Живимо у тешком времему и треба много да пазе хришћани. Лоши пастири, каже апостол Павле, су „грабeжљиви вуци који не штеде стада“ (Дела 20,24). У наше дане славољубиви и недостојни свештеници уместо одузимања чина добијају унапређења и заузимају узвишене црквене позиције!!!

Знају веома добро мрачне силе да су њихова оруђа неспособна да оштете Православну Цркву када се боре споља, зато троше много новца, купујући архијерејске и епископске савести, и унапређују их са својим везама које имају та неморална лица, на више црквене позиције. Нека добро пазе хришћани и нека их не гањавају митре и патерице, када они који их носе не ходају по стазама светих отаца и када су екуменисти, среброљупци,љубитељи истога пола и неодважни. Прочитајмо шта нам саветује борбени јерарх Флорине о. Августинос. 

+ + +

Које су спознаје православног владике и свештеника

(Део беседе Митрополита Флорине о. Августина 1971)

Завршавам ову проповед са речима апостола Павла: «Као што смо већ рекли, и сада опет велим: ако вам неко јави Јеванђеље друкчије него што примисте, анатема (проклет)да буде!». Пазите дакле, упозорава нас апостол Павле, ако вам неко говори ствари које су у супротности са Светим Предањем наше Православне цркве, тада он, ко и да је проклет. Био то лаик, цар, свештеник, епископ или архиепископ, ако тражи да се постави динамит и да се разнесе Црква Христова, нек је проклет. Апостол Павле наставља и даље: «Па и ја апостол ако тако нешто учиним – нек сам ,проклет’». Претпоставимо да је и анђео са неба сишао и да је поучавао супротно догмама, нек је проклет. То анатемисање се чује у посланици Галаћанима и у целој историји Христове Цркве.

Драги моји, морамо признати једну горку истину: сви они који су православци и који се боре да задрже Православље су у мањини, има их веома мало. Велики талас,огроман талас је оних који се полако удаљавају од наше православне вере. Овде ћу рећи једну мисао коју нигде нисам до сада рекао. Можда вам се ова моја мисао учини егоистична, било како, даћу вам једну вагу. Једну вагу с којом ћете измерити свештенике, владике и сав свештенички род и све теологе. Која је то вага? Која је одлика свештеника? Да ли да сакупља прилоге, да служи литургију, да служи лепе црквене службе? Да ли да проповеда пун радости, и да говорећи лепе проповеди са амвона изазове по коју сузу неких госпођица? Која је одлика свештеника или владике у овим тешким годинама?

Одлика владике и свештеника је у борбености. То је одважност. Оно што је рекао апостол Павле да „сви који буду желели побожно живети, биће гоњени“. Сви ће бити прогоњени. Ако видите свештеника, владику, митрополита или архиепископа који није прогоњен, али ужива у љубави и поштовању свих(*) онда се ту испуњава реч Христова „када вам људи буду говорили браво, браво“. Знајте да та особа не иде добрим путем. Иако је православац не жели да се супротстави струји, леденој санти која долази да уништи цео свет.

Православни свештеник иде увек у супрот струјама. Велики Антоније сам је био, али је као Атлас задржавао цело Православље. Марко Ефески је био један, али је у својим рукама задржао сву веру, цело Православље. Свети Фотије, исто. Мало их је. Нико не побеђује бројчано. Побеђује са вером. Колико вреди један верни свештеник,колико вреди један верни епископ, колико вреди један верни архиепископ, колико вреди један верни лаик или једна верна жена – не вреди читав свет.

Дакле,немојмо се заваравати. Зато што већ се догађа таква издаја Православља лево и десно. Само вам једно говорим: Немојте ми рећи да је неко добар, да је угледан теолог, да он поучава мудро, да је он завршио Платонову академију. Ако тако нешто чујеш, то је право чудо над чудима! Уверите се да ли има бар једну варницу од Марка Ефеског. Да ли има коју варницу од Светог Фотија, да ли има коју варницу од Кируларија, да ли има коју варницу од Папулака који се иако неписмен успротивио целом свету. Ово вам говорим као познавалац положаја Грчког епископа, да је то велика одговорност. Имајући спознају да смо спремни све жртвовати, усуђујем се,можда последњи пут са овога корака да кажем: Сви ви који волите Христа, сви ви који волите Цркву, Богородицу, сте са нама заједно, као и са свим онима који су се борили за Цркву пре нас. Сви они који су са ђаволом, нек седну доле јер је ђаво њихов кукавичлук,ђаво је њихово говорништво, њихово залагање, оних који траже да заледе једну шачицу људи која се мучи и прогоне их због вере у нашег Христа.

Ми имамо као своју лозинку ону заклетву младих Атињана. Заклетва је омладине старе Грчке на Акропољу, када су се заклиљући говорили: „Да ли сам или са другима, заштитићу свето и преподобно“. И ја ваш епископ, као мали војник објављујем свим својим бићем: „Да ли сам или са другима, заштитићу свето и преподобно своје вере до последње капи моје крви“.

А ви, драги моји, уместо залудног аплауза, који ништа и не говори, уместо похвале, пазите добро, јер је остало мало православаца, битка се наставља и наћи ћемо се пред новим догађањима, не само у нашој малој држави, где се ипак одржава нека идеја о Православљу, али по свим дужинама и ширинама нечастиви је већ сакупио војску и већ увелико настоји да искорени из дубине људских срца Православну веру.

Не знам шта ће све бити. Не знам какав нас прогон очекује. Не знам на коју Свету гору да се склонимо. Не знам шта ће се десити епископима који су престали да спомињу Васељенског патријарха (тада Атинагору) као и шта ће бити са многим свештеницима око нас. Не знам шта ће бити, али ово знам: Шта и да се догоди,шта и да буде и звезде да падну са неба и реке да пресуше и нек се окрене наопако цео свет, једно знам и верујем неклонуло да ће на крају победити Православље.

Моја реч вечерас не може бити горча. Говорио сам вам да вас припремим. Када дође час борбе тада и ми имамо свој план као и сваки верник, и сви ви да кренете у борбу. Овде вас има три хиљаде. Све ово што сам вам рекао разгласите другима. Умножите се, постаните велики морски талас, да бисмо опрали нашу домовину. Нека Грчка постане звезда небеска, православно место, православни рај. Место где ће се чути православна проповед, где ће постојати борци који ће бити прогањани, ово наглашавам: Ако се неко не прогони, он није истинити православац. Он је калпикос парас. Тамо где се прогони епископ, архимандрит, игуман, проповедник Јеванђеља, тамо да будете и ви, од других што даље. Они нису права деца Православља, њима недостаје одважност која је прва одлика у тим критичним тренутцима.

_____________

(*) Сиониста, масона, лоших и неморалних. Видели смо српског патријарха Иринеја и епископа Буловића да пале свеће у јеврејским синагогама.Видели смо и Васељенског патријарха Вартоломеја да се поклања великој јеврејској синагоги у Америци.