Које последице може да има Српска православна црква зато што толерише или чак стимулише јеретике у својим редовима најбоље показује слање хуманитарне помоћи за поплављене из Аустралије.

До пре само десетак година, ако би се догодила хитна потреба за хуманитарну помоћ СПЦ је у дијаспори увек била у првим редовима и преко ње се бар 80% помоћи слало до угожених. Данас је сутуација потпуно обрнута. У Аустралији је управо покренута велика акција прикупљања пара за угрожене у катастрофалним поплавама. Веома је занимљиво да се сада анализира којим путем се дијаспора одлучила да шаље помоћ. У специјалном радио програму који је емитован на најслушанијем радију на српском језику у Мелбурну “Гласу Равне Горе” у суботу 24. маја је било чак 23 укључења представника разних организација (амбасадор  Србије у Канбери, свештеници, монаси, председници спортских и националних организација, разна удружења, представници српске медије…). Сви су они на свој начин позвали слушаоце да помогну у овим тешким тренуцима и приложе новац, али су и давали свој предлог како да се средства пошаљу. Само ЈЕДАН  саговорник и то свештеник је препоручио да се помоћ пошаље преко Цркве док су се сви остали определили или за слање преко српске амбасаде односно директно влади Србије или Фондацији Ђоковић. Зашто???

Истини за вољу и времена су се променила па се више ни амбасада не сматра за комунистичко шпијунско гнездо већ за стварно представништво државе Србије. Опет и тенисер Ђоковић изузетно популаран, па је разумљиво и поверење у његову фондацију. Али како то да рејтинг Цркве од неких 80% падне на 5% или чак ниже? То је последица злог семена које је у Аустралији засејао епископ Иринеј.

Тешко је и набројати сва његова недела: избацивање верника из цркве, покретање судских процеса који су прогутали милионе долара, увођење новотарства и енглеског језика у службе, бесмислена гебелсовска пропаганда коју спроводи…, а онда и докази Викиликса да је амреички обавештајац. И све то без и најмањег укора или чак опомене од београдске централе. Како сејеш тако ћеш и жњети, па ће сад да СПЦ доживи срамоту да практично од српског народа из Аустралије преко Митрополије аустралијско новозеландске неће да стигне помоћ или ће да право кажемо да дође срамотно мало у односу на потенцијал који постоји.

Нажалост нико не верује да ће Иирнеју Добријевићу ни овога пута као и много пута раније ни длака да отпадне, јер изгледа да се неко из врха Цркве  радује овоме стању “што горе то боље”, па се урушавање угледа СПЦ сматра да подвиг а не грех.

Предраг Вучинић