header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow БОРБА ЗА ВЕРУ arrow Ексклузивно на „Борби за веру“: Записник са седнице Комисије за промену Устава СПЦ (крај)
Ексклузивно на „Борби за веру“: Записник са седнице Комисије за промену Устава СПЦ (крај) Штампај Е-пошта
петак, 11 април 2014

 Епископ Атанасије: Ево (неразумљиво) ево и наш драги Зоран он зна добро грчки, а ево и млади правник мене си изненадио, колико ти имаш година?

Н.Н.: 31.

Епископ Атанасије: Кад си био бијен задњи пут?

Н.Н.: Давно.

Епископ Атанасије: Види се. Наватало се каже моја мајка. Треба (неразумљиво). Али то је важно. Тамо кад одеш пази набављај књиге. Сад је та електроника чудо. Набављај. Имаш то.

Н.Н.: Имам, имам ја 500 GB књига овде.

Епископ Атанасије: Па да видимо мало то.

Н.Н.: Али PDF је све.

Епископ Атанасије: PDF уме и да се отвори.

 Н.Н.: 500 GB има доста CD-ова.

Епископ Атанасије: Ајде да видимо то данас док смо овде.

Н.Н.: 'Оћу ја сам понео диск.

Епископ Атанасије: Да видимо да прештампамо тај диск. Пазите то је врло важно данас, ја сам рецимо сад скоро нашао енциклопедија Руска је већина томова већ доступна на електроници, огромна, велика, има 27, али 20-ак је, то су за нас капиталије, али вам говорим стварно људи треба сести загрејати столицу. И то да изађе, а не овако. Они се убише у Црној Гори да докажу, да то није, да је аутокефална (неразумљиво).

Н.Н.: А ми оптужени да смо избацили српско име из назива Цркве, не постоји СПЦ у Црној Гори

Епископ Атанасије: то треба радити (неразговетно)...

Н.Н.: митрополија је епархија будимљанско ...

Епископ Атанасије: А да ли сте размишљали Митрополите о још неком саставу? Рецимо, мени је жао да кажем али Спасојевић је човек приучен човек.

Митрополит Амфилохије: Па добро Спасојевић је неко га је кад је било кад сам ја предложио па је неко од братије, не знам да ли је шумадијски, неко га је убацио.

више лица (неразговетно)

Н.Н.: Није шумадијски, чини ми се Патријарх.

Митрополит Амфилохије: Неко га је убацио.

Н.Н.: То је у првој комисији било 95/6 године, господин Спасојевић.

Н.Н.: Сад је поново.

Н.Н.: Он сад само наставља чланство.

Милан Андрић: Високопреосвећени ако дозвољавате, овај цивилни део..

Н.Н.: Лаички

Милан Андрић: Лаички да кажем, ако може евентуално професор Чавошки да.. више лица (неразговетно)

Милан Андрић: Па добро, мислим, (неразговетно) 2 сата могу да седе (неразговетно).

Митрополит Амфилохије: Па ево ја мислим да би Чавошки...

Милан Андрић: Мислим због тог система правног...

више лица: (Неразговетно)

Н.Н.: Он је општи правни историчар...

Милан Андрић: У овој материји не знам колико је...

Н.Н.: Али нису ни један ни други за то .

Митрополит Амфилохије: Добро овог Ђорђевића смо...

Н.Н.: Ђурђевића.

Митрополит Амфилохије: Ђурђевића је неко тражио да се искључи.

Милан Андрић: Ђурђевић је изузетно добар.

Н.Н.: Зна Милан (неразговетно) на правди Бога је човек...

Н.Н.: (неразговетно) као консултанта да укључимо по сваку цену.

Н.Н.: Кога?

Н.Н.: Професора Јагума из Солуна

Митрополит Амфилохије: па ево ако сматрате да то буде одлука да се укључе у рад комисије.

Н.Н.: Поготову што је човек зет игуманије..

Митрополит Амфилохије: значи Ђурђевић да се врати у комисију...

више лица: Није не нешто, има нешто (неразговетно) али је човек црквен у потпуности. И нормалан човек.

Митрополит Амфилохије: А професор Чавошки, шта рекосте?

више лица: неразговетно

Милан Андрић: Он у том делу није. Већ је (неразговетно) Били смо у неких пар комисија, баш из овај, уговор са Црном Гором...

Н.Н.: Милане, има само један други проблем. Он схвата, ја, ти знаш, моје релације с њим да сам коректно, зна и митрополит, дакле он има један строго лаичко-правнички доживљај Устава Цркве. Они сматрају да је Устав Цркве што и Устав државе, и да је то највиши правни акт, и да ту... и не знам...

више лица: неразговетно

Н.Н.: Можда би добро било то у контексту овоме дакле оне мудре изреке, да га не би имали за непријатеља добро би било да га овде имамо, па ће то другачије он да да...

Н.Н.: Можемо мислим немам ништа против, али кажем само да...

више лица: неразговетно.

Н.Н.: Можда треба и да размишљамо о и томе, с обзиром, да ја сам лаик, опростите што сам уопште овде, али пошто се ради о једном најзначајнијем документу наше Цркве, покреће се на неки начин питање живота наше Цркве и организација наше Цркве, да не укључујемо у тако важне послове људе чија црквеност није до краја проверена и која није...

Епископ Атанасије: Не само то. Он је пре свега (неразговетно). Ја искрено нисам за то да буде он ту зато је што човек који мудрује све време, све време, и он је Србин а ми сви остали шта смо? Није сарадљив човек Чавошки.

Епископ Иринеј: Ја мислим једну ствар брате Атанасије да то у реду он јесте мало чудан али је уман. Међутим, ја не верујем да он може да укопча да ово што ми говоримо да то није против српства, него би био вероватно први који би казао „па ови сад Српска Црква је најважнија национална инстшуција, шта сад ово, ово су владике неки издајници.."

Н.Н.: Можда члан консултант да буде.

Епископ Иринеј:Можда тако нешто.

Н.Н.: Тих консултаната да имамо... не треба много проширивати.

Епископ Иринеј: Шири концентрични круг, то да...

Митрополит Амфилохије: Значи да не буде у сталном раду комисије, да га консултујемо повремено?

Н.Н.: Не би требало, ево ја се први одричем, да изађем, знате не би требало да буде лаик.

Митрополит Амфилохије: Немој то сад, не не не то није...

Н.Н.: То је на нивоу струке то није на нивоу лаицитета.

Н.Н.: Без обзира.

Н.Н.: Ја знам да је он Коста на првим тим састанцима био, и да је био конструктиван...

више лица: јесте јесте и ја то кажем.

Н.Н.: Знате кога треба укључити, оног адвоката Мињу Николића ја не знам човека али видим да је изузетан.

Епископ Иринеј: Није он за ово, он је за да нама помогне у овим петљавинама са државом, реституције, порези, држ-не дај, ту је он добар, али ово унутрашње црквено...

Н.Н.: Знате зашто сам мислио да је он важан, око овог правног субјективитета, имамо у Уставу имовинска питања...

Епископ Иринеј: Када дође то питање на ред онда га можемо консултовати.

Митрополит Амфилохије: Ја мислим да буде ово што каже да има један број консултаната па их позовемо.

Н.Н.: Ужа и шира комисија.

Епископ Иринеј: Он може да буде консултант и он као и Чавошки, и други и трећи, разни, итд, али унутар ове комисије требали би заиста да буду само теолози и неко ко је директно упућен, ево као наш Андрић, он је овде у овим нашим пословима, не знам чак ни Сима Аврамовић колико се ту може снаћи.

Н.Н.: Ужа и шира комисија, ето шта ја предлажем, мислим да је то најбоље.

више лица: неразговетно

Митрополит Амфилохије: Не, пазите, добро је да имамо (неразговетно) Симу, овог Ђурђевића, евентуално... не али ови други нека буду као консултанти, не би ја сад правио шира ужа, ово је у ствари она која треба да функционише, а ми можемо унутра да задужимо некога, двојицу, „ти ћеш то да обрадиш, да даш предлог, нацрт нечега", а онда после да изнесе пред, овај, сву комисију.

Више лица: да, да.

Епископ Ирииеј: неразговетно.

Митрополит Амфилохије: Шта смо онда коначно, да оставимо Чавошког као члана консултанта?

Више лица: Да, консултанта.

Митрополит Амфилохије: Јангуа да укључимо?

Више лица: као консултанта.

Епископ Иринеј: (неразговетно) можда да видимо?

Н.Н.: Је л' он у стању?

Епископ Иринеј: Требало би да јесте.

Н.Н.: Не верујем.

Митрополит Амфилохије: Но Фидас би ту био...

више лица: неразговетно.

Н.Н.: Бумис са атинског универзитета.

Н.Н.: Ја бих Пицакиса предложио...

Митрополит Амфилохије: Ја не знам Пицакиса. Фидас је ту знате...

Н.Н.: Али је рецимо за ове брачне проблеме...

више лица: неразговетно.

Владика Атанасије: Чекајте. Фидас људи вуче ногу човек је имао тежак удес, сваки напор би био, он је,изразит 200 %-тни цариграђанин, али (неразговетно) је млад он би можда могао...

Н.Н.: Није он много млад.

Епископ Атанасије: Али Фидас је човек болестан вуче ногу све време, знате кад иде...

Епископ Иринеј: Па добро глава му ради.

Епископ Атанасије: Ради му глава...

Више лица: неразговетно.

Н.Н.: И Бумис... и Бумис и Фидас... ма више ни глава не ради ту, чим ноге откажу готово је то, то једно с другим иде.

Епископ Атанасије: Бумис мислим да није теолошки поткован, он јесте овако правно, он то, али није ту...

Епископ Иринеј: Добро, не мора, не мора, ево...

Епископ Атанасије: неразговетно.

Н.Н.: Довољно је Јангу да буде... сасвим довољно.

Епископ Иринеј: (неразговетно) Јангу, Фидас, или, тако... доста.

Епископ Атанасије: Папатомас би можда требало.

Епископ Иринеј: Можда и њега да.

Н.Н.: Како се зове?

Више лица: Папатомас (неразговетно)

Н.Н.: Он је и стучњак за односе са Европском заједницом, мислим да би нам много помогао.

Епископ Атанасије: Исто тако за брањење Цариградског примата на нивоу ком год хоћеш, ја знам..

Епископ Иринеј: Ко?

Више лица: Папатомас.

Епископ Атанасије: наш (неразговетно), који је кажи ми шта хоћеш да ти напишем и написаћу ти.

Н.Н.: Добро он сад то док не постане Епископ, после има и он неко своје мишљење, ја га знам.

Епископ Атанасије: Је л' он (неразговетно) за Епископа?

Н.Н.: Ушао је у каталог, а ја њега дуго знам, има он неко своје мишљење теолошко.

Епископ Атанасије: неразговетно.

Епископ Иринеј: Учио је (неразговетно) у Цариграду...

Епископ Атанасије: (неразговетно) у Цариграду, но добро, свеједно.

Митрополит Амфилохије: Дакле предлажете да Ђурђевић се врати?

Н.Н.: Као консултант.

Епископ Атанасије: Не знам човека.

Митрополит Амфилохије: Ђурђевић, па знате он може да буде...

више лица: неразговетно.

Митрополит Амфилохије: Пазите он може бити ефикасан не само као консултант него баш...

Н.Н.: Оперативан.

Епископ Иринеј: Не, не може, није он...

Н.Н.: Он је био у оној афери сад не знам колико је он ту мученик крив око оних продавања индекса тамо односно тих диплома на крагујевачком...

Митрополит Амфилохије: То је сад (неразговетно) прича...

Н.Н.: То сигурно нас не обавезује,односно нити...

Митрополит Амфилохије: Он је црквен човек...

Епископ Иринеј: Он је доказивао нешто друго, мени је он симпатичан мени лично, ја сам га упознао.

Н.Н.: Па да, и ја га знам дуго.

Н.Н.: Опростите мене мало животно искуство учи да у црквеним форумима треба укључивати што мање лаика и (неразговетно)...

Епископ Иринеј: То се слажем. Јер овај је доказивао, овај је нешто доказивао да традиционалне цркве и ово оно да то није у реду, и да шта ја знам, није њему све јасно, можда је он добар правник али што кажеш...

Митрополит Амфилохије: Руку на срце, ни мени баш није много јасно те традиционалне...

Епископ Иринеј: Теби није јасно ал ти је јасно, како ти није јасно кад си ти у Црној Гори традиционална Црква и долази ти сад тамо нека уштва да ти наметне да си ти равноправан са неком сектицом која је јуче основана, то ти је то.

Митрополит Амфилохије: Равноправни...

Велибор Џомић: Опростите... дакле он није не спори он поделу на традиционалне и друге, каже тамо на једном месту ако постоји државна црква или верска заједница и није дискриминаторна и није ни ова. Пошто су се позивали на немачки модел у немачком моделу. Ви знате тамо у Швајцарској, неке могу да буду корпорације, правна, црквена, они су само ставили могућност да након испуњења одређених услова-проток времена који ће Држава да пропише да и ове друге могу да стекну статус. Ту њега нису схватили добро.

Епископ Иринеј: Не, немам ја ништа против али се слажем са овим што каже Ненад. Зашто нам смета то да човек буде консултант као Чавошки, као Јан, као други, трећи а да ова, не треба да буде ни гломазна, Комисија коју сад имамо ради а они да буду консултанти по појединим питањима, по потреби и готова ствар.

Митрополит Амфилохије: Добро, остајемо при томе и Ђурђевић нека иде у консултанте. Ђурђевић, Чавошки и Јан и Фидас и Папатомас. А Ципин?

Епископ Иринеј: Може и Ципин.

Н.Н.: Има изврстан правник Румун у Шамбезију, јако га хвале ови наши студенти, не знам му тачно име.

Епископ Иринеј: Сазнај му име.

О. Зоран: Само да се вратимо, на тренутак, на проф. Ђурђевића, ја га јако добро познајем и није спорна његова добронамерност и службеност, то није спорно, има ту неких неспоразума везаних пре свега са Министарством вера али правничких ствари не црквених. Како да се законски оствари или не оствари нешто, ту су постајала размимоилажења. Мислим да је ово добро да он буде консултант зато што ће нама, вероватно, бити потребно једно правничко дотеривање те наше терминологије. Ту ће он да буде јако користан зато што човек пише законе а да би могао наш Устав да буде разумљив другим људима да не буде само за нас писан унутра и да сви ми знамо о чему се ради а да неко са стране не може да схвати.

Епископ Иринеј: И друго, ово питање Црква и друштво, Црква и држава, ту он може да нам послужи.

О. Зоран: Зна законску терминологију, начин како треба, како се пише један закон.

Епископ Атанасије: Ја сам био задивљен на овоме разговору у манастиру Верваонику кад је онај стари човек, адвокат шта је правник, рекао државина. Државина као правни израз то је сјајно.

Велибор Џомић: Само, пошто није баш везано са овом нашом данашњом темом у смислу назива Цркве, преамбуле и тд. Пошто владика Атнасије ако буде то, већ смо јутрос причали о томе да има један концепт преамбуле. Много је важно питање рецимо црквено-судске функције Синода, ту би могао владика ако већ се буде бавио тиме да се после не враћамо. Показало се на случају бившег владике Артемија око уопште првостепене надлежности Синода, па да владика уради један успут кад већ то ради око остваривања црквеносудске функције Синода у провом степену.

Епископ Игнатије: Синод ће бити под знаком питања ако уводимо митрополитски систем, дакле, то ће све у првој инстанци да се решава на нивоу Митрополије а Сабор ће бити последња инстанца, другостепена. У овом случају ми смо заменили тај митрополиски Син. одлуком. Синод то решава. Али да оставимо то питање за касније.

Епископ Иринеј: Да, да оставимо за касније кад дође на ред али мислим да би било добро, можда до идуће седнице, свако од нас своје идеје и предлоге око назива помесне Цркве и око титуле њеног предстојатеља стави на папир. Да владика Атанасије, ако може да се прихвати тога, напише предлог преамбуле и да се договоримо кад би смо се опет нашли, не можемо све на једној седници.

Епископ Атанасије: Ја имам три концепције имам и уводе у каноне али да ми дате и-мејлове па да се консултујемо.

Н.Н.: Хтео сам само, пошто сам дошао са идејама, мени је јако проблематичан био увек сам термин Устав Цркве. То се сад показало у овој ситуацији са Артемијем или његовим радницима, канонистима који изједначавају Устав са Јеванђељем са канонима дрквеним. У другом црквеном смислу сви јако добор знамо да Устав истовремено, можда, незначи ништа. Устав! шта сад значи да ова Црква има овакав Устав, ова Црква овакав, овај манастир овакав, а чини ми се да ће то бити неизбежно. Мислим да би тај Устав наш будући требао да садржи само основне одредбе а да све остало буде регулисано, као у древним патријаршијама, правилницима о раду. Дакле, да устав буде једно теолошко-ексиолошко, екс - који ће дефинисати одређене службе а под акти ће да решавају...

Епископ Иринеј: А имаш ли неку идеју, постоји ли неки синоним за Устав који би нам одговарао.

Н.Н.: Па рецимо Статут (расправа).

Митрополит Амфилохије: Статут је увек ниже. Статут би требало пренети евентуално ако би биле митрополије.

Велибор Џомић: Може да буде митрополитски типик, рецимо.

Н.Н.: Да се не зове Црквени Устав, да се зове Устав Патријаршије.

Епископ Игнатије: Устав је добро то је словенска реч, мислим, прихваћена је и зна се. Устав је још и најбољи за сада.

Епископ Атанасије: Још би само нешто рекао, из Патријарховог не само излагања него и става, човек је старе школе, традиције, зна врло добро о. Јустин је тада причао и патио због тога кад је требало да се суде Висариону и не знам коме, да направе онај поступак то је једна тако склепана ствар у којем епископи нису дотакнути и онда кад је било суђење они се нашли у невољи нема на основу тога суђење епископу. То је било ие применљиво јер нигде у томе нема епископа а у кнанонима је равно епископ, свештеник, ђакон, лаик.

Н.Н.: Само су различите казне.

Епископ Атанасије: Онда исто тако кад су писали Монашка правила дали су Висариону а владика Павле је рекао преосвећени то је статут за калфе није за монахе. Сад је то постала традиција и Артемије се онда позива на то а то је уствари било на штету. Артемију није било суђено по томе него по канонима. Тако је традиција. Морамо да разјаснимо шта је традиција. Можда би требао неко од нас нешто да напише да изађе, рецимо, у Православљу које се ипак највише чита.

Епископ Иринеј: Ево, нека неко пише више таквих текстова, један може Зоран, други Ненад, свак са свог аспекта.

Епископ Игнатије: али можда би добро било начелно да се објави једна вест да је Комисија за измену и допуну Устава одржала састанак да мало се народ навикне, да он чује да ће се нешто радити и да ће се нешто мењати.

Митрополит Амфилохије: Званично се зове Комисија за ревизију Устава.

(расправа око објаве вести о заседању Комисије)

Велибор Џомић: а шта кажемо за датум следеће седнице.

Епископ Иринеј: Можда не можемо сад баш тачно одредити датум али можемо начелно, рецимо ја предлажем крај августа почетком септембра.

Митрополит Амфилохије: Ја не могу бити присутан у то време, бићу у Аргентини од 10. августа до 10. октобра. Можда би могли да одржимо једну негде почетком августа, али прво да добијемо копију записника, текстове из оног зборника да изучимо материјал.

Епископ Игнатије: Боље је да буде у октобру кад се Ви вратите.

Велибор Џомић: Владика Атанасије је мало пре поменуо, па рецимо, ако би могли негде у неком манастиру два дана јер ипак су два сата јако мало.

Епископ Атанасије: Знате шта, можда ипак боље у Београду због путовања људи.

Митрополит Амфилохије: У сваком случају следећа би требало да буде у Београду. Али, дакле, до следеће седнице прво да сви проучимо материјале друго да сви ово што смо разговарали о називу да сваки размисли о томе можда и писмено неки свој предлог изнесе. Предлог по питању митрополитског система, то је битна утемељеност.

Н.Н.: Ако ја смем само око разјашњења појма, ја мислим да Ви мислите на патријаршијски систем а не митрополијски систем. Митрополијски систем је првим Васељенским сабором где свака митрополија састављена од... али ово о чему говорите је класичан патријаршијски систем. Патријарх, митрополије, свака митрополија има своје саборе.

Н.Н.: Русија, Румунија и Цариградска патријаршија имају патријаршијски систем сви остали имају митрополиски систем.

Велибор Џомић: Чак румунски епископи помињу Митрополита не помињу Патријарха.

Епископ Игнатије: Тачно и они у ствари тај њихов Сабор се састоји од митрополита, они гласају и одређују.

Епископ Иринеј: То оставимо, сад се држимо овог што сад имамо. До идуће седнице да све ово прегледамо да уђемо у тематику, да предложимо назив, да добијемо преамбулу, да видимо и титулу Патријарха, а сигурно је кад будемо одређивали те саставне јединице да ћемо увести појам Епархије. Шта значи Епархија? Епархија може бити митрополија може бити епископија. То је пред нама. Значи да се планира идућа седница у октобру.

Митрополит Амфилохије: Друга половина октобра, после седнице Синода у Пећкој Патријаршији.

Крај.

Последњи пут ажурирано ( петак, 11 април 2014 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 4 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

 "О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злокобни ишчупао веру из душе твоје, бићеш јефтинији од замуклог славуја и чудовишнији од очупаног пауна!"

"Брани, дакле, веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера - храна, вера - одело душе твоје, вера - здравље твоје, вера - песма твоја и радост и весеље, вера - вредност твоја, вера - цена бића твога, вера - пламен Божанства у теби, Србине брате мој."

 "Борба за веру борба је за душу; борба за душу борба за прави живот; борба за прави живот борба је за једну вредност већу и вишу од свега света и свега у свету. Јер Христова су уста изрекла ону велику реч: шта користи човјеку да цео свет задобије а душу своју изгуби? Заиста велика и света реч, изречена од најсветијих уста."

"Због тога ти говорим: бори се и не клони! Тајанствени сат времена, навијен руком Створитеља, сваки минут избија и откуцава земни рок земнородним. На сваки откуцај анђели изводе из овог живота чете Божје, и пресељавају их у други свет. Кад избије твој минут, ти ћеш морати оставити све и поћи једино са душом својом. Бори се за душу, да би имао с чим поћи у онај свет. А борба за душу, борба је за веру. Јер је речено и потврђено, да само душа са вером има намену и сврху. Душа без вере нема ни намене ни сврхе. Тако је речено и тако потврђено."

"Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим."

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.