Прочитавши неколико пута књижицу „Записи о екуменизму“ коју је приредио бивши Епископ Атанасије Јефтић, пожелео сам да дам своје виђење које је усклађено са Св. Јустином, а самим тим у Духу и Истини. У њој су изнети цитати Св. Јустина, али уз њих и њихово погрешно тумачење од стране Атанасија Јефтића.

Како нас јеванђељска мудрост учи: „Не верујте сваком духу“ и ми смо опрезно приступили читању уз гесло: Не верујте Атанасију Јефтићу упоређујући речи авине и „расуђивања“ бившег Епископа, опет по Спасовим речима: „Не гледајте ко је ко кад судите већ праведан суд судите“ (Јн. 7,24).

Из свих цитата аве Јустина које је изнео уређивач јасно се види да је ава био жестоки антиекумениста, док Атанасије у једној фус ноти овако расуђује: „Јасно се види да отац Јустин није у страху од екуменизма, као што панични страх пројављују сви антиекуменисти- фундаменталисти“.

Али ипак, чујмо како Свети Јустин говори о тој свејеретичкој заједници коју назива демонским сабориштем тј. легеоном, а такозвани дијалог љубави ван истине овако коментарише: „Дијалог љубави могу да обављају и ђаволи“.

За Светски Савет Цркава, авин коментар је: „Уједињење цркава није самобитно већ мајмунско подражавање Уједињених нација. Каква лакомисленост…“ итд.

Док ава разобличава и жеравично осуђује ову секташко-јеретичку заједницу са Црквом Христовом  Православном, Атанасије покушава да разводњава огањ вере Светитеља, представљајући невешто - али за наивне убедљиво - унију Христа и велијара зилотизмом по разуму, усмеривши све своје ментално-рационалне снаге за прављење модерног бога који иде у корак с временом, који заповеда духовно јединство са свим тамама и мраковима овог света.

Модерни неимари одбацише камен од угла а на његово место ставише философског бога - идола чијем духу се поклонише чекајући његов долазак у лику  човекобога = антихриста.

Сваки савесни православац са Светим Јустином узноси „вапај до неба против неканонских поступака рушитеља  Православља“, осећајући стид јер ово раде они за које отац Василије хиландарац каже: „ђаво се често крије под мантијом“. Исто говори и Св. Јустин:

„Ето, ту свету веру Православну, ту свету  Цркву Православну о којој тако апостолски, одлучно и светоотачки богомудро говори Свети Сава, почели су данас да издају многи православни Патријарси, Епископи и  Пастири, а наследници Светог Саве, не само да не предузимају ништа против тога, него чак и сарађују, и подржавају, и учествују у, авај! тешко је и рећи: разрушењу Цркве Божије, Стуба и Тврдђаве Истине“.   „Правдати се при томе тзв. Црквеном икономијом није друго до прикривено издавати Бога и Цркву.

Из свега до сада се види да Свети Јустин није млако и прећутно гледао на напуштање канона и рушење акривије (црквене тачности по питањима вере), како је његов духовни лик карикирано представио Атанасије Јефтић, па смо осетили потребу да очистимо икону Св. Јустина од лажи и клевета и вратимо јој пређашњи сјај, како би се многи које је ова књижица саблазнила, ако Бог да, покајали и вратили на стазу истинских православаца који се клањају живоме Богу који заповеда јединство вере и унутар црквени екуменизам тј икуменизам, који је заједница  Православних Цркава у Духу и Истини.

О томе Свети Јустин овако говори: „Нису ли неки наши богослови и професори, ваљда из незнања, проповедали и проповедају не Богочовечанско, саборно, истински икуменско Православље, него екуменизам протестанског синкретизма и еклектизма, у коме од вере Отаца нема ни трага, већ сам бесплодни хуманизам и бесомучни антропоцентризам?... Но, и ово до сада речено, довољно показује да они нису на путу Светих Отаца, не поштују Свете Саборе, него газе Свете Догмате и Свете Каноне, идући за лажним духовима противним Духу Божијем, Духу Христовом…“.

Све је јасно али на жалост многи у себи негују духовну шизофренију, мрак који проглашавају светлошћу.

„Ако ли је ваша светлост тама, каква ли вам је тек тама“ (Mт. 6,22).

На теолошким факултетима се учи из уџбеника које су писали људи ван опита, ван  страха Божијег, креатори новог „јеванђеља“, који религију схватају као средство за прављење раја на земљи, као науку за мењање свести и прављење добрих људи и ту је промашај јер Господ учи, да без Њега ништа добро не можемо чинити.

Екуменизам је заједница у којој Господ не учествује, то је заједница окречених гробова, спољашње хришћанство, философско,  на нивоу рација а у срцу грабеж = сав овај свет, све људске материјалне тежње и маштања. Оваква заједница је издајство Христа јер се у њој не проповеда, не исповеда тело Христово тј Црква за коју је Он рекао да је ни врата пакла неће разрушити, кроз коју се једино: крштењем, покајањем и причешћивањем и задобијањем Духа Светог,  спашавамо. Истинска љубав и истински православци ово исповедају свима позивајући у њено окриље и зајденицу са живим Богом. Али данашњи модернисти кроз своје незнање, високо теолошки наобразовани сматрају да је велика дрскост мислити да смо само ми тај ново заветни Израиљ, ми чланови Цркве у заједници Тела и Крви Господа Исуса Христа. Висина оваквих научника превазилази самог Бога и надилази Цркву Христову и све Свете, њихова  „дубина“ несхватљива за неуке и нешколоване, тако да је Свети Антоније - неписмен, Свети Апостоли - рибари и многи други светитељи хендикепирани без доктората теолошких наука.

Ипак,  ми се опредељујемо за веру смирених и унижених те у заједници са њима    нађосмо љубав и силу да исповедимо Истину, тј. истиниту реч Божију и помогнемо, уз Божију помоћ, онима који лутају и траже реч спасења ,  „Дијалог љубави - пре њега дијалог истине“, ван истине нема ни спасења а истинска љубав проповеда и исповеда тај једини пут којим се спашавамо = Цркву Христову Православну кроз коју задобијамо живот вечни у заједници са њеном главом Господом Исусом Христом.

„Ко буде јео тело моје и пио крв моју имаће живот у себи…“  (Jн 6: 53,58).

Из љубави позивамо Атанасија Јефтића да се покаје, јавно одрекне и прогласи своју књижицу апокрифном јер је њоме саблазнио многе у Цркви, окачивши воденични камен о свој врат. Њему и свим  истомишљеницима поручујемо да “сачувају што им је предано, да се клоне поганих празних разговора и препирања лажно названога разума. Којим се неки хвалећи отпадоше од вере“ (1. Тим. 6:20,21).  Нека би му Господ Исус Христос у томе помогао, Коме нека је Слава са Оцем и Светим Духом у све векове, амин.

С љубављу Ђорђе