Сабор епископа Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије изабрао је 13. августа 2014. године митрополита черновицког и буковинског Онуфрија за новог Кијевског митрополита.

Протеклих месеци митрополит Онуфриј се доказао као чврст присталица нове украјинске хунте и казнених операција нациста против Руса на југоистоку Украјине.  Његова лојалност новом режиму је ишла чак до позива руским ополченцима да се предају на милост укронациста.

Зато не чуди што су руски либерали поздравили такав исход Сабора УПЦ МП.

Председник информативног одељења Светог синода Московске патријаршије Владимир Легојда је, на пример, изјавио:

 „Ми верујемо да ће избор митрополита Онуфрија допринети успостављању дугоочекиваног грађанског мира у Украјини, и да ће имати оздрављујуће дејство на читаву украјинску заједницу... Мислим да ће митрополит Онуфриј наставити мудру политику свог претходника, блаженопочившег митрополита Владимира. Јер само тако је могуће уједити украјински народ и прећи из конфликта у мир.

В. Легојда је такође подржао издајничку активност УПЦ МП пројављену у последње време. Он сматра да Украјинска православна црква, скупа са украјинским народом, пролази кроз сва искушења последњих месеци, позивајући на мир и слогу и уразумљење оних који сматрају могућим да се иде на своју браћу с оружјем у рукама, то јест ополченце ДНР и ЛНР, док, истовремено, ни од једног епископа УПЦ  нисмо чули да позива украјинске казнене експедиције да положе оружје.

Још један руски либерал - председник Савета православних грађана Русије Валентин Лебедев:

 „Сабор је изабрао достојног предстојатеља. Архијереја, који ће, надамо се, ићи царским путем, не скрећући ни лево ни десно. Ми видимо да завршeтак Сабора није резултирао никаквим другим догађајима осим избора поглавара Украјинске Цркве Московске Патријаршије. Никаквим догађајима који би могли смутити умове и срца украјинских верника и верних чеда читаве Руске Православне Цркве и читавог руског света.“

Истини за вољу, у саопштењу са Сабора УПЦ признаје се да у Украјини гину људи. Но, сви погинули нису једнаки пред новим украјинским „православљем“. Јер шта је са руским ополченцима, који су међу жртвама конфликта? Зар они не гину? Зар они нису православни? Они нису грађани Украјине, а на оне који нису грађани Украјине састрадавање Сабора се не простире? Они су Руси, а погибија Руса не узнемирава епископат УПЦ МП?

Но, погрешили бисмо ако бисмо претпоставили да је Сабор просто заборавио на руски отпор укронацистима. То није тако. Сабор се обраћа и ополченцима, али, разуме се, апелом да положе оружје и траже мирно решење сукоба.

Само сањајте!

По материјалу са "Антимодернизам.ру"