младог свештеника који је тек дошао.

Н.Н.: Ваша Светости и поред тога домаћинства била је свест да је он човек сличан свештенику, да је он у свештенику гледао свето лице, али данас немају ту црквену свест.

Епископ Иринеј: Ми имамо случај у Новом Саду, имамо таквог човека који је председник ЦО и има црквенију свест од већине свештеника у Новом Саду али у неким другим местима имаш такве типове с којима не можеш почети ништа.

Бивши епископ захумско-херцеговачки Атанасије Јевтић

Епископ Атанасије: Могу ли ја да кажем? Прво треба да проценимо шта можемо да урадимо, хоћемо ли овај Устав да мењамо, преформулишемо и докле, прво он је једна творевина свога доба у великој мери подређена законодавству Краљевине, или ћемо да правимо нешто што је прелазна фаза. што је можда најреалније. Тешко је да ми то сад све радикално изменимо, нема сумње да та управна, административна та подела, двојство на литургијско и административно то је шизофренија, тога нема у предању нити треба да има. Сва та управна тела то је непотребно, то нам је дошло из Јужне Русије због Аустроугарске, Пољске, па су се људи бранили. Сви ти одбори на било ком нивоу су заштита од Уније, ако поп пређе или владика пређе да остане то, то је производ тога времена. То за један радикални преображај Устава треба изоставити никакви Одбори не постоје то је једна лаичка, административна, не знам како. Једноставно квари се ово што говоримо литургијска потка, канонска потка. Имали смо случај у Паризу. Послали нас Митрополита и мене, Сабор у вези Дамасикина који је почео са искључењима из Цркве а овај почео једноставно са потплаћивањем. Учествовали и попови у томе и одбори и председник, дакле имали смо једно потпуно разваљење. Дијаспора је сва тиме рањена и осакаћена и Одбори су све и свја. Сава је пок. шумадијски умео да манипулише тиме у добром смислу. Кад смо деведесете год. били да сведочимо о Конгресу владика косовки Павле, Милутин и ја и онда смо кренули мирење. Имали смо лако свештенство па чак и са Иринејем али су дошли босови који су сели и читали Павлу лекцију о Цркви и мени пукне филм, улетим и питам: - ко сте Ви господо? Ти шефови, председници који држе паре. - Па знаш. Нећете Ви Павлу читати шта је Црква. Ко сте Ви? Кога Ви представљате?

Бирократкса тела на живом организму Цркве су сви одбори, који су потпуно отуђени од Литургије од литургијске структуре Цркве. Литургијска управа је уствари служба народа, према томе лаици су не битан него суштински елеменат али како сад то решити. И ово је срамота кад сам постао Епископ да пишем на основу члана тог и тог и тачке те и те рукополажем у свештеника Устава Српске православне цркве. Није ваљда Устав му дао право да буде свештеник а шта ако се промени Устав. Него сам почео живо предање Цркве од апостола Христа. Например почећемо од манастира, прво треба рећи шта је манастар. Манастир је заједница где је душа богослужење све остало је тело. Шта ћемо да урадимо, колико можемо да урадимо. То неће проћи знате не само у Војводини, треба да нешто проткамо, да урадимо оно што можемо да урадимо. Постао је сад Устав Српске Цркве мач. Исто тако пословник то су теме које коче односно текстови који коче.

Митрополит Амфилохије: Ваша Светости ја мислим да се ми помолимо Богу.

Патријарх: Молитва.

Митрополит Амфилохије: Ваша Светости у име Комисије за Устав Српске цркве молимо Вас да благословите почетак овог нашег рада данас, Господ да благослови молитвама Светих отаца да ово веома значајно дело за нашу Цркву доведемо до краја.

Патријарх: У име Господа благосиљам Ваш рад да буде у Духу Светоме који води Црквом и да све што будемо, будете, радили буде заиста у духу Духа Светога а будући да је Црква и заједница људи која, као и свака заједница, има потребе за некаквим правилима и уставима, нас у томе смислу и формулише живот Цркве у овоме свету, Цркве која има и нека материјална добра којима треба управљати на корист опет Цркве и ту наћи праву меру углавном у том смислу учешћа верника у управи црквене имовине, наравно, под надзором и управом Цркве. Ту наћи право решење. Постојећи Устав може да нам послужи као база за даље решавање у том смислу искористити све оно што је добро, оно што није можда изменити и тако доћи до једног Устава који ће одговарати времену и животу Цркве. Нека буде тако. И морамо имати у виду дијаспору пре свега, дијаспора је под једним страшним утицајем потисентизма, тако да је свештеник тамо један обичан чиновник. Био неки Ђура, имали су седницу црквеног одбора и онда му кажу о. Ђуро изађи ти сад напоље, оћемо ми сад нешто да разговарамо, а разговарају да га протерају. Дакле црквени одбор има плашт над свештеником. Или један био завреме владике Емилијана, ми смо управници Епархије. Толико је то далеко отишло. Ал истина ту су мало криви и епископи и свештеници. Тамо где свештеник зна ко је и шта је ту они нису могли да продру а тамо где је свештеник поверио своје послове њима они су господарили црквеним општинама. То је чињеница.

Митрополит Амфилохије: Хвала Ваша светости па ево ми да започнемо са радом. Пре свега ово је конститутивна седница ове наше Комисије, нажалост Г. Михаила Аврамовића нема га данас, и Спасовића.

Епископ Иринеј: Он је сада декан на Правном, можда има неке обавезе, али што се тиче Спасовића...

Епископ бачки Иринеј Буловић

Патријарх: Он је у болници. Имао је неку операцију недавно па се сад опет нешто десило, тако да је сад опет у болници.

Митрополит Амфилохије: Као што знате, био је онај научни скуп на Теолошком факултету. То је прошло време, скоро 10 година, а тај богословски скуп о црквеном законодавству био је управо сазван у контексту са променом нашега Устава. Хтели смо да искористимо искуство осталих помесних Цркава и наравно искуство канонолога у нашој Православној Цркви, да би на основу тог искуства започели овај наш веома значајан рад. Онда ће зборник тих чланака изаћи, да је један од разлога што каснимо са почетком је био и тај, у очекивању тог зборника који би био заиста драгоцен. Као што се сећате, тамо је било веома значајних размишљања најугледнијих наших канонолога православне цркве. Била би баш драгоцена на самом почетку, па сам зато баш замолио нашег професора Милошевића, пошто негде код њега треба да се налазе ти чланци и те студије, а да замолимо и брата бачкога, макар копије да добијемо свега тога, јер мислим да би нам било корисно. Тамо је било изузетно корисних сугестија и проф. Фидаса...и ко је још тамо био...Ципина, владике Игнатија, владике Атанасија, биле су веома значајне, нарочито што се тиче преамбуле самог Устава. Мора да буде једна еклисиолошка преамбула која би била основа за даље формулисање. Лично сматрам и ја да, ово што каже и Његова Светост, да овај Устав постојећи који по основама канонског предања Црква већ живи ево скоро стотину година, он би требао да послужи као основа за овај наш нови Устав, наравно, кроз његово усаглашавање са изворним канонским предањем Цркве, са канонима Цркве, кроз истицање и тог значаја канона васељенских и помесних сабора. Јер у суштини то је Устав Цркве Православне и до данашњега дана.

Патријарх: Да ли би се могла можда урадити измена и допуна Устава Цркве.

Ненад Милошевић: Ревизија.

Патријарх: Па добро, ревизија.

Митрополит Амфилохије: Ја мислим да је ово боље формулисано измена и допуна, него просто ревизија. Ревизија је измена, али је ово допуна.

Патријарх: А имате ли Уставе Грчке и Руске Цркве?

Епископ Иринеј: Имамо све Ваша Светости.

Епископ Игнатије: Грци су од нас преписивали, пок. Варнава. ...Грци су мењали свој, али они су имали увид у наш Устав и сећам се ја сам био тада постдипломац доле, где је ? говорио кад је видео наш Устав, каже он се зачудио колико има црквених елемената. Он је мислио у односу на друге уставе помесних Цркава, овај наш је био још најцрквенији.

Митрополит Амфилохије: Сад и Кипарска Црква је мислим прошле године издала свој нови.

Ненад Милошевић: Зато био предложио, ако ми дозволите, професора Јандогла који је и аутор тог Устава, који је најбољи стручњак за канонско право и уопште за литургијско-канонске зборнике.

Епископ Атанасије: То је за другу хиљадугодишњицу исто велики су... обично је друга хиљадугодишњица врло важна. И текстови тог периода. Канонски зборници су нарушени са тим, да тако назовемо, новоканоном који је... али овај период је исто много важан. Јандогло је један ретко честит човек, он је увек представник Кипарске Цркве на свим скуповима.

Митрополит Амфилохије: Занимљив је и користан Статут Америчке Православне Цркве који су у своје време писали Шмеман, Мајндорф...

Епископ Иринеј: Знам, али ...

Митрополит Амфилохије: Негде га ја имам код себе, није га проблем наћи.

Епископ Атанасије: Имамо и устав Руске Цркве.

Ненад Милошевић: Имамо.

Н.Н.: Има на интернету све да се нађе.

Бпископ Иринеј: Све ћемо имати.

Н.Н.: Велики је Устав Руске Цркве.

Митрополит Амфилохије: И Бугарска Црква има свој устав од 98. године. Додуше има...

Н.Н.: Има најновији из 2008.

Митрополит Амфилохије: Мислим да би била добра одлука, не морамо ми све, али рецимо Атинске архиепископије, Московске патријаршије, ево Кипарске поменусмо.

Епископ Иринеј: Зашто не све, па да расправљамо...

 Митрополит Амфилохије. Да,

Епископ Иринеј: То је материјал... Можда негде где не очекујемо наиђемо на....

Епископ Атанасије: Видим овде....?...из 98. Богами то је повелико.

Митрополит Амфилохије: Покојни Варнава је 77....

Н.Н.: А и законе где је било устава у Кнежевини, Краљевини Србији, држава је доносила државне законе о државној Цркви, нису постојале црквене општине. Ја их имам, та четири су била. Први је уопште споран да ли је ступио на снагу из 1836. До 1890 још три су била донета. Тако да су то уствари...то је био један од модела и за овај устав.

Епископ Атанасије: Нисам дорекао малопре, уморан сам, црквене општине су исто хибридна тела, имате... имате парохије, имате црквене општине... Шта је црквена општина? Може ли бити заједнице мимо литургије, мимо литургијске заједнице? Сећам се дошли су протестанти, и имали ли смо ту разговор са њима, и пок. Чарнић тврди пред њима друго је црквена општина друго је парохија. Ја кажем г. професоре, после, ви сте на њиховим позицијама. Они то хоће. Постоји заједница која није литургијска. Он ме гледа ко да сам га увредио. То је то што треба, та ревизија Устава. Црквена општина је хибридно тело, непостојеће црквено-канонско, и не постоји. Шта је то? То је један појам, можемо да га назовемо како хоћемо, али треба да видимо шта ћемо. Али Варнава има један том који је исто врло битан. Четири православне патријаршије древне немају устав. Немају све, нису у слободним државама, али морамо и то урачунати. Једна Црква која себи намеће устав по коме треба да се управља - нешто ту шкрипи. Одређујемо једном условном оквиру који је прави.. Ја разумем у дијаспори, они морају због закона. И то је проблем Константина и не знам кога...што не рачунају на законодавство тамо. Али ми смо једна матична изворна Црква и треба добро да размислимо шта ћемо.

Епископ браничевски Игњатије Мидић

Епископ Игнатије: И наш би устав требао само да се тиче тих односа са државом, у складу са законом и наше црквене имовине, а не овога другога свега.

Епископ Иринеј: Ми ћемо видети оно што је на почетку речено, шта ми у овом тренутку можемо уствари да урадимо. Јер једна потпуно радикална ревизија може да буде пробелм за људе слабе савести и мањкавих знања и познања и нарочито може да буде оруђе у рукама злонамерних који би то преписали разним, како они то кажу, екуменистичким тендецијама. Не само артемијевци него и многи други. Дакле, то је једна варијанта. У крајњој линији, ако имамо храбрости да је то одговор изазовима нашег времена, пастирским и духовним и еклисиолошким, можемо ићи и на то. Зависи од нас и наше одлуке. Можемо радити и две паралелне варијанте. Једну радикалну и једну компромисну. То све треба да договоримо. Али мој би предлог био методолошки да ми почнемо по неком реду, да не говоримо о свему, него да кренемо од нечега, па кад једну тематику будемо исцрпели, идемо на следећу. Дакле, као прво сада, мислим да решимо ова већ постављена питања на овој првој седници. Као прво да видимо да ли нам треба или не треба устав, с обзиром на две постојече праксе. Очигледно је да све новије Цркве и оне поникле у древним патријаршијама и оне које су потекле на друге начине, имају тај докуменат. А с друге стране, ако га хоћемо, да изменимо мисли о томе да ли хоћемо да га потпуно доведемо у склад са литургијским и канонским предањем Цркве, или ћемо ићи на неко компромисно решење да понешто пропустимо, или да допустимо двојство могућности, да рецимо оне средине где не може друкчије, дијаспора или неке епархије северно и западно од Дунава, да нешто задрже од тог старог система. Али већина епархија ако немају тај проблем, једноставно то све избришу. То све морамо договорити у напред. И да онда у складу са тим начелима које прихватимо, идемо део по део. И да обрађујемо и стављамо нове формулације.

Патријарх: Све је то лепо, али овај Устав је створио традицију. Тешко ће се прихватити одбацивање његово. Зато мислим било би боље...да буде нека допуна и нека измена.

Епископ Иринеј: Ваша Светости, опростите, традиције су врло чудан појам. Свашта се искристалисало као традиција, па се после испоставило да уопште није никаква традиција. И обрнуто. Неке суштинске ствари које у традицији живе, ми некад свесно, а још чешће несвесно, покушавамо да избацимо из живота и не успевамо. Зато што је то живот. Дакле, мислим, то је један заиста провизоран докуменат, компромисни, направљен је у духу југословенске идеје, као да ће Југославија трајати вечито, ово што је све рекао Атанасије тачно је. И ми треба да видимо сад шта ћемо. Можемо да идемо на једно компромисно побољшање тог текста, можемо да радикално, али то све треба да договоримо ...

Патријарх: Са чиме се сусрећемо да би компромисно решили. Које проблеме имамо?

Епископ Иринеј: Ваша Светости опростите, да немамо проблема не бисмо ни дошли на идеју да треба...

Патријарх: Ја не видим те проблеме.

Епископ Иринеј: Ви не видите, али има других који виде. Дакле, комисија ће дати предлог, она не може да одлучи.

Патријарх: Комисија није изван Цркве, изван живота.

Епископ Иринеј: Комисија не одлучује, она даје предлоге.

Епископ Игнатије: Ваша Светости, добро би било да се на овај устав напише једна преамбула да се наша Црква управља канонима, а устав да се тиче, што значи да све оно што се тиче епископа, сабора, све то по правилу треба да се, ...а то што се тиче тих материјалних наших добара, живота у једној држави, да то садржи устав. Дакле управљање са тим... правни субјекти, дакле. Јер ово што каже сад владика Атанасије, ми не конституишемо сад нашу Цркву, па ћемо сад као држава конституисана што има потребе да донесе себи устав. Ми смо наставак једне свете, саборне и апостолске Цркве, односно пројава њена и може ту да се направи без великих подизања прашине. А нико неће одбацити устав и неће се то тако презентовати јавности да смо ми сад укинули устав.

Митрополит Амфилохије: Као што вам је познато, Латинска црква римокатоличка скоро читавих 22 година је вршила кодификацију Кодекса ..., тј. 1917,

Н.Н.: 1904. су кренули.

Митрополит Амфилохије: Да 1904. А онда су так Кодекс....и то је негде завршено 90. године, где они користе и одлуке васељенских сабора и помесних. И онда сва та историја римокатолицизма кроз историју другачијих времена...Наравно не можемо ми нити треба да их подражавамо, али то искуство може да нам на неки начин помогне око дефинисања.

Епископ Игнатије: Па сигурно. Али они су имали потребе, почевши од првог ватиканског концила па надаље, тзв. тај Кодекс, он је био у великој супротности са канонима наслеђеним, они су морали да изврше једну кодификацију у складу с тим. Ми немамо потребе за тим. Таман посла ми да врпшмо кодификацију. Ми смо то прихватили и то је тако за нас. Али правни аспект Цркве, управљање материјалним добрима, односа Цркве према држави, иосиоца својинских права, то je важно да створимо у уставу. Јер то ће нам уствари сви тражити, кад се будемо судили са државом и не знам односно долазили у контакт. То нам и сад траже. Али добро то можемо да се договоримо.

Митрополит Амфилохије: С обзиром на то да је наша Црква по први пут у историји сад присутна на свим континентима. Другим речима, то прилагођавање условима сваке појединачне државе, законодавства. У Америци већ је то урађено на неки начин, са оним Америчким уставом. Питање је да ли он уопште сме да се назове устав.

Патријарх: Да, то је посебно питање.

Митрополит Амфилохије: Међутим, што се тиче овог нашег, то мора...

Епископ Игнатије: Али ту су они направили ту ограду, да то буде док се не донесе овај устав. Што значи да можемо ми овим нашим да ставимо и то на своје место,

Митрополит Амфилохије: Има неких ствари које морају да буду прилагођене, рецимо у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, ...Америци, Аустралији...

Патријарх: То питање устава америчког, Сабор је стао тада за нека правила за ту епархију, статут... Али онда је устао Емилијан? пок. па рекао: Немојте то, ми смо њима обећали, они то очекују. Све тако по неком срцу, а не по разуму.

Протојереј Велибор Џомић

Велибор Џомић: Али непринципијелно је да се у Канади назива статут Епархије канадске, а овамо устав Српске православне цркве у Северној и Јужној Америци, а фактички се и то односи на то, а онда имамо и устав Митрополије Српске православне цркве у Аустралији и Новом Зеланду. А рецимо у Француској, Немачкој и другим државама, тамо немамо нипгга. Али је добра ствар, онако како сам ја видео, ово у Канадској епархији, где су узете одредбе о епископу, епархијском архијереју, епархијсом управном одбору, црквеном суду, парохијама, црквеним општинама и т.д., са уводним одредбама да је то део Српске православне цркве епархија канадска, и то је фактички један исечак из овог устава, који је приложен тамо пред државним органима да би стекао правни субјективитет пред државом као правно лице.

Патријарх: Сад је суд у Канади донео пресуду. То је тако паметно решено. Да смо ми решавали не бисмо тако паметно решили како је један грађански суд.

Митрополит Амфилохије: Значи изгубили су ови тамо?

Патријарх : Да

Велибор Џомић: Али интересантно је рецимо кад се зове Епархијски управни одбор, наравно то је заживело, али та институција је потпуно противна канонима, рецимо 33. Апостолског, где каже: „Епископ нека се стара о свима стварима црквеним".

Епископ Иринеј: Ма јасно је све то. Али сад ми опет скачемо са теме на тему. Не можемо сада о свему разговарати. Морамо почети неком логиком. Ја молим председавајућега да води дискусију у неком правцу.

Патријарх: Добро, ви наставите, ја ћу да вас ослободим.

Епископ Иринеј: Мислим да ове начелне и уводне ствари се договоримо методолошки, па да полако пређемо, јер очигледно је да Његова Светост сматра да ово не треба, да је овај устав савршен и да не треба га дирати. Али ми не сматрамо и ми ћемо направити свој предлог, па Сабор нека прихвати или не прихвати.

Митрополит Амфилохије: Али он ипак каже за измене и допуне.

Епископ Иринеј: Чак не измене већ само допуне.

Митрополит Амфилохије: Не, рекао је измене и допуне.

Епископ Иринеј: Али ја кажем да му је важније допуне а не измене. Чуо сам.

Ненад Милошевић: Да вас само подсетим да смо били учесници панел расправе коју је организовала претходна комисија заједно са факултетом, а који је претходио оном симпосиону, и тада смо управо ове ствари расправљали, постоји и записник који је образован са тим учесницима. Тако да би било од велике помоћи да то чујемо.

Епископ Иринеј: Имаш ли ти те текстове?

Ненад Милошевић: Имам на факултету.

Митрополит Амфилохије: Било би добро да нам се то достави. Да се онда припремимо за следећу седницу. И да имамо и материјал са оног научног скупа. Да за следећу седницу сви то погледамо.

Наставиће се...

Последњи пут ажурирано ( петак, 11 април 2014 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 51 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

 "О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злокобни ишчупао веру из душе твоје, бићеш јефтинији од замуклог славуја и чудовишнији од очупаног пауна!"

"Брани, дакле, веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера - храна, вера - одело душе твоје, вера - здравље твоје, вера - песма твоја и радост и весеље, вера - вредност твоја, вера - цена бића твога, вера - пламен Божанства у теби, Србине брате мој."

 "Борба за веру борба је за душу; борба за душу борба за прави живот; борба за прави живот борба је за једну вредност већу и вишу од свега света и свега у свету. Јер Христова су уста изрекла ону велику реч: шта користи човјеку да цео свет задобије а душу своју изгуби? Заиста велика и света реч, изречена од најсветијих уста."

"Због тога ти говорим: бори се и не клони! Тајанствени сат времена, навијен руком Створитеља, сваки минут избија и откуцава земни рок земнородним. На сваки откуцај анђели изводе из овог живота чете Божје, и пресељавају их у други свет. Кад избије твој минут, ти ћеш морати оставити све и поћи једино са душом својом. Бори се за душу, да би имао с чим поћи у онај свет. А борба за душу, борба је за веру. Јер је речено и потврђено, да само душа са вером има намену и сврху. Душа без вере нема ни намене ни сврхе. Тако је речено и тако потврђено."

"Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим."

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.