Како дознајемо из кругова блиских врху СПЦ, дана 24. септембра патријарх Иринеј упутио је писмо Декану Богословског факултета у Београду, у коме наводи да ускраћује благослов за рад на факултету свим епископима, изузев епископу бачком Иринеју и епископу браничевском Игњатију. Сходно Патријарховој одлуци, радни однос на Факултету биће принуђени да прекину епископ западноамерички др Максим Васиљевић, епископ крушевачки др Давид Перовић и митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Перић.
Одука је образложена потребом да се епископи у потпуности посвете епархијским обавезама. Независном посматрачу одлазак ове тројице епископа неће много пасти у очи, пошто због својих "бројних обавеза" (посебно Порфирије у РРА) многи од њих нису ни држали предавања, или би се са студентима виђали с мене па на уштап. О неком њиховом научном доприносу не треба посебно ни говорити (осим делимично Максимовом). Остаје непознаница – зашто су поштеђена ова двојица (такође епископи, са обавезом „потпуног посвећивања епархијским обавезама“), од којих један, иако редовни професор, нема ниједну монографију или чланак у научном часопису, а други је прослављен по неправославним уџбеницима веронауке и трима књижицама у којима прежвакава Зизјуласове јереси, а које се три пута недељно на 12 сати промовишу у сваком селу и засеоку Стига и Хомоља. Необично је и то што је Патријарх занемарио статус Факултета као Универзитетске установе, тако да ће два доцента и један ванредни професор морати да поднесу захтев за прекид радног односа (или ће им отказ бити уручен), што са становишта универзитетских правила понашања остаје као врло ружно сведочанство о духу који влада на једном од преко 30 факултета у саставу Универзитета у Београду. Историја се понавља. 2005. године брутално су избачени митрополит Амфилохије (одлуком о пензионисању без права на продужетак ангажмана у складу са Законом), проф. др Димитрије Калезић, епископ Атанасије Ракита и проф. Предраг Миодраг. У међувремену је било још извесних кадровских обрачуна. У сваком случају, правило је – после сваке чистке долазе још гори кадрови, без интелектуалне, професионалне и моралне спремности за рад са студетима теологије и бављење теолошком науком. Очито је да и новотарска револуција у СПЦ једе своју децу. Убрзано се смењују генерације и гарнитуре новотарских револуционара. Све што можемо рећи - а на основу историја досадашњих револуција - да ће на крају и сам Робеспјер доћи на ред. |